Мелхиор Ердујхељи
Мелхиор Ердујхељи (мађ. Érdujhelyi Menyhért; Сента, 4. јануар 1860[1] – Алентаун (САД), септембар 1925) је био капелан, вероучитељ и писац прве историје Новог Сада.
Мелхиор Ердујхељи | |
|---|---|
| Датум рођења | 4. јануар 1860. |
| Место рођења | Сента |
| Датум смрти | октобар 1912 |
| Место смрти | Алентаун, САД |
Биографија уреди
Школовао се у родном месту, Сегедину и Калочи, где је завршио теологију. За римокатоличког свештеника рукоположен је 1882. и као капелан је службовао у више места у Бачкој.[2]
За капелана и учитеља веронауке у Новом Саду постављен је 1887. године. Предавао је и српски језик у Занатској школи. Нови Сад напушта 1894. године и одлази у Кишкереш, а 1897. се враћа у Сенту. Због тешког материјалног стања емигрирао је 1908. године у Канаду. Убрзо прелази у Сједињене Америчке Државе, па поново у Канаду, где учествује у друштвеном покрету канадских Мађара.[2]
Историографски рад уреди
Био је активан сарадник Историјског друштва Бачко-бодрошке жупаније, које је основано 1883. у Сомбору и имало је своје подружнице у више места Жупаније. На састанцима овдашње подружнице читао је своје радове, претежно из историје Новог Сада, а објављивао их је у Годишњаку овог Друштва.[3]
Објављивао је чланке и у српским листовима Јавор и Наше доба.[2]
Када је из Будимпеште дошла сугестија Муниципијалном одбору Новог Сада да се поводом хиљадугодишњице мађарске државе напише историја града Ердујхељију је 1892. поверен тај задатак, с обзиром на његово познавање тематике.[3]
Монографију је под насловом Историја Новог Сада завршио 1. фебруара 1894. године. Исте године она је објављена на мађарском језику и у српском преводу, а наредне године (1895) и на немачком. Рецензенти су били Антоније Хаџић, Милан А. Јовановић, Вићентије Корењшек, Теодор Мандић, Бела Патек, Милан Савић и Сергије Шакрак-Нинић.[3]
Приликом писања историје Новог Сада користио је грађу Земаљског архива у Будимпешти, Царског краљевског ратног архива у Бечу и Архива града Новог Сада.[3]
Улица у новосадском насељу Телеп носи његово име.
Референце уреди
- ^ „Подаци о Мелхиору Ердујхељију на сајту Архива Калачке надбискупије”.
- ^ а б в Ózer, Ágnes (2011). „Érdujhelyi Menyhértről, Újvidék Történetírójáról” (PDF). Годишњак Историјског архива града Новог Сада. 5: 185—193. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 09. 2016. г. Приступљено 21. 01. 2019.
- ^ а б в г Енциклопедија Новог Сада. Књига 8, Еди-Зур. Нови Сад: Новосадски клуб "Добра вест". 1997. стр. 75—76.
