Корисник:Vokilix 21czv/песак
Јегричка бара уреди
Jегричка бара, Жабаљ је комерцијални крај који се налазе на реци Јегрички, десној притоци Тисе.
Иако је највећи и најдужи водоток јужне Бачке, укупне дужине 65 км, она није права река већ читав низ бара повезаних ширим или краћим удубљењима. Јегричка бара настала је регулисањем средњег и горњег тока реке Јегричке у периоду 1957–1958. године, као и изградњом рибњачких објеката уз ток. Регулација водотока реке Јегричке је урађена, како у сврхе одводњавања, тако и у сврхе снабдевања водом: насеља, рибњака, заливних система, индустријских постројења и подручја за спортско–рекреативну делатност.[1]
Јегричка бара се протеже правцем север – југ. Наменски направљени објекти за гајење шаранске млађи (младичњаци и растилиште) представљају прави тип рибњака (са могућношћу довођења и одвођења воде). Јегричка бара је полусистемски, специјализован за гајење риба од млађи до конзумне величине риба.[2]
Комерцијални крај Јегричка налазе се на реци Јегрички, десној притоци Тисе. Иако је највећи и најдужи водоток јужне Бачке, укупне дужине 65 км, она није права река већ читав низ бара повезаних ширим или краћим удубљењима. Крајем 2005. године општина Жабаљ донела је Одлуку о проглашењу парка природе „Јегричка“. Дођете, пецате и уживате у природи.[3]
Јегричке је од посебног значаја присуство заштићених врста, према Правилнику о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива.Од ретких и угрожених врста поред белог локвања и барске папрати, овде се налазе водени орашак и мешинка. Мешинка је по својој животној форми интересантна инсективорна биљка месождерка, која се храни тако што подводним мешковима „хвата“ ситне водене организме. У Јегричкој су своје уточиште нашли и данашњи биљни реликти који по многима представљају остатак флоре из топлих периода терцијара, када је на просторима јужне Европе владала суптропска клима. Такве су бројне врсте влажних и водених станишта: вежљика, водољуб, дрезга, кроцањ, подводница, бели локвањ, локвањић, водена папрат, водени орашак и увијуша.Године 2005. Јегричка је проглашена за Парк природе, са режимом заштите II и III степена. Богатство флоре у резервату одликује се са око 80 водених и мочварних биљака. Медју њима су и заштићене и угрожене врсте, као што су: бели локвањ, водени орашак, мрестињак, барски папрат…. Богатство птица чини 198 врста, а од њих се посебно издвајају: црногрли гњурац, чигре и чапље, еја мочварица, сиви барски петлић, модровољка, патка њорка, дивља патка… У водама Јегричке живи двадесетак врста рибе, медју којима су смудј, сом, лињак, караш, шаран, штука… Од посебног значаја је присуство видре. Старалац и корисник Парка природе Јегричка је ЈП "Воде Војводине".[4]
Географске одлике уреди
Парк природе се налази у Бачкој, где доминирају речни, мочварни и барски биотопи. Предео је обрастао трском, хидрофилним ливадама и слатинама. Налази се на надморској висини од око 70 метара. Клима је умерено континентална, лета су дуга и топла, а зиме често оштре. Најважнији речни ток је Јегричка, чији је део на простору четири општине и штити се законом због изузетних природних одлика.
Мере заштите уреди
На простору Парк природе Јегричка у склопу очувања природних вредности, као вид мера заштите примењује се — измуљавање, ограничено коришћење пестицида, забрана сечења трске, културно понашање и сакупљање отпада. У заштићеном простору омогућен је научно-истраживачки рад, туризам и рекреација, едукација, презентација, уређење обала и стаза, као и мониторинг врста.
Флора и фауна Јегричке баре уреди
Рибе уреди
Јегричке поред домаћих врста, заступљене су и популације страног порекла, као последица утицаја човека.Фауна риба представљена је са 20 врста груписаних у оквиру шест фамилија. На основу броја представника доминира фамилија шарана. Унесене или рибе страног порекла потичу са Далеког истока (сребрни караш, бели амур и амурски чебачок) и из Северне Америке (амерички патуљасти сом и сунчица).На списку риба налази се више ретких и угрожених врста од којих су најзначајније чиков, штука, смуђ, сом и шаран.
Водоземци и гмизавци уреди
Као влажно подручје пружа повољне станишне услове за развој и живот водоземаца и гмизаваца. Представници водоземаца су мали водењак и осам врста жаба, а од гмизаваца присутна је ретка и угрожена врста барске корњаче и две врсте змија: белоушка и рибарица.
Барске птице уреди
Јегричка представља једну од ретких оаза за опстанак барских птица. До сада је регистровано 198 врста, а неке од њих су: водени бик, патка кашикара, сиви барски детлић, белобрка чигра, патка глувара и крџа, ћубасти гњурац, мали вранац, велика бела чапља, мрка чапља, велики трстењак и брката сеница. Изузетно је битно присуство глобално угрожене патке њорке, затим црноврати гњурац и мали гњурац, сива гуска, еја мочварница, црна чигра, модровољка и цврчић тршћар.
Сисари уреди
Сисари који настањују обалу Јегричке у великом броју припадају строго заштићеним дивљим врстама, има и оних који се налазе на Прелиминарном списку врста за Црвену књигу кичмењака Србије, а једна од њих је видра. Представници глодара са обале ове реке су водена волухарица, пољски миш и пољска волухарица, као и бизамски пацов. Од представника месождера могу се издвојити ласица, куна белица, јазавац и лисица, а од ловне дивљачи срна и зец.
Референце уреди
- ^ „Jegrička bara, Žabalj”. carp.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-03-09.
- ^ „Jegrička bara, Žabalj”. carp.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-03-09.
- ^ „Jegrička, Žabalj, Komercijalni revir”. Gde na pecanje? (на језику: српски). Приступљено 2022-03-09.
- ^ „Žabaljska princeza - Jegrička”. www.trofej.info (на језику: српски). Приступљено 2022-03-10.