Краљевина Таволара
Краљевина Таволара (итал. Regno di Tavolara) била је мала независна држава, која је постојала у XIX и XX веку на острву Таволара. Владарска породица Бертолеони, била је једна од мањих краљевских породица у свету, која је владала овом краљевином. Тренутно, територија Таволаре је де факто део Италије, иако званично акт о анексији никад није донет.
| Краљевина Таволара Regno di Tavolara | |
|---|---|
 Застава
 Грб
| |
 | |
| Главни град | Ла Пунта дел Каноне |
| Службени језик | сардински, италијански |
| Владавина | |
| Историја | |
| | |
| Географија | |
| Површина | |
| — укупно | 5 km2 |
| Становништво | |
| — 1962. | 57 |
| — густина | 11,4 ст./km2 |
| Економија | |
| Остале информације | |
| Временска зона | UTC +1 |
Острво се налази североисточно од Сардиније. Има површину од 5 km² и популацију од 57 становника. Осим јединог насеља Ла Пунта дел Каноне[1], на острву се налази и војна база НАТО-а.
Историја
уредиГодине 1836. краљ Сардиније Карло Алберт направио је званичну државничку посету острву и њеном монарху Ђузепеу Бертолеонију[2]. Ђузепе је умро 1845. године и власт је преузео његов син Паоло, који је постао краљ Паоло I. Приликом крунисања, саопшетно је да је британска краљица Викторија признала суверенитет краљевства.[3]
За време постојања Краљевства Таволара, она није укључена у јединствену Италију. Током владавине владе Краљевине Италије, Паоло је платио 12.000 фунти за земљиште на североисточном рту острва како би изградио светионик, који је постао функционалан 1868. године[4][5]. Суверенитет острва Таволара потврђена је и 1903. године кад је краљ Италије Виктор Емануел III потписао уговор о пријатељству Краљевине Италије са Краљевином Таволара[6].
После смрти Паола I, 1886. године[7] страна штампа је извештавала о томе да је острво постало република. Њујорк тајмс је, у једном од својих чланака, описао владу Таволаре са председником и одбор од шест чланова које се бира гласањем[8]. Остали медији тог времена су извештавали о планираним трећим председничким изборима Таволаре 1896. године[9][10]. Међутим, половином XX века, све ове информације су оспорене и сматрало се да су засноване само на гласинама[11].
Губитак независности
уредиТрећи краљ Таволаре био је Карло I. Након његове смрти 1928. године заменио га је његов син, Паоло II[12]. Међутим, краљ Паоло II је отишао у иностранство, а на своје место поставио своју тетку Марианџелу. Краљица Марианџела умрла је 1934. године, а власт на острву преузима Краљевина Италија[13].
Након овог догађаја, Паоло II је и даље тврдио да краљевина постоји, с обзиром да он и даље био законити владар острва. Године 1962. Паоло II је умро, а на острву је исте године изграђена НАТО база и тиме је окончана независност острва.
Син Паола II био је Карло II и такође се називао краљем Таволаре. Његов син је Тонино Бертолеони, има италијанско држављанство и води ресторан на острву. И он се назива краљем острва. Политички, острво у интересу спољних односа, представља кнез Ернесто Јеремија са Таволаре, који живи у граду Ла Специја у Лигурији и који је написао историју острва[14].
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Meissner, Hans Otto (1963). Unknown Europe. trans. Florence and Isabel McHugh. London and Glasgow: Blackie & Sons. стр. 27—.
- ^ Wallechinsky, David and Amy Wallace (2005), The New Book of Lists, pp 383—384. ISBN 978-1-84195-719-7.
- ^ Liven, Ido (31. 5. 2008). „The island realm of an `ordinary’ king”. Toronto Star (на језику: енглески). Приступљено 16. 6. 2024.
- ^ „La République de Tavolara”. A travers le monde aux pays inconnus. Paris: Librairie Hachette. 1896. стр. 176.
- ^ «Notice to Mariners», London Gazette, Aug 28, 1868, p 4734
- ^ «Tiny Republic Signs Treaty», Atlanta Constitution, Nov 22, 1903, p10
- ^ «E morto il Re!» La Sardegna, June 8, 1886, p 1
- ^ „Smallest State in the World” (PDF). New York Times. 19. јун 1896. стр. 6.
- ^ «Tiny Nation to Vote: Smallest Republic in the World to Hold a Presidential Election», Lowell Daily Sun, Sep 17, 1896
- ^ «Nation of 55 People: Republic of Tavolara in Its Third Presidential Campaign» Boston Globe, Jan 10, 1897, p 34
- ^ Meissner, Hans Otto (1963). Unknown Europe. trans. Florence and Isabel McHugh. London and Glasgow: Blackie & Sons. стр. 23—.
- ^ „Tavolara's King Dies; Ruled Tiniest Realm; Charles Bartoleoni Was Monarch of Small Island Off Sardinia's Coast”. New York Times. 1. фебруар 1928. стр. 27. Приступљено 7. септембар 2009.
- ^ «Italy Gets Queen’s Island of Tavolara», Hartford Courant, July 9, 1934, p 15
- ^ Geremia, Ernesto Carlo, and Gino Ragnetti (2005), Tavolara — l’Isola dei Re. ISBN 978-88-425-3441-9.
Литература
уреди- Meissner, Hans Otto (1963). Unknown Europe. trans. Florence and Isabel McHugh. London and Glasgow: Blackie & Sons. стр. 27—.
- „La République de Tavolara”. A travers le monde aux pays inconnus. Paris: Librairie Hachette. 1896. стр. 176.
- Meissner, Hans Otto (1963). Unknown Europe. trans. Florence and Isabel McHugh. London and Glasgow: Blackie & Sons. стр. 23—.
Спољашње везе
уреди- (језик: енглески) Tavolara Island, Sardinia Архивирано на сајту Wayback Machine (21. мај 2013)
- Застава Таволаре
