ФК Интер Милано

италијански ФК из Милана (1908)
(преусмерено са Интер Милан)

Фудбалски клуб Интернационале Милано (итал. Football Club Internazionale Milano) фудбалски је клуб из Милана, Италија. Клуб је основан 9. марта 1908. Побуњени играчи и део управе фудбалског клуба Милан оснивају нови клуб под именом Foot-Ball Club Internazionale, чешће називан Интеренглеском говорном подручју се углавном назива Интер Милано). Интер је једини клуб који није испадао из италијанске прве лиге — Серије А, у којој се тренутно и такмичи. Интер своје мечеве одиграва на стадиону Ђузепе Меаца, који је такође познат и као Сан Сиро, који има капацитет од 80.018 места. Интер је титулу првака Италије званично освајао 19 пута (титула из 2006. је због афере "Калчополи" одузета Јувентусу и додељена Интеру), 9 пута куп Италије, 8 пута суперкуп Италије, 3 пута лигу шампиона, 3 пута куп УЕФА, 2 пута интерконтинентални куп и 1 пута светско клупско првенство.

Интер
Пуно имеFootball Club Inter Milano S.p.A.
НадимакI Nerazzurri
Основан9. март 1908. год.
(пре 116 година)
 (1908-03-09)
СтадионСтадион Ђузепе Меаца, Милано
Капацитет80.018
ПредседникКина Стивен Жанг
ТренерИталија Симоне Инцаги
ЛигаСерија А
2022/23.Серија А, 3.
Домаћа опрема
Гостујућа опрема
Трећа опрема

Историја уреди

Почеци и историја клуба до 1970. уреди

Сматра се да је називу Интер кумовао први председник - Ђовани Парамитиоти, који је веровао да не постоје националне границе у спорту, и да у једном клубу може играти странац као равноправни играч. Свој први скудето Интер осваја веома брзо - 1910, а други осваја 1920. Капитен екипе која је освојила први скудето био је Вирђилио Фосати рођен у Милану и брат Ђузепеа Фосатија који је освојио други скудето. Између Првог и Другог светског рата ФК Интер био је приморан да промени име у Амбросина - Интер по захтеву Бенита Мусолинија. Међутим, Интер и под другим називом осваја свој трећи скудето у новој Италијанској првој дивизији - Серији А 1930. Четврта титула освојена је 1938. Интер 1940. осваја свој први Италијански Куп, као и пету титулу шампиона. 1942. клуб је повратио своје право име - Интернационале Милано. Након рата, Интер осваја шести скудето 1953. и седми 1954. После ове две титуле Интер улази у најбоље године у историји. Током шездесетих година, Интер под вођством Еленија Ерере осваја шампионат 1963, 1965. и 1966. Најбољи моменти били су када је Интер два пута узастопно освојио Куп шампиона Европе - садашњу Лигу шампиона. Интер је први пут ово такмичење освојио 1964. против шпанског Реал Мадрида. Следећи Куп шампиона Интер осваја против португалске Бенфике. Током шездесетих година, када су освојили 3 Скудета, 2 купа шампиона и 2 интерконтинентална купа (оба пута савладавши аргентински Индепендијенте), дрес Интера носили су Лоренцо Буфон, Ђулијано Сарти, Бруно Болћи, Луис Суарез, Ђачинто Факети, Сандро Мацола, Енеа Масиеро, Армандо Пики, Саул Малатраси, Тарчизио Бурњич, Аристиде Гуарнери, Жаир да Коста, Марио Корсо, Ђанфранко Бедин, Франко Цаљо, Гари Хиченс, Мауро Бићикли, Анђело Доменгини, Ренато Капелини итд. Председник клуба био је Анђело Морати - отац доскорашњег председника Масима Моратија. Интер је поново играо финале Купа шампиона 1967, али је изгубио 2-1 од Селтика.

1970—данас уреди

Пратећи златне шездесете, Интер је успео да освоји своју једанаесту титулу 1971. и дванаесту 1980. Као првак из 1971, Интер у Купу шампиона долази до финала 1972, али бива поражен од Ајакса. Интер је освојио свој други и трећи Италијански куп 1978. и 1982. Интер 1989. осваја свој тринаести скудето предвођен легендарном немачком тројком - Матеус, Клинсман, Бреме. Уследио је сушни период када је "скудето" у питању па је Интер у том периоду морао да се "задовољава" освајањем трофеја у купу УЕФА. У размаку од седам година Интер је освојио три пута Куп Уефа. Први куп Уефа освојили су против Роме 1990/91, други су освојили против Казино Салцбурга у сезони 1993/94. Своју рекордну трећу победу у УЕФА купу остварују у сезони 1997/98. победом над Лацијом од 3-0 на стадиону Парк Принчева у Паризу. У сезони 2004/05. Интер осваја куп Италије против Роме и суперкуп на почетку сезоне 2005/06 против Јувентуса. 11. маја 2006. Интер поново успева да освоји куп Италије против Роме. Четрнаести скудето Интеру се додељује 2006. после избацивања Јувентуса у другу лигу и одузимања бодова Милану због намештања утакмица. Петнаеста титула долази у витрине 2007. у сезони у којој је екипа Интера оборила читав низ рекорда у Серији А. Шеснаеста титула, а трећа за редом, је освојена 2008, али је поново као и претходне сезоне доживљен пораз у финалу купа од Роме.

 
Навијачи Интера

Вреди забележити да је сезона 2007/08. најављивана као сезона велике освете Јувентуса и Милана, али је Интер ипак узео и трећи Скудето за редом, овога пута у "комплетној" Серији А. Током лета 2008. године дошло је до промене тренера, отишао је трофејни Манћини, а стигао је још успешнији Мурињо. Већ у његовој првој сезони 2008/09. прво је освојен суперкуп, потом и 17. скудето чиме је настављена доминација у италијанском фудбалу али и најављено оно што ће уследити у наредној такмичарској сезони. Сезона 2009/10. је била једна од најуспешнијих сезона у историји клуба, јер је клуб под вођством тренера Жозе Муриња успео да освоји чак три трофеја, 18. пута Скудето, 6. пута трофеј у купу Италије и 3. пута трофеј Лиге шампиона. Рангиран је као дванаести у листи ФИФА најбољих клубова 20. века.[1] До краја календарске 2010. године освојен је и 5. трофеј у италијанском суперкупу (против Роме) као и први трофеј клупског првака света (одн. укупно трећи трофеј у оваквом типу такмичења рачунајући два тријумфа у интерконтиненталном купу средином 60-их година прошлог века) савладавши тадашњег првака Африке ТП Мазембе док је доживљен пораз у првом учешћу у мечу за трофеј суперкупа Европе од Атлетико Мадрида. Последњи трофеј који су неро–азури освојили био је куп Италије 2011. године победом над Палермом у финалу. Био је то 7. трофеј за Интер у националном купу али је потом поново уследио сушни период као последица нове Јувентусове доминације. Током лета 2016. године Интер је добио нове већинске власнике из Кине који су зацртали за свој циљ повратак Интера на старе, трофејне стазе славе. Коначан повратак успесима десио се током лета 2019. године када је на место шефа стручног штаба дошао бивши трофејни тренер Јувентуса и Челсија Антонио Конте. Већ у првој сезони са њим Интер је освојио друго место у Серији А, а играо је и у финалу лиге Европе где је доживио несрећан пораз од шпанске Севиље. У другој сезони Конте је успео да прекине деветогодишњу доминацију Јувентуса и донесе Интеру дуго чекани 19. "скудето". Убрзо након тог успеха Конте је напустио клуб незадовољан најављеном продајом неколицине битних првотимаца шампионске екипе, а на његово место дошао је бивши играч и тренер Лација Симоне Инцаги. Први трофеј на клупи Интера Инзаги је освојио почетком јануара 2022. године када је у заосталом мечу суперкупа Италије на домаћем терену савладан Јувентус са 2:1 победоносним голом Алексиса Санчеза у 120. минуту који је био пресудан за освајање 6. трофеја у овом такмичењу. У наставку сезоне Интер је дошао и до 8. трофеја у купу Италије још једним тријумфом над Јувентусом, такође након продужетака овај пута резултатом 4:2. До 7. трофеја у суперкупу Интер је дошао средином јануара 2023. године убедљивим тријумфом над градским ривалом Миланом 3:0 у мечу одиграном у главном граду Саудијске Арабије Ријаду, а до 9. трофеја у купу Италије Интер је дошао тримуфом над Фјорентином од 2:1 у мечу одиграном у Риму. До краја сезоне Интер је дошао и до финала лиге шампиона у Истанбулу где је изгубио од Манчестер Ситија са 1:0. Интер је у другој половини јануара 2024. године (поново у Саудијској Арабији) освојио и свој трећи узастопни трофеј суперкупа Италије и то у новом формату такмичења са учешћем четири клуба. Прво је у полуфиналу савладан вицепрвак Лацио 3:0, а потом у финалу и актуелни првак Наполи са 1:0 (голом капитена Лаутара Мартинеза у судијској надокнади). На тај начин Интер је дошао до свог 8. трофеја у том такмичењу (испред је само Јувентус са 9 тријумфа), а тренер неро–азура Симоне Инцаги постао је најтрофејнији тренер у суперкупу Италије са 5 трофеја (два са Лацијем и 3 са Интером) чиме је престигао легендарне колеге Фабија Капела и Марчела Липија.

Сезона за понос 2009/10 — триплета уреди

Посебно место у историји Интера заузима сезона 2009/10. када су неро–азури успели да остваре оно што ниједном италијанском клубу ни пре а ни после није успело - да освоји популарну "триплету" одн. да споји титуле првака Италије и Европе као и да освоји национални куп. А ништа није наговештавало да следи историјска сезона. Током лета 2009. године Интер су напустили Ибрахимовић, Креспо, Максвел, Бурдисо, Круз, Бонући, Дакур и Фиго (који је завршио играчку каријеру), током зимске паузе још и Вијера и Мансини па су многи стручњаци сматрали да се владавина клуба са Меаце полако завршава. Као појачања стигли су Ето, Милито, Мота, Снајдер, Лусио и Арнаутовић док су се са позајмице вратили Суазо и Кварежма, а током зиме стигли су и Пандев и Марига које је у што јачи колектив требало да укомпонује португалски стручњак Мурињо коме је то била друга сезона на клупи Интера.

Почетак сезоне није обећавао, у првој званичној утакмици Интер је у мечу за суперкуп Италије изгубио од Лација са 1:2. На старту серије А уследио је реми на Меаци са Баријем, али је велики тријумф у миланском дербију против тада домаћина Милана од 4:0 показао свима да је Интер спреман за велика дела. До краја првенствене трке неро–азури су водили велику борбу са Ромом, а 18. "скудето" је обезбеђен тек у последњем колу тријумфом над домаћом Сијеном од 1:0 голом Милита. Након титуле Интер је успео да освоји и 6. трофеј у купу Италије, редом су падали Ливорно, Јувентус и Фиорентина, а у финалу опет тада велики ривал Рома. Интер је победио са 1:0 а опет је стрелац победоносног гола био Милито. Круна велике сезоне било је освајање треће титуле првака Европе. Након што је у конкуренцији Барселоне, Рубина и кијевског Динама Интер као другопласирани прошао у нокаут фазу пред неро–азурима су падали Мурињов бивши клуб Челси, а потом и московски ЦСКА. У полуфиналу уследио је нови обрачун између љутих непријатеља Муриња и Гвардиоле чија Барселона није могла да се одупре Интеровим играчима који су били пуни самопоуздања верујући да је ово била њихова сезона. Као шлаг на торту дошло је велико финале у Мадриду на стадиону Сантијаго Бернабеу против минхенског Бајерна које је Интер добио са 2:0 опет головима феноменалног Дијега Милита и на тај начин дошао до своје треће титуле првака Европе, прве након пуних 45 година чекања. Био је то најлепши крај једне бриљантне сезоне, али и својеврсни завршетак петогодишње доминације Интера. Током лета 2010. године први је ногу повукао тренер Мурињо одласком у Реал Мадрид, а потом је дошло и до промена у играчком кадру.

Освајањем популарне "триплете" Интер је ушао у малобројно, пробрано друштво клубова којима је то успело да ураде али и да оствари оно што је му измакло у сезони 1964/65. када је након освајања титула првака Италије и Европе као и узимања интерконтиненталног купа доживљен пораз у финалу националног купа од Јувентуса. Поред Интера то су учинили Селтик (1966/67. – освојио чак четири трофеја рачунајући и лига куп Шкотске), Ајакс (1971/72), ПСВ Ајндховен (1987/88), Манчестер јунајтед (1998/99), Барселона (2008/09. и 2014/15), Бајерн Минхен (2012/13. и 2019/20), потом и Манчестер Сити (2022/23) док је Ливерпул (у сезони 1983/84) након освајања титула првака Енглеске и Европе освојио лига куп своје земље али му је измакао трофеј у националном купу.

Тренутни састав уреди

Ажурирано: 10. јануар 2024. (2024-01-10)

Бр. Позиција Играч
1   Г Јан Зомер
2   О Дензел Дамфрис
5   С Стефано Сенси
6   О Стефан де Врај
7   С Хуан Куадрадо
8   Н Марко Арнаутовић (на позајмици из Болоње)
9   Н Маркус Тирам
10   Н Лаутаро Мартинез (капитен)
12   Г Рафаеле Ди Ђенаро
14   С Дејви Класен
15   О Франческо Ачерби
16   С Давиде Фратези (на позајмици из Сасуола)
17   С Тејџон Бјукенан
Бр. Позиција Играч
20   С Хакан Чалханоглу
21   С Кристјан Аслани
22   С Хенрик Михитаријан
23   С Николо Барела (заменик капитена)
28   О Бенжамен Павар
30   О Карлос Аугусто (на позајмици из Монце)
31   О Јан Аурел Бисек
32   О Федерико Димарко
36   О Матео Дармијан
70   Н Алексис Санчез
77   Г Емил Аудеро (на позајмици из Сампдорије)
95   О Алесандро Бастони

Играчи из младог тима (Интер примавера) уреди

Бр. Позиција Играч
40   Г Алесандро Калигарис
41   С Ебенезер Акинсанмиро
43   О Матео Мота
44   О Ђакомо Стабиле
Бр. Позиција Играч
47   С Исиака Камате
49   Н Амаду Сар
50   С Александар Станковић

Играчи на позајмици уреди

Бр. Позиција Играч
  Г Јонуц Раду (Борнмут)
  Г Филип Станковић (Сампдорија)
  О Алесандро Фонтанароса (Козенца)
  О Алесандро Силвестро (Фођа)
  О Зињо Ванхојсден (Стандард Лијеж)
  О Матија Заноти (Санкт Гален)
  С Франко Карбони (Тернана)
  С Лусијен Агуме (Севиља)
  С Валентин Карбони (Монца)
Бр. Позиција Играч
  С Јакопо Ђанели (Фермана)
  Н Хоакин Кореа (Олимпик Марсељ)
  Н Денис Куратоло (Про Патрија)
  Н Франческо Пио Еспозито (Специја)
  Н Себастијано Еспозито (Сампдорија)
  Н Гаетано Ористанио (Каљари)
  Н Еди Салседо (Леко)
  Н Мартин Сатријано (Брест)
  Н Јан Жуберек (Тернана)

Занимљивости уреди

Играчи верни Интеру током читаве каријере уреди

Број Играч Националност Позиција Деби за Интер Последњи меч
1 Пјеро Кампели   Италија Голман 30. јануар 1910. 9. новембар 1924.
2 Ермано Аеби    Швајцарска
  Италија
Нападач 10. април 1910. 12. новембар 1922.
3 Армандо Кастелаци   Италија Везни 24. фебруар 1924. 8. март 1936.
4 Ђачинто Факети   Италија Одбрана 3. мај 1961. 7. мај 1978.
5 Сандро Мацола   Италија Нападач 10. јун 1961. 8. новембар 1977.
6 Ђузепе Бергоми   Италија Одбрана 30. јануар 1980. 23. мај 1999.

Повучени бројеви уреди

Број Играч Националност Позиција Деби за Интер Последњи меч
3 Ђачинто Факети   Италија Одбрана 3. мај 1961. 7. мај 1978.
4 Хавијер Занети   Аргентина Везни 27. август 1995. 18. мај 2014.

Капитени Интера уреди

Рекордери по броју одиграних утакмица и постигнутих голова за Интер уреди

Највећи успеси уреди

Национални уреди

  •     Серија А :
    • Првак (19) : 1909/10, 1919/20, 1929/30, 1937/38, 1939/40, 1952/53, 1953/54, 1962/63, 1964/65, 1965/66, 1970/71, 1979/80, 1988/89, 2005/06 [2], 2006/07, 2007/08, 2008/09, 2009/10, 2020/21.
    • Другопласирани (16) : 1932/33, 1933/34, 1934/35, 1940/41, 1948/49, 1950/51, 1961/62, 1963/64, 1966/67, 1969/70, 1992/93, 1997/98, 2002/03, 2010/11, 2019/20, 2021/22.
  •   Куп Италије :
    • Освајач (9) : 1938/39, 1977/78, 1981/82, 2004/05, 2005/06, 2009/10, 2010/11, 2021/22, 2022/23.
    • Финалиста (6) : 1958/59, 1964/65, 1976/77, 1999/00, 2006/07, 2007/08.

Међународни уреди

Сва финала међународних купова за Интер уреди

Куп европских шампиона / Лига шампиона

1963/64. Интер 3-1 Реал Мадрид
1964/65. Интер 1-0 Бенфика
1966/67. Селтик 2-1 Интер
1971/72. Ајакс 2-0 Интер
2009/10. Интер 2-0 Бајерн Минхен
2022/23. Манчестер Сити 1-0 Интер

Куп УЕФА / Лига Европе

1990/91. Интер 2-0, 0-1 Рома
1993/94. Аустрија Салцбург 0-1, 0-1 Интер
1996/97. Шалке 04 1-0, 0-1 (4-1)[4] Интер
1997/98. Интер 3-0 Лацио
2019/20. Севиља 3-2 Интер

Митропа куп

1933. Интер 2-1, 1-3 Аустрија Беч

УЕФА суперкуп

2010. Интер 0-2 Атлетико Мадрид

Интерконтинентални куп

1964. Индепендијенте 1-0, 0-2, 0-1[5] Интер
1965. Интер 3-0, 0-0 Индепендијенте

Светско клупско првенство

2010. Интер 3-0 ТП Мазембе

Највећи успеси младог тима (Интер примавера) уреди

Национални уреди

  •     Шампионат Италије - Примавера 1 :
    • Првак (10) : 1963/64, 1965/66, 1968/69, 1988/89, 2001/02, 2006/07, 2011/12, 2016/17, 2017/18, 2021/22.
    • Другопласирани (5) : 1979/80, 2002/03, 2003/04, 2007/08, 2018/19.
  •   Куп Италије Примавера :
    • Освајач (6) : 1972/73, 1975/76, 1976/77, 1977/78, 2005/06, 2015/16.
    • Финалиста (3) : 1978/79, 2003/04, 2006/07.
  •   Суперкуп Италије Примавера :
    • Освајач (1) : 2017.
    • Финалиста (6) : 2006, 2007, 2012, 2016, 2018, 2022.

Међународни уреди

  •   Трофеј Вијаређо :
    • Освајач (8) : 1962, 1971, 1986, 2002, 2008, 2011, 2015, 2018.
    • Финалиста (2) : 1972, 1983.
  •   ФИФА куп младих :
    • Освајач (1) : 1983.
  •   NextGen Series (претеча УЕФА Лиге младих) :
    • Освајач (1) : 2011/12.

Тренери Интера уреди

Рекордери по броју вођених утакмица и остварених победа на клупи Интера уреди

Трофејни тренери Интера уреди

Име Националност Период Трофеји
Вирђилио Фосати   Италија 1909—1915 1 Серија А
Нино Ресеготи
Франческо Мауро
  Италија
  Италија
1919—1920 1 Серија А [6]
Арпад Вајс   Мађарска 1929—1931 1 Серија А
Армандо Кастелаци   Италија 1936—1938 1 Серија А
Тони Карњели   Аустрија 1938—1940 1 Серија А, 1 Куп Италије
Алфредо Фони   Италија 1952—1955 2 Серије А
Еленио Ерера   Аргентина 1960—1968 3 Серије А, 2 Купа шампиона, 2 Интерконтинентална купа
Ђовани Инверници   Италија 1970—1973 1 Серија А
Еугенио Берселини   Италија 1977—1982 1 Серија А, 2 Купа Италије
Ђовани Трапатони   Италија 1986—1991 1 Серија А, 1 Суперкуп Италије, 1 Куп УЕФА
Ђанпјеро Марини   Италија 1993—1994 1 Куп УЕФА
Луиђи Симони   Италија 1997—1998 1 Куп УЕФА
Роберто Манчини   Италија 2004—2008 3 Серије А, 2 Купа Италије, 2 Суперкупа Италије
Жозе Морињо   Португал 2008—2010 2 Серије А, 1 Куп Италије, 1 Суперкуп Италије, 1 Лига шампиона
Рафаел Бенитез   Шпанија 2010—2011 1 Суперкуп Италије, 1 Светско клупско првенство
Леонардо Араужо   Бразил 2010—2011 1 Куп Италије
Антонио Конте   Италија 2019—2021 1 Серија А
Симоне Инцаги   Италија 2021—данас 2 Купа Италије, 3 Суперкупа Италије

Председници Интера уреди

Технички и званични спонзори Интера уреди

Ривалитет са Миланом и Јувентусом уреди

Дерби дела Мадонина (статистика) уреди

Од 16. септембра 2023.

Такмичење ИГ Интер Н Милан ГолИнтер ГолМилан
Првенство Италије (1909–1929, 1945–1946) 22 8 3 11 40 36
Серија А (1929–1943, 1946–данас) 179 69 56 54 256 230
Укупно првенствених мечева 201 77 59 65 296 266
Национална лига (1943–1944) 2 1 0 1 3 3
Куп Италије 27 9 8 10 27 34
Суперкуп Италије 2 1 0 1 4 2
Укупно сва домаћа такмичења 232 88 67 77 330 305
Лига шампиона 6 2 2 2 4 6
Укупно званичних мечева 238 90 69 79 334 311
ИГ: одиграно утакмица
Интер: победа Интера
Н: нерешено
Милан: победа Милана
ГолИнтер: постигнутих голова Интера
ГолМилан: постигнутих голова Милана

Дерби Италије (статистика) уреди

Од 4. фебруара 2024.

Такмичење ИГ Интер Н Јувентус ГолИнтер ГолЈувентус
Првенство Италије (1909–1929, 1945–1946) 27 12 7 8 46 36
Серија А (1929–1943, 1946–данас) 182 49 46 87 209 259
Укупно првенствених мечева 209 61 53 95 255 295
Национална лига (1943–1944) 2 1 0 1 2 2
Куп Италије 36 12 9 15 45 53
Суперкуп Италије 2 2 0 0 3 1
Трофеј Армандо Пики (1971) 1 1 0 0 3 1
Укупно сва домаћа такмичења 250 77 62 111 308 352
Митропа куп 1 0 0 1 0 1
Укупно званичних мечева 251 77 62 112 308 353
ИГ: одиграно утакмица
Интер: победа Интера
Н: нерешено
Јувентус: победа Јувентуса
ГолИнтер: постигнутих голова Интера
ГолЈувентус: постигнутих голова Јувентуса

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „web.archive.org” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 23. 04. 2007. г. Приступљено 21. 06. 2017. 
  2. ^ Титулу је првобитно освојио Јувентус али му је након афере Калчополи она одузета и додељена Интеру.
  3. ^ Званично међународно такмичење одржавано од 2013. до 2019. године током летњих припрема широм планете. Учествовали су најпознатији европски клубови уз неколико америчких и аустралијских екипа. Формат такмичења је мењан сваке године, а 2020. године турнир је отказан због пандемије КОВИД 19.
  4. ^ Шалке 04 тријумфовао након извођења пенала.
  5. ^ Интер тријумфовао након продужетака.
  6. ^ Током сезоне у тандему су водили екипу Интера, самим тиме и титулу су освојили заједничким снагама.

Спољашње везе уреди