Метриш

Метриш
Метриш;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Зајечарски
Град	Зајечар
Становништво
— 2022.	145
Географске карактеристике
Координате	44° 08′ 10″ С; 22° 22′ 25″ И / 44.136° С; 22.373666° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	225 m
	Метриш Метриш на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	019
Регистарска ознака	ZA

Метриш је насељено место града Зајечара у Зајечарском округу. Према попису из 2022. било је 145 становника (према попису из 1991. било је 514 становника).

Смештено је 35 km североисточно од града Зајечара и 3 km источно од пута Зајечар-Неготин. Налази се 260 м надморске висине, те је веома погодно за узгој винове лозе и производњу грожђа.

Становништво села је српско, досељено у време формирања насеља с Косова и из Старе Србије.

Демографија

Према попису из 2011.године у Метришу је живео 281 становник у 120 домаћинстава.

По народном казивању, село је добило име од измењене речи "метла". Село је на површи са обе стране Сиколске реке, чија је долина широка а стране благе. Површ је заравњена, осим малих узвишења и плитких долина потока Бачуре и Совинца. Село је збијеног типа и подељено у Горњи крај и Доњи крај. Гробље је на брду источно од села.

Метриш је као насељено место први пут забележено именом "Metrich" на карти из 1722.године, а 1736.год. именом "Metrisch". Као Метриш је забележено 1811.године, када се помиње и кнез Стеван метришки.

По предању, село је било у Селишту, основано пре 300-400 и више година. Оснивачи села у Селишту су дошли из Старе Србије и са Косова, чији су потомци: Дмитровци, Долујевци, Јевтиновићи, Давидовићи, Илинци и Матинци. У Селиште су такође досељени: Павловићи, Милићи, Манојловци, Ђуричићи и Којићи који су пореклом из Леновца, а овде су дошли из Рготине, затим Селимкићи, Станојловићи, Солиманци.

Сеоска заветина је летњи Св. Арханђео, а црква слави Спасовдан.

Према попису из 2002. било је 392 становника (према попису из 1991. било је 514 становника). У насељу Метриш је 2002. године живело 367 пунолетних становника, а просечна старост становништва је износила 58,8 година (57,3 код мушкараца и 60,3 код жена).

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	1.047
1953.	1.040
1961.	1.059
1971.	832
1981.	657
1991.	514	501
2002.	392	406

Етнички састав према попису из 2002.‍^[2]

Срби	390	99,48%
Власи	1	0,25%
непознато	1	0,25%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	4	1
80+	20	22
75—79	16	20
70—74	25	28
65—69	23	32
60—64	23	24
55—59	14	15
50—54	12	16
45—49	11	10
40—44	3	7
35—39	5	4
30—34	3	3
25—29	9	4
20—24	6	1
15—19	5	4
10—14	4	5
5—9	4	3
0—4	3	3
Просек :	57,3	60,3

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	215	211	219	205	190	173	165

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	44	68	22	18	8	2	2	1	0	0	2,38

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	179	22	131	20	5	1
Женски	191	8	124	51	8	0
УКУПНО	370	30	255	71	13	1

Становништво по делатностима које обавља
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	41	24	0	0	0
Женски	36	24	0	0	2
Укупно	77	48	0	0	2

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	0	6	2	4
Женски	0	0	1	4	0
Укупно	0	0	7	6	4

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	1	1	1
Женски	0	0	0	2	2
Укупно	0	0	1	3	3

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	0	0	1
Женски	0	0	0	1
Укупно	1	0	0	2

Референце

^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[1] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[2] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[3] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]