Куфалово (грч. Κουφάλια, Куфалија) је град и седиште општине Илиџијево, периферија Средишња Македонија, Грчка. Према попису из 2021. било је 7.267 становника.[1]

Куфалово
Κουφάλια
Куфалово
Административни подаци
Држава Грчка
ПериферијаСредишња Македонија
ОкругСолун
ОпштинаИлиџијево
Становништво
Становништво
 — 2021.7.267
 — густина107,66 ст./km2
Географске карактеристике
Координате40° 46′ 45″ С; 22° 34′ 36″ И / 40.779167° С; 22.576667° И / 40.779167; 22.576667
Временска зонаUTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Апс. висина35 m
Површина67,5 km2
Куфалово на карти Грчке
Куфалово
Куфалово
Куфалово на карти Грчке
Поштански број57100
Позивни број2391
Регистарска ознакаN

Географија

уреди

Куфалија се налази око 30 километара северозападно од Солуна и 8 километара од Илиџијева, недалеко од десне обале Вардара на надморској висини од 35 метара. Традиционално се састоји од три махале, Горње, Средње и Доње Куфалово.[2]

Историја

уреди
 
Женска свадбена ношња из Куфалова крајем 19. века

Према подацима Спиридона Гопчевића, 1890. године Горње Куфалово има 200 кућа, где живи 1.300 Срба и 150 Турака, и Доње Куфалово са 150 кућа, где живи 1.000 Срба.[3] Васил Канчов 1900. године бележи да у Горњем и Средњем Куфалову има 135 Словена хришћана, а у Доњем 480 Словена хришћана, 25 Турака и 6 Рома.[4] Према секретару Бугарске егзархије, Димитру Мишеву, 1905. године Доње Куфалово има 336, Средње 656 а Горње 1.440 Словена егзархиста. У Доњем и Средњем је радила егзархијска школа,[5] а у Горњем грчка школа.[6] Године 1913. Куфалово није пописано, а 1920. има 1.959 житеља словенског порекла. Смањење броја становника је последица тога што се доста словенске популације након Балканских ратова, због неподношљивих услова створених од стране грчких власти, под морањем иеслило у Бугарску. Тако је у периоду између 1923. и 1925. Куфалово напустило 1.439 Словена, који су се углавном населили на Црноморском приморју (Равда,[7] Дауглији, Анхиало...[8]), а на њихово место су досељени Грци кариоти из бугарског града Кавакли. У Куфалову је укупно насељено 3.185 колониста, од којих је 2.935 у Горњем и Средњем Куфалову и 235 у Доњем Куфалову. Насеље је 1928. године имало 3.797 житеља, од којих 3.423 у Горњем и Средњем, а 374 у Доњем Куфалову. Због плодног земљишта, као и добрих саобраћајних веза са Солуном и другим местима, Куфалово се брзо развија и бележи пораст броја становника.[2]

Пописи

уреди
Година 1940 1951 1961 1971 1981 1991 2001 2011
Становништво 5.377 5.981 6.479 6.721 7.269 7.558 8.102 8.139

Привреда

уреди

Становништво се бави производњом воћа, памука, житарица, лубеница и других пољопривредних производа. У граду постоји велики број трговинских и занатских радњи.[2]

Референце

уреди
  1. ^ Απογραφή Πληθυσμού - Κατοικιών 2011. ΜΟΝΙΜΟΣ Πληθυσμός Архивирано на сајту Wayback Machine (18. април 2016) statistics.gr (језик: грчки)
  2. ^ а б в Христов Симовски 1998, стр. 329.
  3. ^ Гопчевић 1890, стр. 57.
  4. ^ Кънчов, Васил. „Македония. Етнография и статистика“. София, 1900, pp. 141.
  5. ^ Brancoff, D.M. „La Macédoine et sa Population Chrétienne“. Paris, 1905, pp. 218-219.
  6. ^ Бабев, Иван, „Македонска голгота – Спомени и изповеди от Ениджевардарско“, ТАНГРА ТанНакРа ИК, София 2009 г., pp. 149
  7. ^ Попова, Т. В. Об одном малоизвестном типе глагольного словоизменения в болгарских диалектах. Преселници от с. Куфалово, Солунско, в с. Равда, Поморийско. – В: Общеславянский лингвистический атлас. Материалы и исследования, 1976, М., 1978, pp. 153-185.
  8. ^ Райчевски, Стоян. Източна Тракия. История, етноси, преселения XV-ХХ век, София 2002, pp. 259, 271.

Литература

уреди
  • Гопчевић, Спиридон (1890). Стара Србија и Македонија. Београд. 
  • Симовски Христов, Тодор (1998). Населените места во Егејска Македонија. Скопје. 

Спољашње везе

уреди