Корисник:AleksandarPap98/песак
| Стив Морс | |
|---|---|
.jpg) Стив Морс на наступу 2012. | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 28. јул 1954. |
| Место рођења | Хамилтон, Охајо,  САД |
| Музички рад | |
| Активни период | 1970—данас |
| Жанр | хард рок, хеви метал, блуз рок, прогресивни рок, фолк рок, инструментални рок, џез фузија |
| Инструменти | гитара |
| Остало | |
| Повезани чланци | Dixie Dregs, Deep Purple, Living Loud, Kansas (band) |
| Веб-сајт | stevemorse |
Стив Ј. Морс (Хамилтон,Охајо, 28. јула 1954) је амерички гитариста и композитор. Познат је као оснивач џез фузијског састава Дикси Џрегс (енгл. Dixie Dregs), а и као водећи гитариста Дип Парпл (енгл. Deep Purple) групе од 1994. Морсеова каријера обухвата музичке жанрове као што су рок, кантри, блуз, џез фузија и класична музика. Поред тога, имао је кратку и успешну соло каријеру средином 1980-их са прогресивним рок бендом „Кансас“.
Биографија
уредиСтеве Морсе је рођен у Хамилтону, Охајо. Његова породица се убрзо преселила у Тенеси , затим Ипсиланти , Мицхиган, где је Морсе провео детињство. Отац му је био свештеник, а мајка пијаниста и наставница класичне музике, а такође је била и психолог. Када је изразио жељу да постане музичар породица му је предложила да свира клавир или кларинет али се Стив Морс заинтересовао за гитару.[1]
Морсе је кратко радио са својим братом Дејвеом у бенду названом „Куга“, све док се није преселио са породицом у Џорџију. Док је био уписан на Академију округа Ричменд, Морс се упознао са басистом Анди Вестом и заједно су формирали Дикси Грет, додавши клавијатуристу Џони Цар-а и певача Франка Бритинге-а, док је Дејв Морсе свирао бубањ. Ова краткотрајна група је свирала обраде песама бендова као што су Лед Цепелин и Крим. Вест и Морсе су наставили да свирају као дует у групи Дикси Џрегс све док Стива Морса нису избацили из школе у 10. разреду зато што није хтео да скрати своју дугу косу. Ово избацивање омогућило му је да упише Музичку школу на Универзитету у Мајамију. На тај Универзитету се уписао и Анди Вест, који је са Стивом Морсом направио музички пројекат под називом „Рок Асамбл 2.“. Том пројекту су се прикључили: бубњар Барт Јарнолд, клавијатуриста Франк Џосефс и виолиниста Ален Слон. 1975. године група је саставила снимак бенда како свира. Тај снимак се користо за промотивне сврхе. Првобитно је објављен 1976. године, а касније је поново издат на ЦД-у 1997. године, под називом „Велики Спектакл“.
Од краја 1987. године, па до почетка 1988. године, Морсе је радио као комерцијални авио-пилот [2]. Од 1991. живи у Окали на Флориди, где се бави узгојем сена.[3]
Dixie Dregs
уредиНакон Морсеове дипломе на Универзитету у Мајамију 1975. године, он и Анди Вест званично су назвали своју групу Дикси Џрегс. Његов колега са Универзитета у Мајамију Род Моргенстаин је заменио повређеног Барта Иарнолда и бенд је почео редовно да наступа са неким својим композицијама и са обрадама тадашње популарне музике јужњака попут Џона Мклаклина. Све чешћи распоред наступа на крају је скренуо пажњу регрутима компаније Цаприцорн Рецордс, укључујући менаџера Алман Брадерс Бенда Твигса Линдона, а крајем 1976. године са групом Дикси Џрегс јужњачка рок кућа је потписала уговор.[4]
Deep Purple
уреди1994. године Стив Морс се придружио британској хард-рок групи Дип Парпл , заменивши Ричи Блекмора (након што је Џо Сатриани у почетку заменио Блекмора привремено, за последњу турнеју у Јапану под називом „Жестока Битка“ (енгл. The Battle Rages On). Од тада је Стив Морс свирао на седам студијских албума Перпендикулар , Абендон , Банане , Раптур оф д Дип (енгл. Rapture of the Deep), Нав Ват?! (енгл. Now What?!), и Бесконачно (енгл. Infinite), и Вхосх! (енгл. Whoosh!), као и седам његових живих албума.
Living Loud
уредиПоред свирања у групи Дип Парпл, Морсе је заједно са Џими Барнес-ом , Боб Даисли-јем , Ли Керслаке-ом и Дон Аиреи-ем основао пројекат под назибом „Ливинг Лоуд“ 2003. Група је издала један студијски албум и ДВД са уживо концерта 2004/2005. У пролеће 2010. објављено је да су Стив Морс и Боб Даисли започели рад на новом студијском албуму који је требало да изађе 2011. године, али ништа од тог пројекта није реализовано.
Angelfire
уредиСтив Морс је започео сарадњу са певачицом Саром Спенцер 2007. године под називом Анђелфаја (енгл.Angelfire). Истоимени албум објављен је 10. августа 2010. године у издању Редиент Рекодса (енгл. Radiant Records). Албум има текстурни, акустични звук који се разликује од Морсеовог претходног рада. Анђелфаја је за Стива Морса отворио неколико емисија у Калифорнији и Флориди 2010. године.
Flying Colors
уреди2011. године Стив Морс је основао „Летеће Боје“ (енгл. Flying Colors), америчку рок групу коју су чинили: бубњар Мајк Портнои, басиста Дејв ЛаРу, певач Кејси МкПерсон и певач Нил Морс, чији је деби истоимени албум објављен 26. марта 2012. године, а дебитовао је на 9. месту Билбордове листе Хард Рок, и бр. 11 на ББЦ-јевој листи роцк албума. Стив Морс са саставом „Летеће Боје“ је 2014. године објавио свој други албум, „Друга Природа“, уз похвале критика.[5]
Утицај и техника
уреди
Стив Морс је званично један од најпопуларнијих гитариста на свету.[6] Широко је познат по свом стилу свирања гитаре и разноликим композицијским вештинама, а часопис „Кућа Славних Гитариста“ (енгл. "Guitar Player Hall of Fame") га је пет година заредом проглашавао за „најбољег целокупног гитаристу“.[7] Џон Петрући га редовно наводи као гитаристу који има главни утицај.[8] Гитариста Шон Лејн је сматрао да је Стев Морс најталентованији гитариста свог времена. Стив Морс се током своје каријере доказао као способан да свира веома сложене структуре акорда у класичним секвенцама, као и да може да свира брзе, алтернативно одабране фразе и разлагања. Познат је по томе што користи хармонике и импровизује их у песмама током извођења уживо. Веома вешто прави обраде песама давајући свој печат и препознатљив тон. Ричи Блекмор, који је претходио Морсу у Дип Парплу, изјавио је: "Стив Морс је невероватан гитариста. Многи људи покушавају да извуку неку памет копирајући ме, али када говорите о калибру свирања Стива Морса то је сасвим друга прича, он је сјајан“.[9]
Опрема
уредиГитаре
уреди
Током 1980-их Морс је користио прилагођену „франкентеле" гитару, коју су чинили Телекстер тело са Стратокастер вратом, реп у облику трапеза у стилу Гибсона (који долази из гитаре са дванаест жица) и четири магнета (пикапа) у ХССХ конфигурацији. Својевремено је гитара имала пети магнет са засебним излазом за сваку жицу. Комбинације магнета су му давале специфичан, несвакидашњи звук ручно дорађиване гитаре.[10]
Стив Морс је створио два потписана модела: модернизовану верзију прве гитаре "Франкенштајн Телекастер" (Стив Морс Сигначр) и „Стев Морс СМ И-2Д“, који је ажурирана верзија са прошивеним јаворовим врхом. Морсове гитаре су почеле да се производе и продају под марком Ерни Бол Мјузик Мен (енгл. Ernie Ball Music Man).
Магнети
уредиСтив Морс је у сарадњи са компанијом ДиМарзио објавио два хамбакер магнета са својим личним потписом. Та два магнета су модели „ДП 205“ у такозваном неку, у горњој позицији близу врата и модел „ДП 200“ у бриџу (део близу кобилице гитаре). Равномерно су уравнотежени како би дозволили свирање по целом врату гитаре, јер Морс свира високе ноте на нек магнету, а ниске на бриџ магнету. Они су главни елементи његовог модела с потписом. ДиМарзио такође повезује прилагођени намотај са једном завојницом за Мјузик Мен који се користи у моделу са потписом СМ.
Појачало
уредиМорс је заштитник ЕНГЛ појачала. Објавио је модел појачала са потписом „ЕНГЛ Е-656 Стив Морс“. То је троканално појачало које је посебно дизајнирао Стив Морс са прилагођеном верзијом чувене ЕНГЛ „матрице средње класе“.
Опрема током живе свирке
уредиМорсеова опрема на живој свирци укључује две главе појачала „ЕНГЛ Е 656“, неколико гитара Мјузик Мен-а (оба модела), а његова прва му је и даље најдража. Свој сигнал дели на шест различитих рекова (ормана). Користи разне педале за изражавање звука своје Ерни Бол гитаре да би уклопио разне ефекте у једну целину. Неке од педала које користи су: Бос ОЦ-3 октавера и два дилejа: Електро-Хармоник Мемори Мен, ТС Електроник Флеш Бек Тон Принт дилеј (Стив је креирао прилагођене, унапред задате поставке). Такође користи ТС Електроник Мини штимер за гитару.[11]
Дискографија
уредиСа групом Dixie Dregs
уреди| Date | Title | Type | Notes |
|---|---|---|---|
| 1976 | The Great Spectacular | Studio | self-released, re-released on CD in 1997 |
| 1977 | Free Fall | Studio | |
| 1978 | What If | Studio | |
| 1979 | Night Of The Living Dregs | Studio | |
| 1980 | Dregs Of The Earth | Studio | |
| 1981 | Unsung Heroes | Studio | |
| 1982 | Industry Standard | Studio | |
| 1988 | Off The Record | Studio | Demo for Ensoniq synthesizers |
| 1992 | Bring 'Em Back Alive | Live | |
| 1994 | Full Circle | Studio | |
| 1997 | King Biscuit Flower Hour Presents Dixie Dregs | Live | Recorded on June 17, 1979 |
| 2000 | California Screamin' | Live | |
| 2005 | Live At Montreux 1978 | Live | DVD |
| 2008 | Live In Connecticut 2001 (+ Cruise Control) | Live | CD / DVD |
| 2015 | Wages Of Weirdness (CD)/Travel Tunes (download) | Live | 1978 radio broadcast from KWFM in Tucson AZ, recorded at Lee Furr’s Studios |
Са групом Deep Purple
уреди| Date | Title | Type | Notes |
|---|---|---|---|
| 1995 | Bombay Calling | Live | DVD / Digital Download |
| 1996 | Purpendicular | Studio | |
| 1997 | Live at The Olympia '96 | Live | |
| 1998 | Abandon | Studio | |
| 1999 | Total Abandon Australia '99 | Live | CD / DVD |
| 2000 | In Concert with The London Symphony Orchestra | Live | |
| 2001 | Live at the Rotterdam Ahoy | Live | Limited Edition |
| 2001 | The Soundboard Series | Live | box set with 6 double CDs |
| 2002 | Perihelion | Live | DVD |
| 2002 | Live At The Nec | Live | DVD |
| 2003 | Bananas | Studio | |
| 2004 | Live Encounters.... | Live | CD / DVD, Recorded at Spodek, Katowice, June 3, 1996 |
| 2005 | Rapture of the Deep | Studio | |
| 2006 | Live at Montreux 1996 | Live | CD / DVD |
| 2007 | Live At Montreux 2006: They All Came Down To Montreux | Live | CD / DVD |
| 2008 | Around The World Live | Live | four DVD box-set |
| 2008 | Over Zurich | Live | DVD, Limited Edition |
| 2011 | Live At Montreux 2011 | Live | CD / DVD, with Orchestra |
| 2013 | Now What?! | Studio | |
| 2013 | The Now What?! Live Tapes | Live | Limited Edition |
| 2014 | Celebrating Jon Lord At The Royal Albert Hall | Live | CD / DVD, with Bruce Dickinson, Glenn Hughes, Paul Weller, Rick Wakeman & Many Others |
| 2014 | Live In Verona 2011 | Live | CD / DVD, with Orchestra |
| 2015 | From The Setting Sun... (in Wacken) | Live | CD / DVD |
| 2015 | ... To The Rising Sun (in Tokyo) | Live | CD / DVD |
| 2017 | Infinite | Studio | |
| 2017 | The Now What?! Live Tapes Vol. 2 | Live | Limited Edition |
| 2017 | The inFinite Live Recordings, Pt. 1 | Live | Limited Edition |
| 2020 | Whoosh! | Studio |
Соло каријера
уреди| Date | Band | Title | Type | Notes |
|---|---|---|---|---|
| 1984 | Steve Morse Band | The Introduction | Studio | |
| 1985 | Steve Morse Band | Stand Up | Studio | |
| 1986 | Kansas | Power | Studio | |
| 1988 | Kansas | In the Spirit of Things | Studio | |
| 1989 | Steve Morse | High Tension Wires | Studio | |
| 1991 | Steve Morse Band | Southern Steel | Studio | |
| 1992 | Steve Morse Band | Coast to Coast | Studio | |
| 1995 | Steve Morse Band | Structural Damage | Studio | |
| 1996 | Steve Morse Band | StressFest | Studio | |
| 1998 | Kansas | King Biscuit Flower Hour Presents Kansas | Live | Recorded on February 14, 1989 |
| 2000 | Steve Morse | Major Impacts | Studio | |
| 2002 | Steve Morse Band | Split Decision | Studio | |
| 2004 | Steve Morse | Major Impacts 2 | Studio | |
| 2003 | Living Loud | Living Loud | Studio | |
| 2005 | Steve Morse | Prime Cuts – From Steve Morse's Magna Carta sessions | Compilation | |
| 2005 | Living Loud | Live in Sydney 2004 | Live | 2CD/DVD |
| 2005 | Mario Fasciano, Steve Morse, Ian Paice, Don Airey | E-Thnik | Studio | |
| 2008 | Steve Morse Band | Cruise Control – Live in New York 1992 | Live | CD/DVD |
| 2009 | Steve Morse | Prime Cuts 2 – From Steve Morse's Magna Carta sessions | Compilation | |
| 2009 | Steve Morse Band | Out Standing in Their Field | Studio | |
| 2009 | Kansas | There's Know Place Like Home | Live | CD/DVD, guest guitar |
| 2010 | Angelfire (Steve Morse & Sarah Spencer) | Angelfire | Studio | |
| 2012 | Flying Colors | Flying Colors | Studio | |
| 2013 | Flying Colors | Live in Europe | Live | CD/DVD |
| 2014 | Flying Colors | Second Nature | Studio | |
| 2015 | Flying Colors | Second Flight: Live at the Z7 | Live | CD/DVD |
| 2019 | Flying Colors | Third Degree | Studio |
Референце
уреди- ^ „"Steve Morse | Biography & History"”. www.allmusic.com (на језику: енглески). Приступљено 10. 05. 2021.
- ^ „"Steve Morse: Unsung hero"”. Innerviews.org (на језику: енглески). Приступљено 10. 05. 2021.
- ^ „"Ocala's other celebrity"”. ocala.com (на језику: енглески). Приступљено 10. 05. 2021.
- ^ „"The Dixie Dregs"”. dixiedregs.com (на језику: енглески). Приступљено 10. 05. 2021.
- ^ „"Flying Colors – Band"”. Flyingcolorsmusic.com (на језику: енглески). Приступљено 10. 05. 2021.
- ^ „"Steve Morse: The Hardest Working Guitarist In Show Business"”. Vintagerock.com (на језику: енглески). Приступљено 10. 05. 2021.
- ^ „"The Steve Morse Discobiography"”. Thehighwaystar.com (на језику: енглески). Приступљено 10. 05. 2021.
- ^ „"John Petrucci"”. TheFunkyGibbons.net (на језику: енглески). Приступљено 10. 05. 2021.
- ^ „"Ritchie Blackmore – Recalls Life with Deep Purple"”. Guitar.com (на језику: енглески). Приступљено 10. 05. 2021.
- ^ „"Steve Morse: The Complete 1978 Dixie Dregs Interview"”. web.archive.org (на језику: енглески). Приступљено 10. 05. 2021.
- ^ „"Rig Rundown: Deep Purple's Steve Morse"”. Premierguitar.com (на језику: енглески). Приступљено 10. 05. 2021.