Корисник:Bocko10/песак

Ђан Пиеро Гасперини
Гасперини у Аталанти 2019
Лични подаци
Пуно име Ђан Пиеро Гасперини [1]
Датум рођења 26.01.1958.
Место рођења Груглиаско, Италија,
Висина 177цм [2]
Позиција Везни играч
Клупске информације
Тренутни клуб
Аталанта (тренер)
Јуниорска каријера
1967-1976 Јувентус
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1976-1978 Јувентус 0 0
1977-1978 ФК Ређина (позајмица) 16 (0)
1978-1983 ФК Палермо 128 (0)
1983-1984 Кавесе 34 (0)
1984-1985 Пистоизе 34 (0)
1985-1990 ФК Пескара 160 (0)
1990-1991 Салернитана 35 (1)
1991-1993 Вис Песаро 61 (0)
Укупно 468 (1)
Тренерска каријера
1994-2003 Јувентус (млађе категорије)
2003-2004 ФК Кротоне
2005-2006 ФК Кротоне
2006-2010 ФК Ђенова
2011 Интер Милан
2012-2013 ФК Палермо
2013 ФК Палермо
2013-2016 ФК Ђенова
2016- Аталанта

Ђан Пиеро Гасперини (рођен 26.01.1958.) је италијански фудбалски тренер и бивши играч, који тренутно води италијански клуб Аталанту.

Играчка каријера уреди

Гасперини је ушао у омладински систем Јувентуса са 9 година. Током свог боравка у омладинском систему освојио је шампионат Алиеви Национали и био је у тиму Примавере, који је укључивао Паола Росија и Серхија Брија, заједно су 1976. били другопласирани иза Лација[3]. Након што је одиграо неколико утакмица Купа Италије са првим тимом, позајмљен је Ређини, а затим је 1978. продан клубу из Серије Б Палерму. У Палерму је остао пет сезона, све у Серији Б, али је стигао до финала Купа Италије 1979. у коме је поражен од стране Јувентуса.

После две сезоне са Кавесеом (Серија Б) и Пистојезеом (Серија Ц1), Гасперини се преселио у Пескару, где је коначно добио прву прилику да игра у Серији А после промоције 1987. Дебитовао је у Серији А у мечу код куће против Пиза, утакмица је завршена победом од 2-1, а Гасперини је био један од стрелаца. Године 1990. напустио је Пескару да би се придружио Салернитани, а пензионисао се 1993. са 35 година након две сезоне са Вис Пезаром.

Тренерска каријера уреди

Јувентус (омладински систем) уреди

Гасперини се вратио у Јувентусов омладински систем 1994. године, овог пута као тренер[4]. У почетку је био тренер играчима до 14 година (У-14) и на тој позицији се задржао две године, након чега су уследиле још две године са играчима до 17 година (У-17). Године 1998. постао је тренер екипе Примавера, играча до 20 година (У-20).

Кротоне уреди

Године 2003. напустио је Јувентус да би постао главни тренер клуба Кротонеа који се такмичио у Серији Ц1, где је спремно водио свој тим до промоције у Серију Б кроз плеј-оф. У Кротонеу је остао још две сезоне у Серији Б. Отпуштен је током сезоне 2004–2005, али је поново постављен убрзо касније.

Ђенова уреди

 
Гасперини у Ђенови 2008.

Од 2006. године био је главни тренер амбициозног клуба Ђенова и водио је своју екипу до промоције у Серију А у својој првој сезони са црвено-плавима. У сезони 2008–09, Гасперини је довео Ђенову до петог места Серије А, највишег пласмана тима у последњих 19 година, чиме је обезбедио место у Лиги Европе, поново покренувши играче као што су Дијего Милито и Тијаго Мота у 3–4–3 формацији и посебно спектакулараним фудбалским стилом који је хваљен широм Италије[5], толико да је Жозе Мурињо, менаџер шампиона Серије А Интер Милано, изјавио да је Гасперини био тренер који га је довео у највеће потешкоће[6]. Међутим, лош почетак сезоне 2010–11, са 11 поена у 10 утакмица упркос популарним појачањима као што су Лука Тони, Рафиња, Мигел Велосо и Какха Каладзе, довео је до отпуштања Гасперинија са тренерског места 08.11.2010.[7]

Интер Милан уреди

Масимо Морати је 24.06.2011. потврдио да ће Гасперини заменити Леонарда на месту менаџера миланског Интера[8][9]. Међутим, 21.09.2011. Гасперини је отпуштен након суморне серије од пет утакмица без победе, укључујући четири пораза[10].

Гасперини је почео свој период у Интеру поразом 2-1 од ривала Милана у Супер купу Италије. У првој утакмици Серије А, Интер је тада био изненађен Палермом који је на Сицилији однео победу резултатом 4–3, а затим је уследио реми код куће са Ромом без голова.

Пораз код куће од Трабзонспора у Лиги шампиона од 1–0 је погоршао ствари, а Морати је отпустио Гасперинија након шокантног пораза од Новаре, новајлије у Серији А од 3–1[11].

Палермо уреди

Дана 16.09.2012. Гасперини је проглашен за новог менаџера Палерма, његовог бившег тима као играча, који је преузео од Ђузепеа Санина[12].

Дана 4.02.2013. отпуштен је са своје функције након пораза од Аталанте са 2-1 на свом терену[13].

Дана 24.02.2013. Гасперини је поново ангажован као менаџер Палерма, заменивши Алберта Малесанија после три утакмице на челу клупе[14]. Дана 11.03.2013. Гасперини је поново уклоњен са те функције, овог пута од стране Ђузепеа Санина[15].

Повратак у Ђенову уреди

Дана 29.09.2013. Ђенова је објавила да је поново ангажовала Гасперинија након скоро три године откако му је престала претходна чаролија[16].

Аталанта уреди

Гасперини је 14.06.2016. именован за менаџера Аталанте[17]. Током свог мандата у тиму, Гасперини је претворио Аталанту из клуба са циљем да избегне испадање у Серију Б у тим који се бори за доминацију у Серији А и константно учествује у европским такмичењима[18]. Испоставило се да је његова прва сезона на челу имала тежак почетак, Гасперини је био на ивици отказа после 5 кола у којима је Аталанта била на претпоследњем месту после пораза од Палерма 0-1 код куће. Међутим, од тада па надаље, резултати тима су се стално поправљали, што их је довело до победе над Интером, Ромом и Наполијем, уз низ од 6 узастопних победа у Серији А, остављајући их на 6. месту током зимске паузе. Аталанта је наставила да представља пакет изненађења сезоне и завршила је на четвртом месту у Серији А, чиме се квалификовала у УЕФА Лигу Европе.

Следеће сезоне, враћајући се у Европу после 26 година одсуства, Аталанта је успела да освоји групу Лиге Европе са Лионом, Евертоном и Аполоном из Лимасола без пораза и прође у осмину финала, где их је елиминисала Борусија Дортмунд после ремија од 1-1 код куће и пораза у Немачкој у гостима од 2-3. У Серији А су успели да заузму 7. место, чиме су изборили још једну квалификацију у УЕФА Лигу Европе, овога пута у другом колу квалификација, док су у Купу Италије прошли у полуфинале, где су елиминисани од Јувентуса.

Дана 26.05.2019. Аталанта је у сезони 2018-19 завршила на трећем месту у Серији А и квалификовала се у УЕФА Лигу шампиона по први пут у својој историји. Аталанта је такође стигла до финала Купа Италије 2018–19, међутим изгубили су 2-0 од Лација[19][20].

Тренер Аталанте Ђан Пиеро Гасперини је 09.09.2019. проглашен за почасног грађанина Бергама. Аталанта се први пут пласирала у осмину финала Лиге шампиона након што је завршила на другом месту у групи са Манчестер ситијем, Шахтјором из Доњецка и загребачким Динамом. Гасперинијев први меч у нокаут рунди Лиге шампиона завршио се победом домаћина 4-1 против Валенсије[21]. Аталанта је напредовала у четвртфинале након победе у гостима над Валенсијом резултатом 4–3 у реванш мечу 10.03.2020. што им је донело укупну победу од 8–4[22]. Међутим, елиминисани су од Париз Сен Жермена у четвртфиналу након пораза од 1–2.

Тренерски стил уреди

Тактички, Гасперини је познат по коришћењу течне формације 3–4–3 и спектакуларном високоризичном хипер-офанзивном систему заснованом на поседу, који се ослања на свестраност његових везних играча и прве линије. Стил игре његовог тима ставља више фокуса на постизање голова, кретање ван лопте и брза, кратка додавања по земљи, а мање на дуге лопте и дефанзивни аспект игре. Као такав, понекад његов заштитни знак 3–4–3 систем подсећа на формацију 3–4–1–2, 3–2–4–1, 3–5–2 или 3–4–2–1, са енергетским преклапањем крилних бекова уместо широких везних играча, који обезбеђују ширину дуж бокова и дају ширину када иду напред. Такође је познато да повремено користи 4–3–3 или 4–2–3–1[23]. Његови тимови су познати по високој дефанзивној линији и веома компактној одбрани, са малом раздаљином између напада и одбране. Током 1990-их, Гасперинијева тактичка филозофија и стилови игре тимова били су инспирисани холандским фудбалом, односно тимом Ајакса Луја ван Гала, пре него системом 4–4–2 Арига Сакија. Када се брани од лопте, његови тимови су такође познати по коришћењу тешког пресинга, али такође примењују елементе флуидног обележавања човека преко целог терена и често прелазе на формацију 5–4–1 у одбрани[24]. Гасперини преферира коришћење вредних и веома физички двосмерних играча у средини, а не дубоко лежећих плејмејкера, али и брзе, неухватљиве, чак и мање али креативне играче унапред, како би ефикасно применио свој систем, такође је познато да повремено користи већег и физички вишег центарфора, који је добар у ваздуху. Упркос признању које је стекао због свог офанзивног стила игре, који га је довео до успешних резултата са мањим тимовима, такође је наишао на критике због свог неуравнотеженог приступа, као и због склоности његовог тима да прима и постиже голове. Као такви, одређени стручњаци постављају питање да ли би његов систем био једнако ефикасан са већим тимовима.

Тренерска статистика уреди

Тим Нац. Од До Статистика
Г П Н И ДГ ПГ ГР П%
Кротоне 01.07.2003. 08.12.2004. 69 32 17 20 112 76 +36 46.38
Кротоне 17.04.2005. 10.07.2006. 53 24 13 16 73 55 +18 45.28
Ђенова 10.07.2006. 08.11.2010. 186 82 42 62 265 236 +29 44.09
Интер Милан 24.06.2011. 21.09.2011. 5 0 1 4 5 10 -5 0.00
Палермо 16.09.2012. 04.02.2013. 21 3 7 11 20 32 -12 14.29
Палермо 24.02.2013. 11.03.2013. 2 0 1 1 1 2 -1 0.00
Ђенова 29.09.2013. 14.06.2016. 111 40 28 43 145 139 +6 36.04
Аталанта 14.06.2016. до данас 328 167 81 80 630 397 +233 50.91
Укупно 775 348 190 237 1251 947 +304 44.90

Достигнућа уреди

Клубска достигнућа уреди

Аталанта

  • другопласирани у купу Италије 2018-19, 2020-21

Индивидуална достигнућа уреди

  • Тренер Године у Серији А 2019, 2020
  • Награда Газета спорт за тренера 2017
  • Награду за најбољег италијанског тренера 2019, 2020
  • Тренер месеца у Серији А Новембар 2021

Референце уреди

  1. ^ https://en.wikipedia.org/wiki/Gian_Piero_Gasperini#cite_note-1
  2. ^ https://en.wikipedia.org/wiki/Gian_Piero_Gasperini#cite_note-2
  3. ^ Gian Piero Gasperini (на језику: енглески), 2023-05-13, Приступљено 2023-05-15 
  4. ^ Gian Piero Gasperini (на језику: енглески), 2023-05-13, Приступљено 2023-05-15 
  5. ^ Gian Piero Gasperini (на језику: енглески), 2023-05-13, Приступљено 2023-05-15 
  6. ^ Gian Piero Gasperini (на језику: енглески), 2023-05-13, Приступљено 2023-05-15 
  7. ^ Gian Piero Gasperini (на језику: енглески), 2023-05-13, Приступљено 2023-05-15 
  8. ^ Gian Piero Gasperini (на језику: енглески), 2023-05-13, Приступљено 2023-05-15 
  9. ^ Gian Piero Gasperini (на језику: енглески), 2023-05-13, Приступљено 2023-05-15 
  10. ^ Gian Piero Gasperini (на језику: енглески), 2023-05-13, Приступљено 2023-05-15 
  11. ^ Gian Piero Gasperini (на језику: енглески), 2023-05-13, Приступљено 2023-05-15 
  12. ^ Gian Piero Gasperini (на језику: енглески), 2023-05-13, Приступљено 2023-05-15 
  13. ^ Gian Piero Gasperini (на језику: енглески), 2023-05-13, Приступљено 2023-05-15 
  14. ^ Gian Piero Gasperini (на језику: енглески), 2023-05-13, Приступљено 2023-05-15 
  15. ^ Gian Piero Gasperini (на језику: енглески), 2023-05-13, Приступљено 2023-05-15 
  16. ^ Gian Piero Gasperini (на језику: енглески), 2023-05-13, Приступљено 2023-05-15 
  17. ^ Gian Piero Gasperini (на језику: енглески), 2023-05-13, Приступљено 2023-05-15 
  18. ^ Gian Piero Gasperini (на језику: енглески), 2023-05-13, Приступљено 2023-05-15 
  19. ^ Gian Piero Gasperini (на језику: енглески), 2023-05-13, Приступљено 2023-05-15 
  20. ^ Gian Piero Gasperini (на језику: енглески), 2023-05-13, Приступљено 2023-05-15 
  21. ^ Gian Piero Gasperini (на језику: енглески), 2023-05-13, Приступљено 2023-05-15 
  22. ^ Gian Piero Gasperini (на језику: енглески), 2023-05-13, Приступљено 2023-05-15 
  23. ^ Gian Piero Gasperini (на језику: енглески), 2023-05-13, Приступљено 2023-05-15 
  24. ^ Gian Piero Gasperini (на језику: енглески), 2023-05-13, Приступљено 2023-05-15 

Спољашње везе уреди