Куфалово
Куфалово (грч. Κουφάλια, Куфалија) је град и седиште општине Илиџијево, периферија Средишња Македонија, Грчка. Према попису из 2021. било је 7.267 становника.[1]
Куфалово Κουφάλια | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Грчка |
Периферија | Средишња Македонија |
Округ | Солун |
Општина | Илиџијево |
Становништво | |
Становништво | |
— 2021. | 7.267 |
— густина | 107,66 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 40° 46′ 45″ С; 22° 34′ 36″ И / 40.779167° С; 22.576667° И |
Временска зона | UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST) |
Апс. висина | 35 m |
Површина | 67,5 km2 |
Поштански број | 57100 |
Позивни број | 2391 |
Регистарска ознака | N |
Географија
уредиКуфалија се налази око 30 километара северозападно од Солуна и 8 километара од Илиџијева, недалеко од десне обале Вардара на надморској висини од 35 метара. Традиционално се састоји од три махале, Горње, Средње и Доње Куфалово.[2]
Историја
уредиПрема подацима Спиридона Гопчевића, 1890. године Горње Куфалово има 200 кућа, где живи 1.300 Срба и 150 Турака, и Доње Куфалово са 150 кућа, где живи 1.000 Срба.[3] Васил Канчов 1900. године бележи да у Горњем и Средњем Куфалову има 135 Словена хришћана, а у Доњем 480 Словена хришћана, 25 Турака и 6 Рома.[4] Према секретару Бугарске егзархије, Димитру Мишеву, 1905. године Доње Куфалово има 336, Средње 656 а Горње 1.440 Словена егзархиста. У Доњем и Средњем је радила егзархијска школа,[5] а у Горњем грчка школа.[6] Године 1913. Куфалово није пописано, а 1920. има 1.959 житеља словенског порекла. Смањење броја становника је последица тога што се доста словенске популације након Балканских ратова, због неподношљивих услова створених од стране грчких власти, под морањем иеслило у Бугарску. Тако је у периоду између 1923. и 1925. Куфалово напустило 1.439 Словена, који су се углавном населили на Црноморском приморју (Равда,[7] Дауглији, Анхиало...[8]), а на њихово место су досељени Грци кариоти из бугарског града Кавакли. У Куфалову је укупно насељено 3.185 колониста, од којих је 2.935 у Горњем и Средњем Куфалову и 235 у Доњем Куфалову. Насеље је 1928. године имало 3.797 житеља, од којих 3.423 у Горњем и Средњем, а 374 у Доњем Куфалову. Због плодног земљишта, као и добрих саобраћајних веза са Солуном и другим местима, Куфалово се брзо развија и бележи пораст броја становника.[2]
Пописи
уредиГодина | 1940 | 1951 | 1961 | 1971 | 1981 | 1991 | 2001 | 2011 |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Становништво | 5.377 | 5.981 | 6.479 | 6.721 | 7.269 | 7.558 | 8.102 | 8.139 |
Привреда
уредиСтановништво се бави производњом воћа, памука, житарица, лубеница и других пољопривредних производа. У граду постоји велики број трговинских и занатских радњи.[2]
Референце
уреди- ^ Απογραφή Πληθυσμού - Κατοικιών 2011. ΜΟΝΙΜΟΣ Πληθυσμός Архивирано на сајту Wayback Machine (18. април 2016) statistics.gr (језик: грчки)
- ^ а б в Христов Симовски 1998, стр. 329.
- ^ Гопчевић 1890, стр. 57.
- ^ Кънчов, Васил. „Македония. Етнография и статистика“. София, 1900, pp. 141.
- ^ Brancoff, D.M. „La Macédoine et sa Population Chrétienne“. Paris, 1905, pp. 218-219.
- ^ Бабев, Иван, „Македонска голгота – Спомени и изповеди от Ениджевардарско“, ТАНГРА ТанНакРа ИК, София 2009 г., pp. 149
- ^ Попова, Т. В. Об одном малоизвестном типе глагольного словоизменения в болгарских диалектах. Преселници от с. Куфалово, Солунско, в с. Равда, Поморийско. – В: Общеславянский лингвистический атлас. Материалы и исследования, 1976, М., 1978, pp. 153-185.
- ^ Райчевски, Стоян. Източна Тракия. История, етноси, преселения XV-ХХ век, София 2002, pp. 259, 271.
Литература
уреди- Гопчевић, Спиридон (1890). Стара Србија и Македонија. Београд.
- Симовски Христов, Тодор (1998). Населените места во Егејска Македонија. Скопје.
Спољашње везе
уреди- Δήμος Χαλκηδόνος (језик: грчки)