Култура поља са урнама
Култура поља са урнама (нем. Urnenfelderkultur) је култура позног бронзаног доба, током које се формирају некрополе које су равна поља са урнама без надземне конструкције, по чему је и добила име. Носиоци ове културе су директни наследници културе тумула.
| Култура поља са урнама | |||
|---|---|---|---|
| Географија | |||
| Континент | Европа | ||
| Регија | Западна Европа | ||
| Друштво | |||
| Друштвено уређење | ратничко племенско друштво | ||
| Период | |||
| Историјско доба | бронзано доба | ||
| Настанак | 1300. п. н. е. | ||
| Престанак | 750. п. н. е. | ||
| Претходници и наследници | |||
| Претходиле су: | Наследиле су: | ||
| ← Култура гробних хумки | Халштатска култура → | ||
| Портал Археологија | |||
Одлике Урненфелдер периода су: металуршка револуција као и велики број остава и металних предмета који потичу из овог периода.
Фазе културе поља са урнамаУреди
У оквиру Урненфелдер културе издвојено је 5 фаза које су идентичне са Рајнекеовом поделом. Класичан Уренфелдер почиње у фази Халштат А1. Тада продире и на територију Балкана, захватајући Посавину и део Војводине. Источно од тога губи специфичне црте. Граница до које допире у чистом облику је између Саве и Дунава.
| Фаза | Датуми п. н. е |
|---|---|
| Бронза Д | 1300-1200 |
| Халштат А1 | 1200-1100 |
| Халштат А2 | 1100-1000 |
| Халштат Б1 | 1000-800 |
| Халштат Б2 | 900-800 |
| Халштат Б3 | 800-750 |
Формирају се три велике културне целине:
- Лужичка у Пољској и северној Немачкој
- Јужнонемачке и Рајнске културе у Немачкој, од Рајне до Тирола
- Средњоподунавска у Аустрији, Моравској, Словачкој, западној Мађарској, Словенији[1] и северозападном Балкану (вировитичка, загребачка, великогоричка и даљска културна група).
Продор Урненфелдер културе у југисточну Европу проузрокован је и јачањем Лужичке културе.
Оставе и некрополеУреди
Оставе и некрополе представљају главни извори покретног материјала.
Можемо разликовати:
- Старије фазе 2 и 3 које припадају Халштат А1, А2
- Млађе фазе 4 - 5 које припадају Халштат Б1, Б2
У старијим фазама урне немају заштитну конструкцију, постављене су у правилне редове са одређеном оријентацијом. Јавља се нека врста камених сандука. У млађим фазама урне су заштићене венцем од облутака или неком врстом сухозида. Често је сама урна покривена каменом плочом или стоји на њој. Урне нису у правилним редовима, него су у групама. У фази В појављују се минијатурни толоси.
КерамикаУреди
За фазу 2 карактеристичне су неукрашене, биконичне посуде мрко-црне боје.
У фази 3 јављају се шире урне са цилиндричним вратом, као гробни прилози разне зделе, биконичне са једном дршком, са увученим ободом и једном ушицом, поклопци за урне, оштро профилисане шоље са вертикалном дршком која прелази обод.
У млађој фази карактеристичне су крушколике урне са 2 или 4 наспрамне ушице, на трбуху, као и зделе у виду турбана са тордираним ободом.
Метални налазиУреди
Од металних налаза јављају се:
- секире са тулцем и лучном сечицом (келтови)
- мачеви са језичком,
- бријачи полумесечастог облика
- пљоснате стреле од бронзаног лима са трном за усађивање
Од накита карактеристични су привесци који могу бити: зооморфни, у облику стилизоване људске фигуре, имеле, троугаони привесци и у облику лабриса.
Метални налази који се јављају у млађој фази су:
Карактеристичне су и металне посуде, казанчићи са аплицираним дршкама.
Види јошУреди
Спољашње везеУреди
ЛитератураУреди
- Coles J.,Harding A.,The Bronze Age in Europe, London, 1979.
- Праисторија Југословенских земаља, Бронзано доба, Сарајево, 1983.