Манастир Свете Текле
Манастир Свете Текле (арап. دير مار تقلا, Мар Такла) је грчки православни манастир изграђен 1935 , који се налази у Малули [1] и под управом Антиохијске патријаршије.[1] Манастир је важно место хришћанског ходочашћа у Сирији. Након што је град заузет 2013.[2] током грађанског рата у Сирији, побуњеници из фронта Ал Нусра киднаповали су дванаест монахиња из самостана, опљачкали и тешко оштетили зграду. Манастир је поново отворен тек 2018. године, четири године након што су исламисти протерани.[3] Описи икона у овом чланку одражавају стање пре уништења (2013) и реконструкције (2018).[4]
| Манастир Свете Текле | |
|---|---|
 Манастир Свете Текле. | |
| Основни подаци | |
| Статус | Православни Mанастир |
| Јурисдикција | Антиохијско грчкa православнa црквa |
| Оснивање | 1935 |
| Посвећен | Светој Текли |
| Архитектура | |
| Ниво значаја | споменик културе од изузетног значаја |
| Локација | |
| Место | Дамаск покрајина Малула |
| Држава |  Сирија |
  Манастир Свете Текле Манастир Свете Текле на карти Сирије | |
Историја уреди
Први манастири су основани у граду од 4. века и успели су да се одрже упркос исламизацији; порушени манастири су више пута обнављани. У архивама монаха налазе се рукописи који доказују хришћанско порекло. Из 1756. године, подигнути су манастир Свете Текле и црква Јована Крститеља. 1840. године руски конзул Успенски помиње четири монаха који живе у манастиру. Подигнута је црква над пећином и остацима антике 1906 године. Манастирска зграда је подигнута 1935. године, а 1959. године повећана за један спрат.[1]
Манастир и данас посећују хришћански ходочасници.[5]
Иконе уреди
Иконе се налазе у манастирској цркви „Јован Крститељ“, у пећини светитеља и у крилу игумана. Већина икона датира од средине 18. до краја 19. века.[1]
У манастирској цркви су изложене три иконе Патријаршије Силвестро из 18. века.
- Прва икона приказује Исуса Христа како благосиља десном руком. У левој руци држи Јеванђеље које му је на крилу. Јован Крститељ стоји лево, наслоњен на Христа и такође благосиља десном руком. Његова лева рука држи документ написан на арапском са стихом:
„Ево Јагњета Божјег, које узима на себе грехе света!“
— Јован 1:29 - Друга икона представља Богородицу. Дете на њеној левој руци се окреће ка њој и гледа у посетиоца. Десно од мајке стоји света Текла, која у десној руци носи украсни метални крст, а левом даје знак мира.
- Трећа икона посвећена је Благовестима. Арханђео Гаврило даје Богородици ружу, коју она прихвата.
У пећини се налазе још две иконе.
- Прва икона илуструје васкрсење. Христос, преображен у светлости, десном руком благосиља, а левом носи барјак. Са његове десне стране је анђео, са његове леве су намирисане жене. У доњем делу су три стражара на различитим позицијама. У позадини је град и прва светлост јутра рефлектује се у околним баштама.
- Друга икона представља рођење Богородице, подигнута је као беба на руци анђела да би била овенчана и обдарена Духом Светим.
Постоје и друге слике у крилу игуманине. Они представљају архангела Михаила, Мојсија Мурин и пророка Илију. Овај последњи седи на вратима своје пећине док му гавранови доносе храну.
У светилишту манастирске цркве налази се икона са два светитеља за које се верује да су мученици Козма и Дамјан.
У манастирској цркви се налазе и иконе из 19. века.[1] Главна група која се налази на горњем регистру иконостаса представља Рођење Пресвете Богородице, Очишћење, Успење Пресвете Богородице, Крштење Христово, Преображење Господње, Силазак Исуса са крста, Васкрсење и депеша светог ума .
Одвојено, три велика симбола су насликана на тканини. Прва икона од тканине представља Свету Теклу, друге две приказују избор библијских и хагиографских сцена.
На дрвеном крсту у манастирској цркви приказан је распетог Исуса, испод крста су Марија, апостол Јован и четири јеванђелистичка симбола. У близини је икона Светих Сергија и Вакха, који седе на коњу и носе војничку униформу.
Последња група припада јерусалимској школи. Она је позната по споју традиционалне источне иконографије и европског сликарства. Најпознатији од ових уметника, је Мајкл Мана ел Кудси, урадио је четири иконе.
Види још уреди
Референце уреди
Спољашње везе уреди
Медији везани за чланак Манастир Свете Текле на Викимедијиној остави
