Меморијални музеј Раде Кончара

Меморијални музеј Раде Кончара у Кончаревом Крају, код Титове Коренице је био спомен-музеј посвећен револуционару и народном хероју Ради Кончару (1911—1942). Налазио се у Кончаревој родној кући и постојао је од 1959. до 1991. године, када се налазио у саставу Музеја револуције народа Хрватске из Загреба. Спомен-музеј је затворен и девастиран током рата у Хрвасткој, а данас се налази у саставу Хрватског повјесног музеја, али не ради.

Улазница за Меморијални музеј Раде Кончара

Историјат

Раде Кончар

Меморијални музеј Раде Кончара отворен је на иницијативу фабрике „Раде Кончар” из Загреба 1959. године у оквиру обележавања четрдесетогодишњице Савеза комуниста Југославије. Музеј је смештен у родној кући Раде Кончара у селу Кончарев Крај у близини Плитвичких језера у Лици, у тадашњој општини Титова Кореница. Кућа је изграђена 1910. године од камена и делимично дрвене конструкције, након повратка Радетовог оца Геодона Кончара из Америке. У кући је 6. августа 1911. године рођен Раде Кончар, електромеханичарски радник и комунистички револуционар, који је од марта 1940. до јула 1941. године био секретар Централног комитета Комунистичке партије Хрватске и члан Политбироа ЦК КПЈ. Након окупације Југославије, 1941. године Раде је био један од организатора Народноослободилачке борбе у Хрватској. У јесен исте године је био рањен и ухапшен у Сплиту, а јавно је стрељан 22. маја 1942. године у Шибенику.

Кончарева родна кућа је у току Другог светског рата била запаљена и уништена. Након рата је обновљена, али је временом њен оригинални изглед нарушен. Пре формирања музеја, кућа је служила за становање породице Кончар. Годину дана након отварања, спомен-музеј посвећен Ради Кончару је 1960. године ушао у састав Музеја револуције народа Хрватске у Загребу. Првобитна поставка спомен-музеја је 1967. године замењена новом поставком којом је потпуније презентована документарна грађа о Ради Кончару. Ова поставка је остала све до краја 1983. године, када је спомен-музеј затворен због реконструкције куће, која је усаглашена неколико година раније договором фабрике „Раде Кончар” и Музеја револуције народа Хрватске. Конзерваторску студију, којом је обухваћена санација и делимична реконструкција куће заједно с окућницом и традиционалним инвентаром, израдио је Регионални завод за заштиту споменика културе.

На кући се налази спомен-плоча са натписом:

У овој кући рођен је 6. 8. 1911. године народни херој РАДЕ КОНЧАР секретар ЦК КПХ и члан Политбироа ЦК КПЈ стрељан од италијанских фашиста у Шибенику 22. 5. 1942. године

Реконструкцијом кући је враћен првобитни изглед чиме је добијена аутентичност простора, који је био подељен у две целине — биографски и етнографски. Горњи стамбени део куће је био адаптиран у простор са етнографском збирком, чији су предмети сакупљани у Коначревом Крају и ближој и даљој околини. На овај начин је извршена реконструкција амбијента у коме је 1911. године рођен и своје детињство провео Раде Кончар. Сакупљени етнографски предмети, који су се употребљавали у кући Кончаревих, уједно су аутентични за овај крај Лике и њиховом презентацијом добијена је реконструкција личке куће, па је поставка спомен-музеја поред меморијалног добила и аутентични лички амбијент. Изграђено је огњиште са припадајућим инвентаром — котао, троноижац, пека, лонци, као и дрвени предмети — кревет, ормар, сто, столице. Етнографски део збирке Меморијалног музеја имао је око 60 експоната.

Доњи део куће је био адаптиран у простор за излагање докумената о животу и револуционарно-политичком раду Раде Кончара. Експонати су били изложени у пулт-витринама са неонским осветљењем. На зидовима од камена су постављени увећани детаљи фотографија, док се у једном делу собе налазила спомен-биста, рад вајара Војина Бакића. Избор грађе и музејску поставку о Ради Кончару сачинила је Соња Колар, кустос Музеја револуције народа Хрватске. Ова поставка је била подељена у три целине:

• школовање Раде Кончара и запошљавање као браварског радника у Београду, синдикални и партијски рад до доласка у Загреб у фабрику „Сименс” 1936. године
• Кончарев рад на стварању мреже партијских организација у Хрватској и избор за секретара Централног комитета Комунистичке партије Хрватске
• Кончарев рад на организовању устанка у Хрватској, одлазак у Далмацију и слање извештаја о акцијама у Сплиту и Шибенику, као и његово хапшење, злостављање у затвору и стрељање на Шубићевцу у Шибенику 22. маја 1942. године

Међу изложеном грађом посебно су се издвајале фотокопије писама Раде Кончара послатих из Далмације, писаних ручно, а посебно његово последње писмо из затвора у Шибенику у коме је писао о свом хапшењу. У оквиру биографске поставке били су изложени и неки лични предмети Раде Кончара, а ова поставка је имала око 80 експоната.

Након обнове спомен-музеј Раде Кончара је отворен 28. септембра 1985. године, поводом четрдесете годишњице Победе на фашизмом и четрдесет треће године смрти Раде Кончара, а отворио да је председник Председништва Централног комитета Савеза комуниста Хрватске Мика Шпиљак. Свечаности поновног отварања спомен-музеја присуствовали су представници ЦК СК Хрватске, Републичке конференције ССРН Хрватске, Републичког одбора СУБНОР Хрватске, фабрике „Раде Кончар” и Окружног комитета Савеза комуниста из Титове Коренице. У периоду до почетка рата у Хрватској, спомен-музеј је највећи број посета имао у току летњих месеци, када су бројни посетиоци у склопу обиласка Плитвичких језера и Спомен-дома Шесте личке дивизије „Никола Тесла” обилазили и овај спомен-музеј.

У току рата у Хрватској, музеј је опљачкан и девастиран, а према евиденцији изврешеној након завршетка рата из музеја је нестао или оштећен одређен број предмета. Из етнографске збирке су нестала 22 предмета, док су 3 оштећена. Из меморијалне збирке је нестало 17 предмета. Сам објекат спомен-музеја није знатно оштећен, али се данас налази у видно запуштеном стању. Он се налази у саставу Хрватског повјесног музеја из Загреба, који је наследник Музеја револуције народа Хрватске.

Спољашње везе

• „Čuvari uspomene na heroja”. www.portalnovosti.com. 31. 8. 2015. 
• Kolar, Sonja (1985). „Memorijalni muzej narodnog heroja Rade Končara u Končarevom Kraju”. Informatica museologica. Zagreb (16): 16—17.