Леон Рупник
Овај чланак садржи списак литературе (папирне изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Леон Рупник (Локве, 10. август 1880 — Љубљана, 4. септембар 1946) је био аустроугарски и југословенски дивизијски генерал и словеначки политичар, познат као најистакнутији сарадник осовинских сила у Словенији за време Другог светског рата.
| Леон Рупник | |
|---|---|
 Леон Рупник | |
| Лични подаци | |
| Надимак | Лав |
| Датум рођења | 10. август 1880. |
| Место рођења | Локве, Аустроугарска |
| Датум смрти | 4. септембар 1946. (66 год.) |
| Место смрти | Љубљана, ФНРЈ |
| Војна каријера | |
| Војска | Аустроугарска војска Војска Краљевине Југославије Словеначко домобранство |
| Године службе | 1901 — 1941. |
| Чин |   Дивизијски генерал |
| Битке/ратови | Први светски рат Други светски рат |
| Одликовања | Орден Југословенске круне Орден Карађорђеве звезде Орден Белог орла Орден Светог Саве |
Војни суд га је 1946. осудио на смртну казну стрељањем због издаје и колаборације, а Врховни суд Републике Словеније је 2020. поништио пресуду због повреде законитости приликом суђења.[1]
БиографијаУреди
Леон Рупник је рођен у официрској породици 10. августа 1880. у малом месташцу Локве близу данашње Нове Горице у Словенији, која се тада налазила у саставу Аустроугарске.
Отац му је био официр аустроугарске војске и одликован је бројним одликовањима од цара Франца Јозефа. Чим му је отац умро, Рупник се посветио војном позиву.
Служба у Аустријској војсциУреди
Од 1. септембра 1895. до 18. августа 1905. похађао је пешадијску кадетску школу у Трсту након које добија чин пешадијског заставника.
Ратну школу је похађао у Бечу од 1905. до 1907. године, а од 1901. до 1902. служи у 15. инжењеријском батаљону у Клостернебургу ради усавршавања за службу инжењеријског водника у пешадији.
Чин водника прве класе је добио 1913. године, да би само годину дана касније отишао у Први светски рат.
Од 1. августа 1914. до 28. фебруара 1916. налазио се на дужности начелника 1. брдске дивизије као пешадијски капетан. Лав Рупник је 1916. године има дужност помоћника начелника штаба за оперативне и тактичке послове у 50. и 63. пешадијској дивизији.
Пред крај рата, Рупник се налази као начелник штаба 42. пешадијске дивизије.
Служба у Југословенској војсциУреди
После слома Аустроугарске војске на Балкану, прелази у редове Српске војске и постаје начелник штаба Бока которске и обалне одбране јужне Далмације.
Након рата, Лав Рупник добија дужности штабног официра у Херцег-Новом, а од 1919. у Бањој Луци.
Начелник штаба 7. Армије постаје 1921. и одлази на службу у Нишу. Ту дочекује и унапређење у чин потпуковника 1. марта 1923.
Од 1928. до 1930. врши дужност начелника штаба Дравске дивизиске области.
Након тога врши штабне дужности у Вараждину, Скопљу и Крагујевцу. У чин бригадног генерала је унапређен 28. јуна 1933, а дивизијског генерала 31. децембра 1937.
Од 3. децембра 1938. врши дужност заповедника радова за утврђивање.
Други светски ратУреди
За време Априлског рата налази се на дужности начелника Прве групе армија у Загребу. Након капитулације, заробљен је и одведен у Словенију. Немци га из затвора пуштају јер је раније служио у аустроугарској војсци. Лав Рупник одлази у Загреб 16. априла. 1941. код усташког пуковника Лулића. Сутрадан, одлази возом за Словенију.
.jpg)
Након успостављања немачке окушпационе зоне, Рупник ступа у преговоре са вишим полицијским и СС вођом Ервином Резенером.
Јуна 1942. италијани су поставили Рупника за градоначелник Љубљане под италијанском окупацијом и на том месту ће остати до краја италијанске окупације.[2] Шеф управе Љубљанске провинције је постао почетком 1943. под немачком окупационом управом.[тражи се извор] На ову дужност остаје све до марта 1944. када је преузео дужност генералног инспектора Словенског домобранства. После италијанске капитулације септембра 1943, Немци су преузели италијанску окупациону зону и на предлог бискупа Грегорија Рожмана су поставили Рупника за шефа управе Љубљанске провинције.[3]
Пред крај рата, Рупник се налази на дужности заповедника Словенског домобранства. Успео је да побегне са једном скупином домобрана у Аустрију, али је врло брзо изручен југословенским властима.
Лав Рупник је изведен пред Војни суд 4. Армије у Љубљани, од 21. до 30. августа 1946. и оптужен за издају и колаборацију.
На истом суђењу изведени су: Ервин Резенер, др Григориј Рожман, љубљански бискуп, Милко Визјак, шеф персоналног одељења Словенског домобранства и др Ловро Хацин, шеф полиције у Љубљани.
Пресудом војног суда, Лав Рупник је осуђен на смрт стрељањем, а Ервин Резенер и др Ловро Хацин на смрт вешањем. Остали су осуђени на временске казне с принудним радом.
Смртна пресуда над Лавом Рупником извршена је 4. септембра 1946.
ОдликовањаУреди
Као официр, Лав Рупник је одликован следећим ореденима:
- Орден Белог орла IV. реда (1920)
- Орден Светог Саве IV. реda
- Орден Карађорђеве звезде IV. реда
- Орден Југословенске круне IV. реда (1930)
- Орден Југословенске круне III. реда
- Орден Југословенске круне II. реда (1936)
РеференцеУреди
- ^ „"Razveljavitev obsodbe generala Leona Rupnika ne pomeni njegove rehabilitacije"”. RTVSLO.si (на језику: словеначки). Приступљено 2020-11-03.
- ^ Tomasevich 2002, стр. 96.
- ^ Tomasevich 2002, стр. 518.
ЛитератураУреди
- Pavlowitch, Stevan K. (2008). Hitler's new disorder: the Second World War in Yugoslavia. Columbia University Press. ISBN 978-0-231-70050-4.
- Tomasevich, Jozo (2002). War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945: Occupation and Collaboration. Stanford: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-3615-2.
