Отворите главни мени

Краљевство Таволара

Краљевство Таволара (итал. Regno di Tavolara) била је мала независна држава, која је постојала у XIX и XX веку на острву Таволара. Владарска породица Бертолеони, била је једна од мањих краљевских породица у свету, која је владала овом краљевином. Тренутно, територија Таволаре је де факто део Италије, иако званично акт о анексији никад није донет.

Краљевство Таволара
Regno di Tavolara
Застава
Застава
Грб Таволаре
Грб
Положај Таволаре
Главни градЛа Пунта дел Каноне
Службени језиксардински, италијански
Владавина
Историја
Географија
Површина
 — укупно5 km2
Становништво
 — 1962.57
 — густина11,4 ст./km2
Економија
Остале информације
Временска зонаUTC +1

Острво се налази североисточно од Сардиније. Има површину од 5 km² и популацију од 57 становника. Осим јединог насеља Ла Пунта дел Каноне[1], на острву се налази и војна база НАТО-а.

ИсторијаУреди

Године 1836. краљ Сардиније Карло Алберт направио је званичну државничку посету острву и њеном монарху Ђузепеу Бертолеонију [2]. Ђузепе је умро 1845. године и власт је преузео његов син Паоло, који је постао краљ Паоло I. Приликом крунисања, саопшетно је да је британска краљица Викторија признала суверенитет краљевства [3].

 
Краљевска гробница на Таволари

За време постојања Краљевства Таволара, она није укључена у јединствену Италију. Током владавине владе Краљевине Италије, Паоло је платио 12.000 фунти за земљиште на североисточном рту острва како би изградио светионик, који је постао функционалан 1868. године [4][5]. Суверенитет острва Таволара потврђена је и 1903. године кад је краљ Италије Виктор Емануел III потписао уговор о пријатељству Краљевине Италије са Краљевством Таволара [6].

После смрти Паола I, 1886. године [7] страна штампа је извештавала о томе да је острво постало република. Њујорк тајмс је, у једном од својих чланака, описао владу Таволаре са председником и одбор од шест чланова које се бира гласањем [8]. Остали медији тог времена су извештавали о планираним трећим председничким изборима Таволаре 1896. године [9][10]. Међутим, половином XX века, све ове информације су оспорене и сматрало се да су засноване само на гласинама [11].

Губитак независностиУреди

Трећи краљ Таволаре био је Чарлс I. Након његове смрти 1928. године заменио га је његов син, Паоло II [12]. Међутим, краљ Паоло II је отишао у иностранство, а на своје место поставио своју тетку Марианџелу. Краљица Марианџела умрла је 1934. године, а власт на острву преузима Краљевина Италија [13].

Након овог догађаја, Павле II је и даље тврдио да краљевство постоји, с обзиром да он и даље био законити владар острва. Године 1962. Павле II је умро, а на острву је исте године изграђена НАТО база и тиме је окончана независност острва.

Син Павле II био је Карло II и такође се називао краљем Таволаре. Његов син је Тонино Бертолеони, има италијанско држављанство и води ресторан на острву. И он се назива краљем острва. Политички, острво у интересу спољних односа, представља кнез Ернесто Јеремија са Таволаре, који живи у граду Ла Специја у Лигурији и који је написао историју острва [14].

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Meissner, Hans Otto (1963). Unknown Europe. trans. Florence and Isabel McHugh. London and Glasgow: Blackie & Sons. стр. 27—. 
  2. ^ Wallechinsky, David and Amy Wallace (2005), The New Book of Lists, pp 383—384. ISBN 978-1-84195-719-7.
  3. ^ The island realm of an «ordinary» king — The Star, Приступљено 9. 4. 2013.
  4. ^ „La République de Tavolara”. A travers le monde aux pays inconnus. Paris: Librairie Hachette. 1896. стр. 176. 
  5. ^ «Notice to Mariners», London Gazette, Aug 28, 1868, p 4734
  6. ^ «Tiny Republic Signs Treaty», Atlanta Constitution, Nov 22, 1903, p10
  7. ^ «E morto il Re!» La Sardegna, June 8, 1886, p 1
  8. ^ „Smallest State in the World” (PDF). New York Times. 19. 6. 1896. стр. 6. 
  9. ^ «Tiny Nation to Vote: Smallest Republic in the World to Hold a Presidential Election», Lowell Daily Sun, Sep 17, 1896
  10. ^ «Nation of 55 People: Republic of Tavolara in Its Third Presidential Campaign» Boston Globe, Jan 10, 1897, p 34
  11. ^ Meissner, Hans Otto (1963). Unknown Europe. trans. Florence and Isabel McHugh. London and Glasgow: Blackie & Sons. стр. 23—. 
  12. ^ „Tavolara's King Dies; Ruled Tiniest Realm; Charles Bartoleoni Was Monarch of Small Island Off Sardinia's Coast”. New York Times. 1. 2. 1928. стр. 27. Приступљено 7. 9. 2009. 
  13. ^ «Italy Gets Queen’s Island of Tavolara», Hartford Courant, July 9, 1934, p 15
  14. ^ Geremia, Ernesto Carlo, and Gino Ragnetti (2005), Tavolara — l’Isola dei Re. ISBN 978-88-425-3441-9.

ЛитератураУреди

  • Meissner, Hans Otto (1963). Unknown Europe. trans. Florence and Isabel McHugh. London and Glasgow: Blackie & Sons. стр. 27—. 
  • „La République de Tavolara”. A travers le monde aux pays inconnus. Paris: Librairie Hachette. 1896. стр. 176. 
  • Meissner, Hans Otto (1963). Unknown Europe. trans. Florence and Isabel McHugh. London and Glasgow: Blackie & Sons. стр. 23—. 

Спољашње везеУреди