Краљевина Хрватска (925—1102)

Краљевина Хрватска (лат. Regnum Croatiae) била је средњовјековна држава у југоисточној Европи, која је постојала током 10. и 11. века. Обухватала је приморске делове данашње Републике Хрватске и југозападне делове данашње Босне и Херцеговине. Државом је владала народна династија Трпимировића. Настала је уздизањем првобитне Кнежевине Хрватске на степен краљевине, што се догодило током прве половине 10. века. Постојала је до прелома 11. и 12. века, када је потпала под власт Краљевине Угарске.[1]

Краљевина Хрватска
Regnum Croatiae  (латински)

Хрватске жупаније средином 10. века,
по Константину Порфирогениту
Географија
Престоница Биоград на Мору
Солин
Задар
Сплит
Друштво
Службени језик старохрватски, латински
Религија католицизам
Политика
Облик државе краљевина
 — краљ
Историја
Историјско доба рани средњи век
 — Оснивање прва половина 10. века
 — Укидање прелом 11. и 12. века
Земље претходнице и наследнице
Хрватске
Претходнице: Наследнице:
Кнежевина Хрватска Краљевина Далмација и Хрватска

Најзначајнији извор за историју Хрватске у 10. веку је историографско дело византијског цара Константина Порфирогенита (945-959), које је познато под називом О управљању царством (лат. De administrando imperio).[2]

Током 11. века, хрватским краљевима је у појединим периодима била признавана и управа над приморским градовима у тадашњој византијској Далмацији.[3]

Проблем историчности

уреди

Историчност појединих традиционалних датума, догађаја и особа о којима нема помена у савременим изворима, већ тек у позним списима из 15. или 16. века, оспорена је од стране хрватске научне историографије, што се између осталог односи на два кључна питања:[4]

  • питање о веродостојности позних списа који говоре о одржавању сплитских сабора током 925. и 928. године и постојању хрватског владара Томислава, коме се приписује крунисање за краља 925. године
  • питање о аутентичности позних акта који слове као преписи Pacta conventa из наводне 1102. године

Један од највећих историографски проблема у области проучавања ране нововековне историје Хрвата представља питање о аутентичности аката који се односе на наводно одржавање појединих црквених сабора у Сплиту почетком 10. века. Према тим актима, који су познати само на основу веома позних преписа из 16. века, реч је о саборима који се датују у наводну 925. и 928. годину. У истим актима описано је уређење сплитске црквене покрајине, које је спроведено по правиима Римске цркве.[5][6]

Један од додатних проблема, који се односи на питање о историчности поменутих сплитских сабора, проистиче из потпуног одсуства њиховог помена у познатом историографском делу Томе Архиђакона (13. век) под насловом Historia Salonitana (minor). То је дело било посвећено управо историји сплитске цркве, а његов је аутор био сплитски свештеник, који је добро познавао црквену прошлост свог града. Тек у 16. веку, настала је нова (прерађена и проширена) верзија истог дела (Historia Salonitana Maior) у коју су унети и наративи о поменутим сплитским саборима.[7]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Klaić 1971.
  2. ^ Ферјанчић 1959, стр. 1-7.
  3. ^ Ферлуга 1957.
  4. ^ Klaić 1990.
  5. ^ Prozorov 2013, стр. 275–287.
  6. ^ Коматина 2016, стр. 57-58, 61-64.
  7. ^ Jarak 2003, стр. 543-548.

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди