Милица Ракић

Милица Ракић (Београд, 9. јануар 1996Батајница, 17. април 1999) је трогодишња девојчица из Србије, убијена касетном муницијом у току НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије.

Милица Ракић
Wiki Šumadija IX Tresije Monastery 252.jpg
Датум рођења(1996-01-09)9. јануар 1996.
Место рођењаБеоград
  СР Југославија
Датум смрти17. април 1999.(1999-04-17) (3 год.)
Место смртиБатајница
  СР Југославија
Узрок смртипогођена касетном муницијом у току НАТО агресије на СРЈ

БиографијаУреди

 
Фотографија Милице Ракић на свом гробу у Батајници.

Милица Ракић је рођена у Београду 9. јануара 1996. године.[1] Њени родитељи су Жарко и Душица Ракић. Има старијег брата по имену Алекса.[2]

Између 9 часова и 30 минута и 10 часова увече, 17. априла 1999. године, трогодишња Милица била је погођена фрагментом бомбе, налазивши се у купатилу на другом спрату своје куће и Улици Димитрија Лазаревића Раше број 8, у Батајници, предграђу Београда.[3] Кућа је била удаљена 1 километар од некадашњег аеродрома Батајница. Батајница је била мета НАТО-а више пута у току свог напада на Југославију, који је трајао од марта до јуна 1999.[4] Миличина смрт била је тренутна. У тренутку страдања, девојчица је седела на ноши.[5] У нападу је било рањено 5 цивила.[6]

Преминула Милица сахрањена је 19. априла на Батајничком гробљу.[2] Истога дана, југословенски министар за информисање дао је изјаву у којој приписује њену смрт „НАТО кукавицама”.[7]

НаслеђеУреди

 
Споменик деци жртвама НАТО агресије у Београду. У првом плану бронзана скулптура Милице Ракић.

Трогодишња девојчица једно је од 89 деце која су настрадала у току НАТО агресије.[8] Док су српски медији веома посветили пажњу овом случају, многи западни медији уопште нису писали о њеној смрти.[9] [10]У последњем извештају НАТО-а о бомбардовању Југославије није се говорило о случају Милице Ракић, чак ни у категорији о „специјалним инцидентима”.[11] Истражитељи из Хјуман рајтс воча (ХРВ) посетили су место злочина 7. августа 1999. године, оценили су штету и испитали очевице. Према ХРВ-у, касетна бомба експлодирала је поред куће у којој је Милица живела.[3] То је било прво коришћење касетне муниције од стране НАТО-а на територији уже Србије; сви претходни случајеви њеног коришћења били су регистровани у Аутономној покрајини Косово и Метохија.[4] Југословенски министар здравља обезбедио је ХРВ-у фотографије инцидента, које су такође укључене у књигу Бела књига НАТО злочина у Југославији, објављену од стране Парламента Југославије.[3]

Канонизација и фреска Милице РакићУреди

Случај трагичне девојчицине смрти покренуо је иницијативу у неким деловима српске јавности да Српска православна црква канонизује Милицу Ракић као свету.[12] У манастиру Тврдош, који се налази близу града Требиње, у Републици Српској у БиХ је 2004. године рађена фреска Милице Ракић, на којој се налази опис ње као новомученице. У то време, Српска православна црква је објавила да би узела у обзир канонизацију девојчице само уколико би њен култ био широко распрострањен.[13]

Споменици и обележјаУреди

 
Споменик на годишњицу смрти Милице Ракић, 17. април 2021. На траци (већег) венца пише: ЈУЖНА ТРИБИНА, а на траци (мањег) цветног аранжмана потписана је: РОДОЉУБИВА ОМЛАДИНА. Венци се у већем броју полажу код овог споменика на дан почетка НАТО агресије, 24. марта

У београдском Ташмајданском парку је 2000. године подигнут споменик посвећен деци убијеној у југословенском бомбардовању НАТО-а. На мермерном блоку, чије чело заузима бронзана статуа мале Милице Ракић, на српском и енглеском језику уклесано је: „Били смо само деца”. Споменик су поручиле новине Вечерње новости, а иницијативу су финансирали читаоци својим донацијама. Скулптура је бивала украдена два пута, 2000. и 2001. године, после чега никада није обнављана.[14] У част погинуле Милице је 2014. године у Батајници подигнута спомен - чесма.[15] Следеће године је у Ташмајданском парку нова скулптура Милице Ракић заменила је стару, украдену.[13] У Батајници је такође подигнут и парк Мала Милица Ракић, у њено сећање. Парк је значајно реновиран 2017. године, што је финансирало српско Министарство одбране.[16]

РеференцеУреди

  1. ^ „Листа убијених, изгубљених и несталих 1998-2000”. Humanitarian Law Center. 
  2. ^ а б Илић, Срђан (19. април 1999). „Косовска криза - Конфликт”. The Washington Post. 
  3. ^ а б в „Смрти цивила у ваздушној Нато кампањи”. Хјуман Рајтс Воч. 
  4. ^ а б Мултидисциплинарне перспективе мира и истраживања сукоба. Гледиште Европе. Билбао, Шпанија: Универзитет у Деусту. 2007. 
  5. ^ Перић - Зимоњић, Весна (14. мај 1999). „Југославија: НАТО касетне бомбе прскају смрт”. Inter Press Service. 
  6. ^ Кригер, Хајке (2001). Косовски конфликт и Међународно право: Аналитичка документација 1974 - 1999. Кембриџ, Енглеска: Кембриџ Университи Прес. 
  7. ^ Југоисточна Европа, Норвешка народна помоћ (2007). Жуте убице: Утицај касетне муниције у Србији и Црној Гори. Осло, Норвешка: Норвешка народна помоћ. 
  8. ^ „Србија обележава годишњицу бомбардовања”. BBC News. 24. март 1999. 
  9. ^ Џорџина Грегори, Ева Мазиерска (2016). Премештање популарне музике: Поп - музика, култура и идентитет. Њујорк: Палгрејв Макмилан. 
  10. ^ Сремац, Данијела (1999). Рат речима: Вашингтон и Југословенски сукоб. Вестпорт, Конектикат: Гринвуд Паблишинг. 
  11. ^ Клаус Рот, Аскер Картари (2017). Културе кризе у југоисточној Европи, други део: кризе повезане са природним катастрофама, са просторима и местима и са идентитетима. Минстер, Немачка: ЛИТ Верлаг. 
  12. ^ Толваисис, Леон (2013). Историјско сећање на Србе на Косову у послератном периоду и конфликтујуће српске националне приче о Косову. Каунас, Литванија: Универзитет Витолда Великог. 
  13. ^ а б Пашић, П. (1. децембар 2004). „Мала Милица Ракић нови српски светац”. Глас јавности. 
  14. ^ „По трећи пут откривен споменик Милици Ракић”. Радио телевизија Србије. 24. септембар 2015. 
  15. ^ Чалија, Јелена (5. септембар 2014). „Спомен-чесма за вечно сећање на Милицу Ракић”. Политика. 
  16. ^ „Војска чува сећање на Милицу Ракић”. MINISTRY OF DEFENCE REPUBLIC OF SERBIA. 29. јул 2017.