Милан Мартић (професор)

Милан Мартић (Уб, 1. децембар 1960) редовни је професор Факултета организационих наука, председник Савета ФОН-а и члан Савета Универзитета у Београду и Универзитета одбране. Декан је ФОН-а, као и продекан за наставу и продекан за организацију и финансије.[1] Мартић је такође председник управног одбора рукоментог клуба Обилић, председник надзорног одбора ЈП Путеви Србије и председник управног одбора Института за нуклеарне науке Винча.[2]

Милан Мартић
Лични подаци
Датум рођења(1960-12-01)1. децембар 1960.(63 год.)
Место рођењаУб, ФНР Југославија
ОбразовањеФакултет организационих наука
Научни рад
Пољеоперациона истраживања
ИнституцијаФакултет организационих наука

Биографија уреди

Милан Мартић је рођен 1. децембра 1960. године у Убу. Основну школу и гимназију завршио је у родном граду,[3] а на Факултету организационих наука у Београду дипломирао је 1984. године на организационо-кибернетском смеру.[1] Магистрирао је на ФОН-у 1989. године на тему „Планирање и програмирање друштвене исхране”, а Привредна комора Београда наградила је овај рад као један од три најбоља магистарска рада одбрањена те године на Универзитету у Београду. Потом је започео докторске студије из области организационих наука, које је такође на ФОН-у завшрио 1999. године, одбранивши докторску дисертацију под насловом „Анализа обавијених података са применама”.[1]

Мартић је непосредно након дипломирања постао сарадник Лабораторије за операциона истраживања, а 1987. и асистент-приправник на предмету Операциона истраживања. Године 1990. постао је асистент, а 2000. доцент на предметима Операциона истраживања и Методе оптимизације. Ванредни професор на Факултету организационих наука постао је 2004, а у звање редовног професора Универзитета у Београду изабран је 2009. године. Тренутно је шеф Катедре за операциона истраживања и статистику и руководилац Центра за анализе ефикасности.

Поред директног учешћа у настави, Милан Мартић је од 2001. до 2004. године био продекан за наставу Факултета организационих наука, а од 2004. до 2006. и декан ФОН-а. Наредне три године је био продекан за организацију и финансије,[1] да би поново постао декан октобра 2009. године и на тој позицији је био до септембра 2015.[2] Од октобра 2015. године обавља функције председника Савета ФОН-а и члана Савета Универзитета у Београду и Универзитета одбране.[1]

Самостално или са колегама из Лабораторије за операциона истраживања написао је и објавио преко 100 научних радова, развио 5 софтверских производа и учествовао у реализацији више од 30 научно-истраживачких пројеката и студија. Члан је редакције међународних часописа YUJOR, Management и Acta Economica. Излагао је на и био члан програмског одбора за неколико међународних конференција, а био је и председник организационог и програмског одбора међународних симпозијума SYM-OP-IS и SYM-ORG.[1]

Почев од 1991. године, стални је сарадник Министарства за науку и технологију; Министарства просвете, науке и технолошког развоја; Министарства за науку и животну средину; Министарства одбране и Војске Југославије, односно СЦГ; Министарства просвете и спорта, где се бави креирањем и реализацијом разних научно-истраживачких и стратешких пројеката.[2] Такође је учествовао и у реализацији и руковођењу већег броја пројеката за Завод за економију индустрије, Телеком Србије и ICN Југославија (сада Галеника).[3]

Од децембра 2014. године, Мартић је члан управног одбора Универзитетског спортског савеза Београда,[3] а такође је и председник управног одбора рукометног клуба Обилић.[2]

Јула 2017. године изабран је за председника надзорног одбора ЈП Путеви Србије.[2][4]

Од јануара 2019. године, Мартић је председник управног одбора Института за нуклеарне науке Винча.[2]

Награде уреди

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б в г д ђ е ж „Милан Мартић, Биографија” (PDF). putevi-srbije.rs. Приступљено 8. 6. 2020. 
  2. ^ а б в г д ђ „Милан Мартић, функције”. www.acas.rs. Архивирано из оригинала 08. 06. 2020. г. Приступљено 8. 6. 2020. 
  3. ^ а б в „проф. др Милан Мартић”. ussb.rs. Архивирано из оригинала 08. 06. 2020. г. Приступљено 8. 6. 2020. 
  4. ^ „ЈП Путеви Србије, Надзорни одбор”. putevi-srbije.rs. Приступљено 8. 6. 2020. 

Спољашње везе уреди