Ликвидација терористичке групе Јашари

Ликвидација терористичке групе Јашари је акција српске полиције изведена 5. марта 1998. године у оквиру које је нападнута махала у дреничком селу Доње Преказе, источно од Србице, у којој се налазило седиште терористичке групе Јашари. Током акције полиције, лидер ОВК Адем Јашари, његов брат Хамез Јашари као и већина припадника терористичке групе Јашари су убијени са члановима породице који су одбили да се предају. Заузимање махале и ликвидацију терористичке групе под командом Адема Јашарија, оснивача ОВК, извеле су Јединица за специјалне операције (ЈСО) и Специјална антитерористичка јединица (САЈ), потпомогунуте са припадницима Посебних јединица полиције.

Ликвидација терористичке групе Јашари
Део Рата на Косову и Метохији
Adem Jashari Memorial in Prekaz January 2013 10.jpg
Кућа у којој је ликвидиран Јашари
Време:5. март6. март 1998.
Место:Доње Преказе, Косово и Метохија, Србија, СР Југославија
Узрок:напад на патролу МУП-а у селу Лауша
Исход: Ликвидирана терористичка група Јашари
Сукобљене стране
Vuk-jso.gif
ЈСО
Специјална Антитерористичка Јединица.png
СAJ
UCK KLA.svg
Ослободилачка војска Косова
Команданти и вође
Vuk-jso.gif Милорад Улемек Легија
Специјална Антитерористичка Јединица.png Живко Трајковић
Полиција Србије 1995 Значка.jpg Горан Радосављевић
UCK KLA.svg Адем Јашари
UCK KLA.svg Хамез Јашари
Јачина
Полиција Србије 1995 Значка.jpg 100 полицајаца UCK KLA.svg 38 припадника ОВК
Жртве и губици
Полиција Србије 1995 Значка.jpg 2 погинула
8 рањених
UCK KLA.svg 38 погинулих припадника ОВК и 28 цивила

ПозадинаУреди

Дана 30. децембра 1991. године српска полиција је окружила Адема и Хамеза Јашарија у Преказу. Они су успели да пробију опсаду и да касније учествују у неколико акција против српских снага безбедности.[1]

Главни носиоци тероризма на Косову и Метохији од 1992. до 1997. године је била Јашаријева група. Најпре су дејствовали из заседа попут качака и балиста а временом су користили савременије облике тероризма. Због тога су у Окружном суду у Приштини на по 20 година затвора осуђени Адем Јашари, Иљаз Кодра, Сахит Јашари, Фадиљ Кодра, Јакуп Нура, Зенан Кодра и Реџеп Селими, а на 10 година је осуђен и Хашим Тачи.

Прву већу синхронизовану акцију организовали су 22. априла 1996. године када су у нападима у Пећи, Штимљу, Дечанима, на путу Рожаје - Приштина код Косовске Митровице убили пет и ранили још пет особа.

Јашаријева група је наставила терористичке активности а већи сукоб са српском полицијом десио се 22. и 23. јануара 1998. Тада је група од 7-8 лица на путу Србица - Дреница заустављала возила и матретирала путнике. На лице места је дошла патрола полиције која је након пушкарања почела да гони терористе међу којима је био Адем Јашари. Група је побегла у село Доње Преказе, а полиција је стигла у село и позвала их на предају. На полицију је запуцано их свих кућа а терористичка група је успела да се извуче из села. Након сукоба српска полиција је јавила да је Адем Јашари рањен у сукобима.

Дана 28. фебруара 1998. године група терориста предвођена Адемом Јашаријем напала је полицијску патролу убијајући четири полицајца и ранећи два. У нападу је убијено 16 припадника ОВК.[2]

ОперацијаУреди

 
Оклопно возило полиције испред куће Адема Јашарија након завршетка акције

Повод за напад на најјаче упориште ОВК на Космету, језгро дреничких терориста и центар албанског национализма, била су два напада на полицијске патроле изведена раније истог дана, у Лауши и самом Доњем Преказу. У рану зору 5. марта, група терориста напада патролу МУП-а у селу Лауша, општина Србица. Том приликом рањена су 2 припадника локалне полиције након чега снаге МУП-а крећу у потеру за терористима ка Горњем и Доњем Преказу.[3]

Када су се вратили у Доње Преказе, терористи су напали још једну полицијску партолу, у самом селу.[4] Након другог напада, полиција је кренула у потеру за терористима. Напали су припаднике ОВК који су били приморани да се повуку у Јашаријеву махалу у селу.[2]

Специјалне полицијске снаге су направиле непробојан обруч око Доњег Преказа и направиле дубљи, шири прстен око околних села, након чега је Јашарију упућен позив на предају. Адем Јашари је то одбио и пружио је јак отпор у добро опремљеном и припремљеном забаракадираном бункеру који је био ојачан џаковима песка и коме се никако није могло прићи. У Јашаријевој кући, поред терориста, било је пуно жена и деце. Неке од жена су повремено излазиле из подрума у двориште или су се пеле на спрат, пуцале су или разносиле муницију.

Српска полиција окружила је групу и позвала на предају. Полиција им је дала два сата да се предају. У оквиру задатог рока, више десетина цивила међу којима највише жена, деце и стараца, предала се и удаљила од упоришта.[2]

Након проласка двосатног рока, Јашаријева група је одговорила употребом тешког наоружања - минобацача, митраљеза, ручних граната, снајперских пушака убијајући два и ранивши три полицајца. Сукоб са терористима трајао је 27 сати.[2] За време акције, Адем Јашари и његова група је показала свој фанатични карактер. Издајући бруталне наредбе његовим рођацима да се боре, Јашари је лично убио свог нећака због „кукавичлука”, а затим створио живи штит од жена и деце у нади да ће добити на времену док му не приспе појачање, јер је очекивао је да је читаво албанско становништво из зоне Дренице спремно да му крене у помоћ.[5]

Полиција није успела да разбије бункер употребом оружја, чак и већег калибра. Тек након употребе веће количине сузавца Јашари и целокупна група терориста су ликвидирани. Погинуло је и 28 цивила, чланова породица терориста, који нису напустили бојиште. У селу су све куће осим Јашаријеве остале неоштећене што сведочи да је МУП веома професионално извео ову антитерористичку акцију и да није дошло до напада на цивиле у Доњем Преказу, него само на терористе. Неколицина терориста се повукла ка Клини и даље према Ђаковици, где су наредног дана, 6. марта, напали патролу МУП-а у селу Јошаница. У самом Доњем Преказу су откривена три велика бункера различитих намена који су служили као склоништа терористима (два бункера са медицинском опремом и један који је служио као командно место и био крцат муницијом, оружјем и експлозивом).

Страдали полицајци: убијени припадник САЈ-а Раде Радаковић (1961) и припадник ЈСО-а Андреас Кончаревић (1973); рањени Жељко Мрдаљ, Живко Томић, Предраг Фабијанић, Ненад Шаре, Ненад Вујошевић, Жељко Павашевић, Стево Богојевић и Миодраг Кртинић.[6]

Након операцијеУреди

Српска влада је изразила жаљење за жртве албанске терористичке окрутности и немилосрдности, при чему полиција није могла да зна да су тамо били присутни цивили и да су ОВК терористи криви што нису цивилима дозволили да напусте место сукоба.[2]

И овај сукоб, као и сукоб у Ликошану, на Западу је представљен као масакр над недужним албанским цивилима и знатно је заинтересовао западне силе за уплитање у тек започети косовски конфликт. Већ 9. марта Контакт група је у Лондону изложила захтев председнику Савезне Републике Југославије Слободану Милошевићу да хитно реши косовско питање и дат је рок од 10 дана за повлачење специјалне полиције из јужне српске покрајине, обустављање акција против албанских цивила итд.

Након овог сукоба, широм Косова и Метохије, хомогенизовано албанско становништво у великом броју почиње да приступа Ослободилачкој војсци Косова и њено бројно стање, са 1000-2000 бораца из 1997. године, у пролеће 1998. године нараста на 10-15 хиљада терориста. Албанска пропаганда је Адема Јашарија прогласила за националног хероја равног Скендербегу. Подигнути су му споменици у Приштини, Тирани и Скопљу, а међу Албанцима се слави и поштује као зачетник борбе за ослобођење Косова од српског окупатора.

РеференцеУреди

Види јошУреди

Спољашње везеУреди

  • [1] Ђорђе Јевтић: Албански тероризам и рат на Косову, фељтон у Новостима