Википедија

Маја Волк

Маја Волк (Београд, 30. јануар 1959) српска је сценаристкиња, списатељица, фадо музичарка и универзитетска професорка.

Маја Волк
Датум рођења(1959-01-30)30. јануар 1959.
Место рођењаБеоград
 ФНР Југославија

Школовање уреди

Ћерка је др Петра Волка, филмског и позоришног критичара и глумице Мирјане Коџић. Завршила је средњу музичку школу „Јосип Славенски“, одсек за класичну гитару и дипломирала је драматургију на Факултету драмских уметности. Упоредо са студијама драматургије, студирала је енглески и шпански језик на Филолошком факултету. Као стипендиста француске владе, започела је постдипломске студије на Новој Сорбони у Паризу, а завршила их на Факултету драмских уметности у Београду, где је магистрирала тезом „Драме Жан-Пол Сартра на југословенским сценама“.[1] Њена књига „Драматургија модерног америчког филма од 1970-1990“, у издању Института за филм 1995. године, уједно је и њен други докторат из области филмологије.

Као стипендиста шведске владе, у Стокхолму изучавала стваралаштво Аугуста Стриндберга, да би докторирала 30. октобра 1991. године на Факултету драмских уметности у Београду, одбранивши тезу „Драматургија Аугуста Стриндберга у светлу његових позоришних теорија“. Други докторат из области филмологије је одбранила књигом „Драматургија модерног америчког филма од 1970-1990“, у издању Института за филм 1995. године.[1]

Говори енглески, француски, шпански, италијански и португалски језик, а пева и на јапанском, кинеском, хебрејском, јидишу, арапском, каталонском, гејлику...[тражи се извор]

Професионалан рад уреди

Од 1981. до 1986. године била је запослена у „Центар филму” као филмски драматург, где је радила на око стотину пројеката, од којих је реализовано двадесетпет дугометражних играних филмова и десетак документарних филмова.

Телевизија и радио уреди

  • На Телевизији Београд представљена је као аутор оригиналних серија у оквиру школског, образовног и музичког програма: „Како почети почетак” 1982, „Музички магазин” 1982 и 1983, „Историја земље” 1984, „Камерна сцена” 1997. и друге. Аутор је и неколико емисија из новогодишњег програма музичке редакције телевизије Београд (Лети лети песмо моја мила, од 1998 до 2005).
  • Током 1998/1999. године, водила је и уређивала, на телевизији Палма, емисију Факултета драмских уметности „Суботом на Палми”, а током 2000/2001. исту емисију води на телевизији АРТ.
  • Годинама је била један од водитеља и уредника емисије „Класику молим”, другог програма радио Београда. На истим таласима, уређивала је и водила емисију „Одисеј, магазин културе”. Током 2007. и 2008. године, у Новом Саду, на таласима радија 021, водила и уређивала емисију „Тангеро” о аргентинском тангу.
  • Са музичком редакцијом РТС остварила је до сада 20 живих ауторских емисија из циклуса „Три годишња доба”, из области уметничке музике, где је била водитељ, писац и домаћин најзначајнијим именима класичне музике. Њен посебан допринос спајању уметничке музике и драматургије играног, види се у стварању музичко драмске форме „Камерна сцена“, „Родослов једног валцера” и „Живот је марш”, који је награђен 2004. године, на међународном фестивалу у Албени (Gran Prix). Од 2011. године, била је једна од пет водитељки емисије „Жене” на Првој ТВ.

Филм уреди

Први играни дугометражни филм рађен по њеном оригиналном сценарију је „Лагер Ниш”, у продукцији „Центар филма“, у режији Миомира Стаменковића, 1987. године. Њен други играни филм, „Чудна ноћ”, у режији Милана Јелића, приказан је на последњем фестивалу Југословенског филма у Пули, 1990. године.

Као предавачица уреди

  • На Факултету драмских уметности у Београду, од 1992. године, ради на групи за драматургију, где предаје предмет „Филмски и тв сценарио”, а води и постдипломске студије на групи за филмологију.[2]
  • Предаје на Академији умјетности у Бањалуци, од 2001. године, где је 2002. године основала је и повела прву класу драматургије.
  • Предаје савремену филмску драматургију, од 2007. године, на мастер студијама новосадске Академије уметности, а од јесени 2011. оснивач је групе за Менаџмент креативних индустрија при младом приватном Факултету за инжењерски менаџмент, у Београду.

Чланство уреди

Чланица је Међународног удружења филмских критичара „Fipresci“. Била је председник југословенске секције „YU fipresci branch“ и члан међународних жирија на фестивалима у: Ваљадолиду - Шпанија, Троји - Португалија, Турнхоуту - Белгија, Ст. Петерсбургу - Русија, Тромсу - Норвешка, Гетеборгу - Шведска, Таормини - Италија, Гихону - Шпанија и Тулузу - Француска.[1]

Остала интересовања уреди

Од 2001. године, одржала је 60 концерта латиноамеричке музике и португалског фада, у Београду, Сомбору, Никшићу, Новом Саду, Бечеју, Брчком, Сарајеву, Палићу, Херцег Новом, Славонском Броду, Аранђеловцу, Кањижи, Котору, Вршцу, Зворнику. Снимила је два CD латино музике, два DVD филмске музике и један DVD „Лисабонска прича“. Оснивач је и члан оркестра „Београдски фадисти“, који једини у Београду и Србији изводи португалски фадо, а води и трио „Женијал“, са којим изводи еколошки програм светске музике на десетак језика. Најновији пројекат је „Мама Африка“, са оркестром „Abantu Abale“, у преводу добри људи, где изводи музику Miriam Makebe, Sezarije Evore, до Кубе и Бразила…

Захваљујући свом раду на масовној едукацији људи о здравијим стиловима живота, проглашена је за „Life Gurua 2012. године“, од стране часиописа „The men“.[1]

Објављена дела уреди

  • Мртве Луталице, роман, Књижевне новине, 1990.
  • Цицимрак међу гусарима, роман за децу, Дечјих новина, 1994.
  • Вода и она, збирка поезије, Екоплус, 1996.
  • Чудесна фрула Вулета Моција, музички роман за децу, Просвета, 1997.
  • Несахрањене Марије, роман, Просвета, 1999.
  • Пустињак, изабране радио драме, Позоришни музеј Србије, 2000.
  • Предатор, роман, Прометеј Нови сад, 2005.
  • Котлићи су у паклу, у рају нема кувања, посвећена исхрани живом храном, Нова поетика, 2011.
  • Мртва жена хода, збирка песама, Нова поетика, 2011.
  • Жива храна за живу децу и живахне родитеље, Нова поетика, 2012.
  • Сирови живот или како почети почетак, Аргус медија, 2013.[3]
  • 100 питања и 100 одговора, Нова поетика,[тражи се извор]
  • Света љубав и сентиментално путовање, прва грчко-српска књига писана у „четири руке”, аутори Nikos Gousgounis и Маја Волк, Нова Поетика, 2017.[4]

Извори уреди

  1. ^ а б в г „Проф. др Маја Волк”. Српски кривак (на језику: енглески). 2012-12-08. Приступљено 2022-01-18. 
  2. ^ „ФДУ/Др Маја Волк”. Архивирано из оригинала 15. 07. 2015. г. Приступљено 02. 08. 2015. 
  3. ^ Делфи књижаре/Сирови живот
  4. ^ „Promocija knjige Maje Volk i Nikosa Gousgounisa “Sveta ljubav i sentimentalno putovanje””. Focus media pro. Архивирано из оригинала 1. 12. 2017. г. Приступљено 19. 11. 2017. 

Спољашње везе уреди


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Маја_Волк&oldid=26932454”