Марија Хенријета Стјуарт
Марија Хенријета Стјуарт (енгл. Mary Henrietta Stuart) је била оранска кнегиња и грофица Насауа (1647—1650).
| Марија Хенријета Стјуарт | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Марија Хенријета Стјуарт |
| Датум рођења | 4. новембар 1631. |
| Место рођења | Лондон, |
| Датум смрти | 24. децембар 1660. (29 год.) |
| Место смрти | Лондон, |
| Гроб | Вестминстерска опатија |
| Породица | |
| Супружник | Вилијам II Орански |
| Потомство | Вилијам III Орански |
| Родитељи | Чарлс I Хенријета Марија од Француске |
| Династија | Стјуарти |
| оранска кнегиња грофица Насауа | |
| Период | 14. март 1647 — 6. новембар 1650. |
Биографија
уредиМарија је рођена 4. новембра 1631, у Лондону, као ћерка енглеског краља Чарлса I и његове жене Хенријете Марије од Француске. Требало је да се уда за Филипа IV, онда Карла Палатинског, али су обе просидбе пропале. На крају се заручила за Вилијама II, за којег се 2. маја 1641, у Лондону удала. 14. марта 1647, је она добила титулу оранске кнегиње, пошто је њен муж Вилијам наследио свог оца, али ипак 4. новембра 1650, умро од богиња. Марија је затим родила њено једино дете Вилијама III. У Холандији није била нешто славна, јер је била у бољим односима са својом породицом у Енглеској. Од 1654. до 1657, је више времена провела ван Холандије. Међутим 1657, се морала вратити у Холандију, како би преузела улогу регента у име малољетног сина, али се Марија бојала чињенице да Холанђани, не би поштовали њене законе, па је у помоћ молила француског краља Луја XIV, који јој је одговорио одузимањем оранске области. У септембру 1660, се вратила у Енглеску, и ту провела остатак живота. Умрла је од богиња 24. децембра 1660, у Лондону а сахрањена је у Вестминстерској опатији.
Породично стабло
уреди| 16. Matthew Stuart, 4th Earl of Lennox | ||||||||||||||||
| 8. Хенри Стјуарт[1] | ||||||||||||||||
| 17. Маргарет Даглас | ||||||||||||||||
| 4. Џејмс I Стјуарт | ||||||||||||||||
| 18. Џејмс V од Шкотске | ||||||||||||||||
| 9. Мери Стјуарт[1] | ||||||||||||||||
| 19. Марија од Гиза | ||||||||||||||||
| 2. Чарлс I Стјуарт | ||||||||||||||||
| 20. Кристијан III Дански | ||||||||||||||||
| 10. Фредерик II Дански[2] | ||||||||||||||||
| 21. Доротеја од Саксе-Лауенбурга | ||||||||||||||||
| 5. Ана од Данске | ||||||||||||||||
| 22. Улрих III Мекленбуршки | ||||||||||||||||
| 11. Софија Мекленбуршка[2] | ||||||||||||||||
| 23. Елизабета од Данске | ||||||||||||||||
| 1. Марија Хенријета Стјуарт | ||||||||||||||||
| 24. Charles de Bourbon, Duke of Vendôme | ||||||||||||||||
| 12. Антонио Бурбонски[3] | ||||||||||||||||
| 25. Françoise of Alençon | ||||||||||||||||
| 6. Анри IV | ||||||||||||||||
| 26. Енрике II од Наваре | ||||||||||||||||
| 13. Хуана III од Наваре[3] | ||||||||||||||||
| 27. Margaret of Angoulême | ||||||||||||||||
| 3. Хенријета Марија од Француске | ||||||||||||||||
| 28. Козимо I Медичи | ||||||||||||||||
| 14. Франческо I Медичи[3] | ||||||||||||||||
| 29. Елеонора од Толеда | ||||||||||||||||
| 7. Марија Медичи | ||||||||||||||||
| 30. Фердинанд I, цар Светог римског царства | ||||||||||||||||
| 15. Јохана од Аустрије[3] | ||||||||||||||||
| 31. Ана од Чешке и Угарске | ||||||||||||||||
Референце
уреди- ^ а б Louda & Maclagan 1999, стр. 27.
- ^ а б Louda & Maclagan 1999, стр. 50.
- ^ а б в г Louda & Maclagan 1999, стр. 140.
Литература
уреди- Louda, Jiří; Maclagan, Michael (1999) [1981]. Lines of Succession: Heraldry of the Royal Families of Europe (2nd изд.). London: Little, Brown. ISBN 978-0-316-84820-6.
