Крбава (Удбина)
Крбава је насељено мјесто у Лици. Припада општини Удбина, Личко-сењска жупанија, Република Хрватска.
Крбава | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Личко-сењска |
| Општина | Удбина |
| Област | Лика |
| Становништво | |
| — 2011. |  37 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 36′ 48″ С; 15° 40′ 04″ И / 44.61321503845534° С; 15.66768711096572° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 637 m |
  Крбава Крбава на карти Хрватске | |
 Крбава Крбава на карти Личко-сењске жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 53236 Подлапача |
| Позивни број | +385 53 |
Географија уреди
Крбава је удаљена око 19 км сјеверозападно од Удбине. Налази се у средишњем дијелу Крбавског поља.
Историја уреди
Насеље се некад звало Пишаћ. Крбава се од распада Југославије до августа 1995. године налазила у Републици Српској Крајини. До територијалне реорганизације у Хрватској насеље се налазило у саставу бивше велике општине Кореница.
Становништво уреди
Према попису из 1991. године, насеље Крбава је имала 134 становника, од којих је било 123 Срба, 9 Хрвата и 2 Југословена. Према попису становништва из 2001. године, Крбава је имала 38 становника.[1] Крбава је према попису из 2011. године имала 37 становника.[2] Кроз дугу историју, у Крбави су присутна свега четири презимена - Смиљанић, Цвијановић, Чорак и Бунчић. Из братства крбавских Смиљанића потекао је и чувени јунак Илија Смиљанић, саборац славног Стојана Јанковића у бојевима са Турцима. Смиљанићи су, иначе, одувек чинили готово 90 посто становништва села Крбава, а подељени су неколико подгрупа које имају такозване "шпицнамете" или неку врсту подпрезимена - Белићи, Драговићи, Савићевићи, Николићи... - која нису у крвном сродству. Крбавски Смиљанићи, Цвијановићи и Бунчићи који су били најмалобројнији и угасили су се још пре Првог светског рата су Срби православне вере, док су Чорци подељени на Србе православце и Хрвате католике. До тога је дошло када је једна од великих кампања превођења Срба у католицизам коју је спроводио аустријски генерал Лаудон (једна велика шума између Крбавског поља и Коренице и данас носи назив "Лаудонов гај") обустављена у тренутку када је покрштена отприлике половина становника крбавског засеока Чорци.
| Националност[3] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 123 | 148 | 211 | |
| Југословени | 2 | 18 | 6 | |
| Хрвати | 9 | 16 | 31 | |
| остали и непознато | 1 | |||
| Укупно | 134 | 183 | 248 | 328 |
| Демографија[3] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1961. | 328 | |
| 1971. | 248 | |
| 1981. | 183 | |
| 1991. | 134 | |
| 2001. | 38 | |
| 2011. | 37 | |
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Попис становништва 2001. Архивирано на сајту Wayback Machine (14. фебруар 2011), Приступљено 9. 4. 2013.
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Архивирано из оригинала 15. 11. 2013. г. Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Спољашње везе уреди
- Тромеђа: Крбава Архивирано на сајту Wayback Machine (2. април 2016) (језик: српски)
