Мартинци

насеље у општини Сремска Митровица, у Сремском округу, у Србији

Мартинци су насеље у граду Сремска Митровица, у Сремском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 3070 становника. Овде се налази православна црква Светог Николе, као споменик културе од великог значаја и железничка станица Мартинци.

Мартинци
Српска православна црква св. Николе
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСремски
ОпштинаСремска Митровица
Становништво
 — 2011.Пад 3.070
 — густина45/km2
Географске карактеристике
Координате45° 00′ 38″ С; 19° 27′ 37″ И / 45.01063° С; 19.46015° И / 45.01063; 19.46015
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина85 m
Површина67,6 km2
Мартинци на карти Србије
Мартинци
Мартинци
Мартинци на карти Србије
Остали подаци
Поштански број22222
Позивни број022
Регистарска ознакаSM

Географија

уреди

Мартинци су једно од највећих села сремскомитровачке општине. Изграђени су на ободу алувијалне терасе, неколико километара северно од реке Саве, 14 км западно од Сремске Митровице. Кроз њих пролази пут Сремска Митровица – Шид, а северно су пруга и ауто-пут истог пуг Сремска Митровица – Шид.

Атар села има површину од 66,7 км² и највећи је у општини. Он се на западу граничи хатарима села Босут и Кузмин, на северу са хатаром Чалме, а на истоку хатаром Лаћарка. Јужну границу чини река Сава.

Историја

уреди

Ово је старо село које историјски извори помињу још у предтурско време, 1445. године. Раније се место звало Будалија, где је рођен римски император Деције Трајан.

Мартинци су били насељени и у време Турака, као и у аустријско време. Тада се први пут помињу под овим именом (1734. године). Положај на граници две геоморфолошке целине и окружење добрим земљама, омогућили су развој великог и богатог насеља.

Мартинци су то искористили и још почетком 20. века имали су преко 4.000 становника, односно били су највеће село на овом подручју. У најновије време, када је процес урбанизације постао важан за развитак села, они полако посустају и уступају примат селима ближој Сремској Митровици.

Овде се још увек највећи део активног становништва бави пољопривредом, а сем једног млина нема других индустријских грађевина.

Демографија

уреди

У насељу Мартинци живи 2939 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,1 година (39,4 код мушкараца и 42,9 код жена). У насељу има 1133 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,21.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 4.146
1953. 4.136
1961. 4.396
1971. 4.003
1981. 3.975
1991. 3.663 3.615
2002. 3.639 3.712
Етнички састав према попису из 2002.‍[2]
Срби
  
3.441 94,55%
Југословени
  
48 1,31%
Хрвати
  
25 0,68%
Мађари
  
8 0,21%
Црногорци
  
6 0,16%
Муслимани
  
6 0,16%
Македонци
  
4 0,10%
Украјинци
  
3 0,08%
Словаци
  
3 0,08%
Румуни
  
3 0,08%
Русини
  
2 0,05%
Немци
  
2 0,05%
Роми
  
1 0,02%
непознато
  
18 0,49%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Културна добра

уреди

Знамените личности

уреди

Галерија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

уреди