Књига за Марка је збирка приповедака за децу српске књижевнице Светлане Велмар-Јанковић. Књигу је илустровао Владимир Станковски.[1] Приче у овој збирци говоре о детињству српских владара.[2]

Књига за Марка
Насловна страна првог издања књиге (Стубови културе: Београд, 1998)
Настанак и садржај
АуторСветлана Велмар-Јанковић
ИлустраторВладимир Станковски
ЗемљаСР Југославија
Језиксрпски
Жанр / врста делаСрпска историја / Приповетке
Издавање
ИздавачСтубови културе, Београд
Датум1998.

У српским основним школама збирка прича Књига за Марка налази се у програму лектире за 4. разред.[3]

О аутору

уреди

Светлана Велмар-Јанковић (19332014) рођена је у Београду где се школовала и живела. Дела су јој превођена на енглески, француски, немачки, шпански, италијански, бугарски и мађарски језик. За свој књижевни рад добила је бројне награде и признања: „Исидора Секулић“, Награда „Иво Андрић“, Награда „Меша Селимовић“, Награда „Ђорђе Јовановић“, Награда „Бора Станковић“, Награда Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу у 1992. години, Нинова награда, Награда „Невен“, Награда „Политикиног забавника“, Награда „6. април“ за животно дело о Београду, Награда „Мишићев дукат“, Награда „Стефан Митров Љубиша“ и Награда „Жак Конфино“. За дописног члана Српске академије наука и уметности изабрана је 2006. а за редовног члана 2009.[4]

О књизи

уреди

Ауторка о настанку и о оме коме је Књиге за Марка намењена, у уводном делу где се обраћа својим читаоцима каже:[2]

Идеја за књигу настала је након што је 1991. на свет дошао унук ауторке. У Књизи за Марка деца се на интересантан и маштовит начин, кроз бајке, упознају са неким од најзнаменитијих личности српске историје. Радња прича се одиграва у средњем веку, у детињству јунака Стефана Немање, Светог Саве, Стефана Дечанског, Душана Силног, кнеза Лазара, Деспота Стефана и Краљевића Марка.[5]

Књига има бајковиту тематику кроз коју се провлаче историјске чињенице, али говори и о дечјој психологији. Иако су јунаци ових прича живела у средњем веку, као и данашња деца, имала су готово исте проблеме. Одрастање и улазак у свет одраслих био је једнако тежак, мучан, пун страхова, сумњи и несигурности као и данас. Ауторка наводи читаоца да се запита како ли су они проводили време? Шта су радили? О чему су размишљали? Читаоц схвата да, иако су се време и простор, услови, мењали из епохе у епоху, људска бит је остала иста. На крају сваке приче, после упознавања читаоца са догодовштина из детињства српских владара, на крају сваке је кратка биографија личности о којој се говорило, наводећи битке или важне догађаје по којима су те историјске личности познате. Најважније поруке књиге јесу оне које ауторка шање деци овом књигом. Најбитнија порука говори како је уз довољно вере, труда, љубави и упорности, сасвим могуће надвладати страхове и испунити најплеменитија дела и снове. [5]

Садржај књиге

уреди

Књига садржи седам прича о српским средњовековним владарима када су били деца.[2]

  • Биљка-чудотворка (У којој се прича о Немањи који ће постати жупан Стефан Немања)
  • Златно јагње (У којој се прича о Растку Немањићу који ће постати Свети Сава)
  • Палветна рибица (У којој се прича о једном Урошу који ће, упркос свему што му се догађа, постати краљ Стефан Урош III, познатији као Стефан Дечански)
  • Дечак и соко (У којој се прича о Душану који ће постати цар Душан Силни)
  • Змијска кошуљица (У којој се прича о Лазару који ће постати славни кнез Лазар)
  • Стефаново дрво (У којој се прича о Стефану Лазаревићу који који ће постати велики Деспот Стефан)
  • Сирото ждребре (У којој се прича о Краљевићу Марку кад је био дечак)

Садржај прича

уреди
  • Биљка чудотворка

Прича Биљка чудотворка говори о Немањи и његова два брата, Страцимиру и Мирославу, синовима жупана Завиде. Говори о томе како је Немања као дечак желео да украде мами медведици њено мече, како је због способности да прича са животињама спасао медведицу из замке, као и од разбојника. После тог догађаја жупан Завида је био веома поносан на своје синове, који су од тада свакога дана ишли у шуму и играли се са медведићима. Немања је касније постао славни српски жупан Стефан Немања који је створио прву српску државу и династију Немањића.

  • Златно јагње

Прича Златно јагње говори о дечаку Растку, сину великог жупана Стефана Немање који је живео у граду Рас. Дечак се бојао вукова због чега су му се браћа ругала. Боравећи једном приликом у библиотеци, на свитцима са молитвама, угледао је златно јагње. Сањајући златно јагње оно га је саветовало како да савлада страх од вука, припитоми га И доведе у град. Отац је био веома поносан на њега и дозволио му да задржи припитомљеног вука. Дечак из бајке је Растко Немањић, који је отишао на Свету Гору, где се замонашио и добио име Сава. Данас га славимо као Светог Саву. Легенда каже да је Светог Саву на његовим путовањима увек пратио огромни црни вук.

  • Плаветна рибица

Прича Плаветна рибица говори о дечаку Урошу који има десет година и живу у заробљеништву као таоц код татарског хана (кнеза). Иако је живео у изобиљу као гост а не заробљеник, сматрао је да је ту јер га отац не воли И то је упорно покушавао да сазна од Врутка, младог витеза. У језеру, у пећини коју су случајно открили, док је пливао у мноштву малих, плавих рибица, уочио је једну која се издваја и почео да плива за њом. Она га је одвела до тајне оружнице. Схватио је да је он једини види. Успео је да побегне И скрива се у пећини скоро пла године након чега је побегао у Србију. Када је порастао, Урош је хтео да постане краљ, због чега га је отац ослепео. 1321. након смрти краља Милутина, установило се да Урош није сасвим слеп, те је постао српски краљ Стефан Урош III Дечански, који је подигао манастир Дечане, у знак захвалности Богу који му је повратио вид.

  • Дечак и соко

Прича Дечак и соко говори о дечаку Душану који је живео у Цариграду, у манастиру Светог Пантократора, заједно са мајком, принцезом Теодором и оцем Урошем, који је тада био слеп. Тамо их је склонио грчки цар Андроник други, цар Византије. Дечак је сумљао да су ту затворени, а не склоњени како му је речено. Стално је запиткивао очевог витеза Врутка да му каже истину, што је овај у једном тренутку и учинио. Сазнао је да је његовог оца деда краљ Милутин бацио у тамницу, наредио да га ослепе, држао их заточене све њих јер је мислио да му Урош жели преотети престо. Византијски цар је оцу постао пријатељ иако се деда надао супротном. Дечак је носио стално мач са собом и био опрезан те је због тога од оца добио сокола који му је стално био на рамену. Соко Муња је једном приликом спасао дечаков живот док је овај откривао цариградске улице. Муња му је тада открио да уме да говорити, али само са њим. Прича се да је српски цар Стефан Душан Силни увек на рамену носио сокола по имену Муња, који се, након његове смрти, неповратно винуо у небо.

  • Змијска кошуљица

Прича Змијска кошуљица говори о дечаку Лазару. Лазар је имао своје тајно скровиште, слагао се са животињама, а посебно са змијама. За то је знао само Радан, домоуправитељ кога је отац, Прибац Хребељанови, моћни властелин на двору краља Стефана Душана, оставио да буде уз мајку и дечака у његовом одсуству. Змије су дечаку једном приликом помогле када га је рањеник коме је прискочио у помоћ, хтео преварити. Оне су опколиле рањеника са још једним странцем и тада је дечаку прискочио у помоћ и Радан који је касније његовој мајци рекао за дечакову моћ да зна језик природе и говори немушти језик. Дечак из приче је кнез Лазар. Легенда каже да је у рану зору. 15. јуна 1389. пред Бој на Косову, Лазару склизнула змијска кошуљица са груди. Тада се захвалио краљици што га је чувала, повео витезове и војску у цркву на последње причешће и отишао у бој из кога се није вратио.

  • Стефаново дрво

Прича Стефаново дрво говори о дечаки Стефану који живи у Крушевцу, утврђењу којим господари његов отац Лазар Хребељановић. Када је напунио седам година отац је почео да га обучава мачевању. Пошто му је представљало тешкоћу, мајка Милица је решила да му олакша. Одвела га је у шуму у намери да му помогне да пронађе своје дрво које ће му помоћи да скине гвоздени прстен тешкоће око срца тако што ће му се поверити. Пронашао је своје дрво које му је тада, као и свакој другој прилици када је осећао да му се гвоздени прстен стеже око срца, помогло. Тај дечак је деспот Стефан Лазаревић.

  • Сирото ждребе

Прича Сирото ждребе говори о дечаку Марку. Прича је о томе као Марко има две занимације, једна је да је по два пута на дан чистио подрум где је сместио своје животиње: три корњаче, једног јежа и два пужа. Друга занимација му је била да седи крај прозора и да док пада киша као ова сада, и размишља да он буде као Ное и изгради барку и тако спаси животиње. Био је забринут и због ждребенцета које је сакрио у скровиште. Ждребенце је пронашао крај убијене мајке, спасао га и сместио у скровиште. Падају велике кише и Марко сада не може до ждребенцета. Киша је стала, а ждребе је током падања кише порасло и ојачало. Крајем лета Марко је боравио у склоништу када су га два Турчина зграбила и везала. Ждребце је Марку помогло да се ослободи. Дечак је отрчао до града и позвао стражу која је зликовце спровела у град Прилеп у ропство. Марко је као награду добио то да може да задржи подрум и све своје животиње. Његов отац, Вукашин Мрњачевић му је рекао да је достојан наследник. Сутрадан, док је тимарио ждребе, приметио је на леђима шару, те га је назвао Шарац. Тај дечак био је Краљевић Марко, а ждребе његов верни Шарац.

Награде

уреди

За Књигу за Марка ауторки су награђена наградом „Невен“ и наградом Политикиног „Забавника“.[5]

Референце

уреди
  1. ^ „Књига за Марка / Светлана Велмар-Јанковић”. plus.cobiss.net. Приступљено 26. 6. 2023. 
  2. ^ а б в Велмар-Јанковић, Светлана (2010). Књига за Марка (9 изд.). Београд: Стубови културе. стр. 5, 143—145. ISBN 978-86-7979-319-5. 
  3. ^ „СПИСАК КЊИГА КОЈЕ ЧИНЕ ЛЕКТИРУ ЗА ОСНОВЦЕ И СРЕДЊОШКОЛЦЕ”. nbpo.rs. Приступљено 26. 6. 2023. 
  4. ^ „Svetlana Velmar-Janković”. dereta.rs. Приступљено 26. 6. 2023. 
  5. ^ а б в „Knjiga za Marka”. lektire.rs. Приступљено 26. 6. 2023. 

Спољашње везе

уреди