Мако (мађ. Makó, рум. Macǎu) је град у југоисточном делу Мађарске, у оквиру Чонградске жупаније. Град је близу румунске и недалеко од српске границе.

Мако
мађ. Makó
Поглед на градско средиште Макоа
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Мађарска
РегионРегија велике јужне равнице
ЖупанијаЧонград
СрезМаковски срез
Становништво
Становништво
 — 25.619
 — густина111,76 ст./km2
Географске карактеристике
Координате46° 12′ 54″ С; 20° 28′ 42″ И / 46.21487° С; 20.47835° И / 46.21487; 20.47835
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина229,23 km2
Мако на карти Мађарске
Мако
Мако
Мако на карти Мађарске
Поштански број6900
Позивни број62
Веб-сајт
www.mako.hu

Географија

уреди

Мако се налази у источном делу Панонске низије. Развио се уз реку Муреш. Град се налази у делу Мађарске са највишом осунчаношћу током године. Површина градског атара је 229,23 km².

У близини града налази се национални парк Караш—Марош.[1]

Историја

уреди

Град је добио име по бану Мако, који је био властелин на овом простору током 13. века. По доласку власти Хабзбурговаца на ове просторе крајем 17. века Мако постаје центар протенстантског покрета у овом делу тадашње Краљевине Мађарске. Током прве половине 18. века био у оквиру Поморишја, насељеног махом Србима. После развојачења Поморишја, током друге половине 18. и 19. века Мако је био седиште некадашње жупаније Чанад (мађ. Csanád). Током овог периода у граду се насељава значајна популација Јевреја и граде се две синагоге. Развој ове заједнице у граду прекинуло је страдање у Другом светском рату.

У вароши Маку у Чанадској жупанији, живело је 1905. године 21 православни Србин.[2]

Привреда

уреди

Мако је познат по пољопривреди и прехрамбеној индустрији. У пољопривреди се посебно истиче производња лука, по којој је град познат и ван граница земље, а која датира још од 16. века. После Другог светског рата започело је искоришћавање нафтних потенцијала у околини, а данас се истражују могућности за природни гас. Област Макоа је најбогатија овим ресурсима у земљи. Током периода транзиције град је имао много потешкоћа за високом незапосленошћу, а данас покушава искористити свој положај као „Капија Европске уније за југоисточну Европу".[1]

Град је и бањски центар, будући да је лековито блато из реке Мориш искоришћено за отварање бањског комплекса 1961. године.

Становништво

уреди

По процени из 2017. у граду је живело 22.546 становника.

Демографија
1990.2001.2011.2017.
27.52925.80223.68322.546

Партнерски градови

уреди

Галерија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б „Mako banja”. Putovanje. Архивирано из оригинала 29. 01. 2019. г. Приступљено 29. 1. 2019. 
  2. ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Сремски Карловци 1910.

Спољашње везе

уреди