Марина Вукасовић Меденица

српски костимограф

Марина Вукасовић Меденица (1959), српски је костимограф.

Марина Вукасовић Меденица
Датум рођења1959.

Биографија уреди

Она је дипломирала и магистрирала костимографијуна Факултет примењених уметности Универзитета уметности у Београду.[1]

Реализовала је неколикок модних колекцију за компанију „Мона”.[1]

Поред рада на филму и у позоришту, ради костимографију за ТВ драме, рекламе и видео спотове.[1]

Свој истраживачки рад под називом Костим на српском двору представила је у Галерији фресака, а у организацији Асоцијације студената Европе, АЕГЕЕ, у оквиру Летњег универзитета 2002. године.[1]

Она предаје историју окстима на Академији Дел Луццо.[1]

Остварила је неколико самосталних и низ колективних изложби у Србији и региону.[1]

Стално је запослена у Народном позоришту у Београду.[1]

Награде уреди

  • Годишња награда Културно-просветне заједнице Београда „Златни беочуг”, за трајни допринос култури Београда
  • Награда за најбољег костимографа ("Бела кафа") на XIX Театар фесту „Петар Кочић” у Бања Луци
  • Награда Ардалион за најбољу костимографију за представу „Бела кафа” на 21. Југословенском позоришном фестивалу у Ужицу

Дела уреди

Филм уреди

  • Кад сване дан”, режија Горан Паскаљевић, 2012.
  • Бели лавови” режија Лазар Ристовски, 2011.
  • Свети Георгије убива аждаху”, режија Срђан Драгојевић, (Годишња награда УЛУПУДС-а за костим, 2009.)
  • На лепом плавом Дунаву”, режија Дарко Бајић, (Награда за костимографију на Филмском фестивалу у Стразбуру 2008.)
  • Дирер” режија Ђанкарло Барбарини, 2007.
  • Синовци”, режија Синиша Ковачевић, 2006.
  • Маде ин YУ”, режија Мико Лазић, шведска продукција, 2005.
  • Мртав ладан”, режија Милорад Милинковић, 2002.
  • Виртуелна стварност”, режија Р. Ћерамилац, 2001.
  • Горила се купа у подне”, режија Душан Макавејев, 1993.
  • Како је пропао рокенрол”, режија З. Пезо, В. Славица, Г. Гајић, 1989.
  • Тајна манастирске ракије”, режија Слободан Шијан, 1988.
  • Сава Шумановић, комедија једног уметника”, режија Бранимир Димитријевић и Борис Миљковић, 1987.
  • Човек са четири ноге”, режија Р. Лола Ђукић, 1984.

Позориште уреди

Опере и мјузикл уреди

  • Дон Пасквале(Гаетано Доницети), режија Саша Габрић, Народно позориште у Београду
  • Лучија од Ламермура (Гаетано Доницети), режија Јохн Рамстер, Народно позориште у Београду
  • Заљубљен у три наранџе(Сергеј Прокофјев), режија Јиржи Менцл, Народно позориште у Београду, (Годишња награда Народног позоришта за 2011. годину, за ауторски рад)
  • Продуценти (Мел Брукс), режија Југ Радивојевић, Позориште на Теразијама

Референце уреди

  1. ^ а б в г д ђ е Beogradu, IT Centar Narodnog pozorišta u. „Marina Vukasović Medenica”. Народно позориште у Београду (на језику: српскохрватски). Приступљено 2021-12-23.