Мали Вршачки рит

Мали Вршачки рит се простире североисточно од Вршца, од саме градске зоне до села Велико Средиште и северозападно од Вршачких планина, са којима чини јединствену еколошку, структурну и функционалну целину и хранидбену базу за многе врсте.

Одлике подручјаУреди

По облику је дугуљасто, затворено удубљење дужине 11 км и ширине око 2 км, правца југозапад-североисток, на надморској висини између 80 и 90 м. Мали вршачки рит је веома особено станиште, другачије од већине водених и влажних подручја у Србији. И поред обимних хидромелиоративних захвата у прошлости, није преведен у обрадиво земљиште. Одликују га суве и влажне ливаде, баре и тршћаци, са карактеристичним представницима живог света.[1]

Живи светУреди

У овом сегменту посебно издвајају угрожене врсте биљака и животиња. Због наведених вредности, ово станиште је предмет све већег интересовања орнитолога из Србије и околних држава. Досад је забележено присуство чак 176 врста птица. На стаблима тополе се гнезде соко ластавичар, соко ветрушка, сива врана, степски соко, голуб гривњаш и ћук.

УгроженостУреди

Постоје бројни фактори коју угрожавају природне вредности Малог вршачког рита, а међу најдрастичнијима су: уништавање станишта и промена намене простора, угрожавање биодиверзитета, неконтролисан лов, недовољна свест грађана и доносилаца одлука о значају заштите Малог рита. Поред свега, тренутно највећи фактор угрожавања је одсуство мера активне заштите на овом подручју. Због одсуства заштите, ово подручје је било и остало на удару многих корисника. Током последњих 20 година, велики део је посечен. У централном делу подручја, налази се потез од око 300 хектара у коме је раније било неколико хектара шума. Данас је ту преостало само 9 стабала тополе.

Мере заштитеУреди

Посматрањем подручје|подручја дошло се до закључка да би за опоравак екосистема, добра мера била ревитализација станишта и садња вишегодишњих садница аутохтоних врста. Новембра 2011. године, волонтери Природњачког друштва „Геа“, посадили су 85 садница белог јасена у Малом риту. Овако ревитализован део шумског станишта ће за 15 – 20 година дати пун ефекат, повећањем избора места за гнежђење, а многе животиње би ту нашле склониште.

Стављање подручја под заштитуУреди

Парк природе „Мали Вршачки рит“ је изузетно важно подручје. Завод за заштиту природе Србије предложио је Мали вршачки рит за заштиту, као парк природе ИИ категорије – природно добро од великог значаја, односно Подручје за управљање врстама и стаништима (IV Habitat/Species Management Area)Заједно са Вршачким планинама, Мали рит је у границама једног од 42 подручја значајних за птице (ИБА – Импортант Бирд Ареа) у Србији. Одлука о заштити Малог Вршачког рита чекала се од 2008. године на усвајање. На седници Скупштине општине Вршац 2013. године коначно је усвојена одлука о стављању Малог Вршачког рита под заштиту.[2]

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди