Међешеђхаза (мађ. Medgyesegyháza, мађ. Medeš) је мањи град у жупанији Бекеш у Мађарској. Насеље се простире на површини од 64,32 km2 и има 3.558 становника (2015).

Међешеђхаза
мађ. Medgyesegyháza
Тријанонски споменик
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Мађарска
РегионВелика јужна равница
ЖупанијаБекеш
СрезМезековачхаза
Становништво
Становништво
 — 3.558[1]
 — густина36,16 ст./km2
Географске карактеристике
Координате46° 30′ С; 21° 02′ И / 46.50° С; 21.03° И / 46.50; 21.03
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина64,32 km2
Међешеђхаза на карти Мађарске
Међешеђхаза
Међешеђхаза
Међешеђхаза на карти Мађарске
Поштански број5666
Позивни број(+36) 68
Веб-сајт
http://www.medgyesegyhaza.hu/

Јеврејска заједница у граду настала је у другој половини 19. века и већина њих се бавила трговином житом.[2] Синагога је изграђена 1870. године и општина је имала јеврејску школу. Године 1942. млади Јевреји из града су послати на принудни рад, један део, а други је пслат на украјински фронт, где су се Мађари борили заједно са Немцима.

Године 1944, након што су Немци ушли у Мађарску, сви локални Јевреји су покупљени и коначно пребачени у Бекешчабу. Већина их је одведена у концентрациони логор Аушвиц.[3]

После рата, 20 преживелих се вратило у град. Јеврејска заједница се реорганизована, али се веома брзо расформирала.[4]

Политика уреди

Тренутни градоначелник Међешеђхаза је др Бела Нађ (независни).

Локална Скупштина општине има 6+1 одборника подељених у ове политичке партије и савезе:[5]

    Партија Седишта Савет 2014.
  Фидес-KDNP 3      
  Независтан 2      
  (МСЗП-ДК-Заједно-Либерали) 1      
Градоначелници од 1990
Др. Бела Нађ (Савез слободних демократа) 1990–2010
Мартон Рук (Фидес) 2010–2014
Др. Бела Нађ (независтан) - II. 2014–

Демографија уреди

У 2001. години, 95% становништва насеља изјашњавало се као Мађари, 3% Словаци, 1% Румуни и 1% других (углавном Рома или Немаца) националности.[6]

Током пописа 2011. године, 92,2% становника се изјаснило као Мађари, 0,4% као Роми, 0,2% као Немци, 2,2% као Румуни, 2,9% као Словаци и 0,2% као Украјинци (7,7% се није изјаснило). због двојног идентитета, укупан број може бити већи од 100%).

Верска дистрибуција је била следећа: римокатолици 30,7%, реформисани 3,5%, лутерани 14,7%, гркокатолици 0,4%, неденоминациони 32,3% (15,7% се није изјаснило).[7]

У овом граду делују и румунске и словачке мањинске самоуправе.

Референце уреди

Спољашње везе уреди