Метриш
Метриш је насељено место града Зајечара у Зајечарском округу. Према попису из 2002. било је 392 становника (према попису из 1991. било је 514 становника).
Метриш | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Зајечарски |
Град | Зајечар |
Становништво | |
— 2011. | 392 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 08′ 10″ С; 22° 22′ 25″ И / 44.136° С; 22.373666° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 225 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 019 |
Регистарска ознака | ZA |
Смештено је 35 km североисточно од града Зајечара и 3 km источно од пута Зајечар-Неготин. Налази се 260 м надморске висине, те је веома погодно за узгој винове лозе и производњу грожђа.
Становништво села је српско, досељено у време формирања насеља с Косова и из Старе Србије.
Демографија
уредиПрема попису из 2011.године у Метришу је живео 281 становник у 120 домаћинстава.
По народном казивању, село је добило име од измењене речи "метла". Село је на површи са обе стране Сиколске реке, чија је долина широка а стране благе. Површ је заравњена, осим малих узвишења и плитких долина потока Бачуре и Совинца. Село је збијеног типа и подељено у Горњи крај и Доњи крај. Гробље је на брду источно од села.
Метриш је као насељено место први пут забележено именом "Metrich" на карти из 1722.године, а 1736.год. именом "Metrisch". Као Метриш је забележено 1811.године, када се помиње и кнез Стеван метришки.
По предању, село је било у Селишту, основано пре 300-400 и више година. Оснивачи села у Селишту су дошли из Старе Србије и са Косова, чији су потомци: Дмитровци, Долујевци, Јевтиновићи, Давидовићи, Илинци и Матинци. У Селиште су такође досељени: Павловићи, Милићи, Манојловци, Ђуричићи и Којићи који су пореклом из Леновца, а овде су дошли из Рготине, затим Селимкићи, Станојловићи, Солиманци.
Сеоска заветина је летњи Св. Арханђео, а црква слави Спасовдан.
Према попису из 2002. било је 392 становника (према попису из 1991. било је 514 становника). У насељу Метриш је 2002. године живело 367 пунолетних становника, а просечна старост становништва је износила 58,8 година (57,3 код мушкараца и 60,3 код жена).
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
м | ж |
|||
? | 4 | 1 | ||
80+ | 20 | 22 | ||
75—79 | 16 | 20 | ||
70—74 | 25 | 28 | ||
65—69 | 23 | 32 | ||
60—64 | 23 | 24 | ||
55—59 | 14 | 15 | ||
50—54 | 12 | 16 | ||
45—49 | 11 | 10 | ||
40—44 | 3 | 7 | ||
35—39 | 5 | 4 | ||
30—34 | 3 | 3 | ||
25—29 | 9 | 4 | ||
20—24 | 6 | 1 | ||
15—19 | 5 | 4 | ||
10—14 | 4 | 5 | ||
5—9 | 4 | 3 | ||
0—4 | 3 | 3 | ||
Просек : | 57,3 | 60,3 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 179 | 22 | 131 | 20 | 5 | 1 |
Женски | 191 | 8 | 124 | 51 | 8 | 0 |
УКУПНО | 370 | 30 | 255 | 71 | 13 | 1 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 41 | 24 | 0 | 0 | 0 |
Женски | 36 | 24 | 0 | 0 | 2 |
УКУПНО | 77 | 48 | 0 | 0 | 2 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 0 | 0 | 6 | 2 | 4 |
Женски | 0 | 0 | 1 | 4 | 0 |
УКУПНО | 0 | 0 | 7 | 6 | 4 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 0 | 1 | 1 | 1 |
Женски | 0 | 0 | 0 | 2 | 2 |
УКУПНО | 0 | 0 | 1 | 3 | 3 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 1 | 0 | 0 | 1 | |
Женски | 0 | 0 | 0 | 1 | |
УКУПНО | 1 | 0 | 0 | 2 |
Референце
уреди- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.