Кнежевина

Кнежевина или принципалитет, може да буде било монархистичка вазална држава^[1]^[2] или суверена држава, којом влада монарх чија титула је кнез (стсл. кънѧзь;^[3] жен. кнегиња) је титула припадника племства, а у разним историјским раздобљима и у разним крајевима је имала различито значење.

Средњи век

Изворно је овај израз означавао племенског или сеоског поглавара међу Словенима, а касније, развојем феудалног друштва, означавао је и монарха. Међу Источним Словенима ова титула је означавала и краља (лат. rex), док је код Јужних Словена означавао владара који је био потчињен неком краљу. У латинским записима ови кнежеви обично носе титулу dux, што одговара војводи. Понекад им је придавана и титула princeps, која означава краљевића.

Код Источних Словена развиле су се кнежевине као независне државе, као што је Кијевска Русија, која ће у почетку бити кнежевина, а растом централне моћи у земљи, постаће и велика кнежевина. Распадањем те земље у 13. веку настаће опет низ кнежевина.

Каснија употреба

У Русији титула великог кнеза од 18. века додељује се синовима и унуцима императора у непосредној мушкој линији, па у ствари означава царевића, а цар тада почиње да додељује ову наследну титулу заслужним лицима. Исту титулу су имали право да користе наследници две кнежевске породице које су се стопиле с царском Русијом, као и разно грузијско и татарско племство.

У 19. веку исту титулу су користили полузависни владари Србије, Црне Горе и Бугарске (буг. княз), који преузимају титулу краља по стицању потпуне независности.

Терминологија

Већина ових држава је историјски неки овлик управе, али су у неким приликама биле само територије у односу на које се носи кнежевска титула. Принчево имање и богатство могу исто тако почивати превасходно или у потпуности изван географских граница кнежевине.

Општепризнате преживеле суверене кнежевине су Лихтенштајн, Монако и кокнежевина Андора. Постојећи краљевске примогенитуре стилизоване као кнежевине укључују Астурију (Шпанија). Кнежевина Велс је постојала у северним и западним областима Велса између 13. и 16. века; Закон о Велсу из 1536.^[4]^[5]^[6] који је правно инкорпорирао Велс унутар Енглеске уклонио је разлику између тих области и Велшких мочвара.^[7] Кнежевина Каталонија постојала је у североисточним областима Шпаније између 14. и 18. века, као термин за територије којима су владали каталонски дворови, све до пораза Хабзбурга у шпанском рату за наследство, када су ове институције укинуте због њихове подршке хабзбуршком претенденту. Кнежевина Астурија је званични назив аутономне заједнице Астурија.^[8]^[9]

Термин кнежевина се такође понекад користи генерално за било коју малу монархију, посебно за мале суверене државе којима влада монарх нижег ранга од краља, као што је Фирст (обично се преводи као „принц“), као у Лихтенштајну, или велики војвода. Тренутно не постоји суверено војводство, али Луксембург је преживели пример сувереног великог војводства. Историјски су постојале суверене кнежевине са много стилова владара, као што су грофови, маркгрофови, па чак и лордство, посебно у оквиру Светог Римског царства.

Док се чини да претходна дефиниција савршено одговара кнежевској држави, европска историјска традиција је да се та реч резервише за домаће монархије у колонијалним земљама, а да се „кнежевина“ примени на западне монархије.

Европа

Развој

Иако су кнежевине постојале у антици, чак и пре врхунца Римског царства, кнежевина каква је данас позната развила се у средњем веку између 750. и 1450. године, када је феудализам био примарни економски и друштвени систем у великом делу Европе. Феудализам је повећао моћ локалних принчева у краљевим земљама. Како су принчеви наставили да добијају све већу моћ током времена, ауторитет краља је на многим местима смањен. То је довело до политичке фрагментације пошто су краљеве земље биле разбијене у мини-државе којима су владали принчеви и војводе који су имали апсолутну власт над својим малим територијама. Ово је било посебно распрострањено у Европи, а нарочито код принчева Светог римског царства.

Током касног средњег века од 1200. до 1500. године, кнежевине су често биле у међусобном рату, јер су краљевске куће потврђивале суверенитет над мањим кнежевинама. Ови ратови су изазвали велику нестабилност и уништаване су економије. Епизоде бубонске куге су такође смањиле моћ кнежевина да преживе независно. На крају, напредак пољопривреде и развој нових трговинских добара и услуга подстакли су трговину између кнежевина. Многе од ових држава су се обогатиле, прошириле своје територије и побољшале услуге које пружају својим грађанима. Принчеви и војводе су развили своје земље, успоставили нове луке и закупили велике успешне градове. Неки су користили своје новопронађено богатство за изградњу палата и других институција које су сада повезане са сувереним државама.

Национализам

Национализам, веровање да је национална држава најбоље средство за остваривање тежњи једног народа, постао је популаран крајем 19. века.^[10]^[11]^[12] Карактеристика национализма је идентитет са већим регионом као што је подручје које дели заједнички језик и културу. Са овим развојем, кнежевине су пале у немилост. Као компромис, многе кнежевине су се ујединиле са суседним регионима и усвојиле уставне облике власти, при чему је монарх деловао као пука фигура док је администрација била остављена у рукама изабраних парламената. Тренд у 19. и 20. веку био је укидање различитих облика монархије и стварање републичких влада на челу са народно изабраним председницима.

Азија

Пре европског колонијализма, Јужна Азија и Југоисточна Азија биле су под утицајем индосфере, где су бројне индијске кнежевине и царства цветале неколико векова на Тајланду, Индонезији, Малезији, Сингапуру, Филипинима, Камбоџи и Вијетнаму. Утицај индијске културе на ове просторе добио је термин индијанизација. Џорџ Кодс је то дефинисао као експанзију организоване културе која је била уоквирена на основу индијског порекла краљевске породице, хиндуизма и будизма, и санскритског дијалекта.^[13] То се може видети у ширењу хиндуизма и будизма. Индијске почасти такође су утицале на малајске, тајландске, филипинске и индонежанске почасти.^[14]

Види још

Кнежина (територијална јединица)

Референце

^ Hughes, Michael (1992). Early Modern Germany, 1477–1806. стр. 18. ISBN 0-8122-1427-7. . MacMillan Press and University of Pennsylvania Press, Philadelphia, .
^ „liege subject”. The Free Dictionary. Приступљено 11. 11. 2020.
^ Old Church Slavonic Base Form Dictionary Архивирано на сајту Wayback Machine (29. април 2009), Приступљено 8. 4. 2013.
^ Fryde, Greenway, Porter & Roy, Handbook of British Chronology, Royal Historical Society Guides & Handbooks 2, 3rd ed., University College, London 1986, p. 573
^ „Laws in Wales Act 1535 (repealed 21.12.1993)”. Legislation.gov.uk. The National Archives. 2010. Приступљено 14. 10. 2019.
^ „Laws in Wales Act 1542 (repealed) 3”. Legislation.gov.uk website. The National Archives. 2010. Приступљено 14. 10. 2019.
^ Jenkins, Geraint H. (2007). A Concise History of Wales (на језику: енглески). Cambridge University Press. ISBN 9780521823678.
^ „Asturias - Definition of Asturias in English by Oxford Dictionaries”. Oxford Dictionaries - English. Архивирано из оригинала 16. 1. 2017. г.
^ „Definition of ASTURIAS”. www.merriam-webster.com.
^ Hechter, Michael (2000). Containing Nationalism (на језику: енглески). Oxford University Press. стр. 7. ISBN 978-0198297420.
^ Gellner, Ernest (1983). Nations and Nationalism (на језику: енглески). Cornell University Press. стр. 1. ISBN 978-0801475009.
^ Smith, Anthony. Nationalism: Theory, Ideology, History. Polity, 2010. pp. 9, 25–30; James, Paul (1996). Nation Formation: Towards a Theory of Abstract Community. London: Sage Publications.
^ Coedes, George (1967). The Indianized States of Southeast Asia. Australian National University Press.
^ Krishna Chandra Sagar, 2002, An Era of Peace, Page 52.

Литература

„at”. Noctes-gallicanae.org. Архивирано из оригинала 2009-12-05. г. Приступљено 2012-02-13.
Cantor, Norman, The Civilization of the Middle Ages 1993.
Rouche, Michel. „Private life conquers state and society,”. A History of Private Life. ISBN 0-674-39974-9. . vol I, Paul Veyne, editor, Harvard University Press 1987 .
„Monarchy | Definition, Examples, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-02-28.
Conrad Phillip Kottak (1991). Cultural Anthropology. McGraw-Hill. стр. 124. ISBN 978-0-07-035615-3.
A. Adu Boahen; J. F. Ade Ajayi; Michael Tidy (1986). Topics in West African History. Longman Group. стр. 19. ISBN 978-0-582-58504-1. .
Traditions and encounters. McGraw–Hill Education. 2016. стр. 63. „By about 5000 b.c.e. many Sudanic peoples had formed small monarchies ruled by kings who were viewed as divine or semidivine beings.”
The Arthasastra: Selections from the Classic Indian Work on Statecraft. Hackett Publishing. 15. 9. 2012. ISBN 9781603849029.
Bohn, H. G. (1849). The Standard Library Cyclopedia of Political, Constitutional, Statistical and Forensic Knowledge (на језику: енглески). стр. 640. „A republic, according to the modern usage of the word, signifies a political community which is not under monarchical government ... in which one person does not possess the entire sovereign power.”
„Definition of Republic”. Merriam-Webster Dictionary (на језику: енглески). Приступљено 2017-02-18. „a government having a chief of state who is not a monarch ... a government in which supreme power resides in a body of citizens entitled to vote and is exercised by elected officers and representatives responsible to them and governing according to law”
„The definition of republic”. Dictionary.com. Приступљено 2017-02-18. „a state in which the supreme power rests in the body of citizens entitled to vote and is exercised by representatives chosen directly or indirectly by them. ... a state in which the head of government is not a monarch or other hereditary head of state.”
Mansourov, Alexandre. „Korean Monarch Kim Jong Il: Technocrat Ruler of the Hermit Kingdom Facing the Challenge of Modernity”. The Nautilus Institute. Архивирано из оригинала 22. 9. 2013. г. Приступљено 18. 12. 2007.
Gerring, John; Wig, Tore; Veenendaal, Wouter; Weitzel, Daniel; Teorell, Jan; Kikuta, Kyosuke (2020). „Why Monarchy? The Rise and Demise of a Regime Type”. Comparative Political Studies (на језику: енглески). 54 (3–4): 585—622. ISSN 0010-4140. S2CID 225612565. doi:10.1177/0010414020938090. hdl:10852/84589  .
Lawrence, Adria (2023). „Why Monarchies Still Reign”. Journal of Democracy (на језику: енглески). 34 (2): 47—61. ISSN 1086-3214.
Finlayson, Alan (2014). „5. Nationalism”. Ур.: Geoghegan, Vincent; Wilford, Rick. Political Ideologies: An Introduction. Routledge. стр. 100–102. ISBN 978-1317804338.
Triandafyllidou, Anna (1998). „National Identity and the Other”. Ethnic and Racial Studies. 21 (4): 593—612. doi:10.1080/014198798329784.
Smith, A.D. (1981). The Ethnic Revival in the Modern World. Cambridge University Press.
Adeney, Katharine (2009). „Nationalism”. Ур.: Iain, McLean; McMillan, Alistair. The Concise Oxford Dictionary of Politics (3rd изд.). Oxford: Oxford University Press. ISBN 9780191727191.
Coakley, John (април 2018). „'Primordialism' in nationalism studies: theory or ideology?: 'Primordialism' in nationalism studies”. Nations and Nationalism. 24 (2): 327—347. S2CID 149288553. doi:10.1111/nana.12349.
Woods, Eric Taylor; Schertzer, Robert; Kaufmann, Eric (април 2011). „Ethno-national conflict and its management”. Commonwealth & Comparative Politics. 49 (2): 154. S2CID 154796642. doi:10.1080/14662043.2011.564469.
Smith, Deanna (2007). Nationalism (2nd изд.). Cambridge: polity. ISBN 978-0745651286.
Mylonas, Harris; Tudor, Maya (2021). „Nationalism: What We Know and What We Still Need to Know”. Annual Review of Political Science. 24 (1): 109—132. doi:10.1146/annurev-polisci-041719-101841  .
Hobsbawm, E.; Ranger, T. (1983). The Invention of Tradition. Cambridge, UK: Cambridge University Press.

Спољашње везе

German Empire (in German- use the English and French translated versions only with due caution)
Danubian Monarchy Austria-Hungary (in German- use the English and French translated versions only with due caution)

[1] Hughes, Michael (1992). Early Modern Germany, 1477–1806. стр. 18. ISBN 0-8122-1427-7. . MacMillan Press and University of Pennsylvania Press, Philadelphia, .

[LiegeSubjectDefinit-2] „liege subject”. The Free Dictionary. Приступљено 11. 11. 2020.

[3] Old Church Slavonic Base Form Dictionary Архивирано на сајту Wayback Machine (29. април 2009), Приступљено 8. 4. 2013.

[chronology-4] Fryde, Greenway, Porter & Roy, Handbook of British Chronology, Royal Historical Society Guides & Handbooks 2, 3rd ed., University College, London 1986, p. 573

[Deddf_Uno_1536-5] „Laws in Wales Act 1535 (repealed 21.12.1993)”. Legislation.gov.uk. The National Archives. 2010. Приступљено 14. 10. 2019.

[Deddf_Uno_1543-6] „Laws in Wales Act 1542 (repealed) 3”. Legislation.gov.uk website. The National Archives. 2010. Приступљено 14. 10. 2019.

[7] Jenkins, Geraint H. (2007). A Concise History of Wales (на језику: енглески). Cambridge University Press. ISBN 9780521823678.

[8] „Asturias - Definition of Asturias in English by Oxford Dictionaries”. Oxford Dictionaries - English. Архивирано из оригинала 16. 1. 2017. г.

[9] „Definition of ASTURIAS”. www.merriam-webster.com.

[:10-10] Hechter, Michael (2000). Containing Nationalism (на језику: енглески). Oxford University Press. стр. 7. ISBN 978-0198297420.

[:11-11] Gellner, Ernest (1983). Nations and Nationalism (на језику: енглески). Cornell University Press. стр. 1. ISBN 978-0801475009.

[Smith1-12] Smith, Anthony. Nationalism: Theory, Ideology, History. Polity, 2010. pp. 9, 25–30; James, Paul (1996). Nation Formation: Towards a Theory of Abstract Community. London: Sage Publications.

[coedes-13] Coedes, George (1967). The Indianized States of Southeast Asia. Australian National University Press.

[tit1-14] Krishna Chandra Sagar, 2002, An Era of Peace, Page 52.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]