Милица Тепић
Милица Тепић, родом из Комленца, позната и као Мајка Кнежопољка, овековечена је на ратној фотографији Жоржа Скригина у јануару 1944. године у Скендер Вакуфу. Фотографија кроз лик мајке Милице са сином Бранком на леђима и кћерком Драгицом, представља симбол страдања у Другом свјетском рату народа Козаре и Поткозарја, као и целе Југославије.[1][2]
(аутор Жорж Скригин)
Поред фотографије као сведочанства борбе за опстанак самохране мајке, о њеној судбини, посведочио је њен син Бранко у интервју датом 2008. године дневном листу Политика. По његовој причи мајка је због претњи Усташа, 1942. године, у време кад је његов отац био борац Козарског партизанског одреда, избегла из Босанске Дубице у Гарешницу, у Мославини. Кућа у којој су живели до одласка у избеглиштво била је спаљена и они су се до краја рата кретали по Козари тражећи смештај и помоћ у храни. Том приликом у једном од збегова, у околини села Кнежица, срео их је Скригин и направио неколико фотографија. После рата вратили су се на окућницу, где је после три године Милица умрла, а деца била смештена код ујака у Босанску Дубицу.
Фотографија као сведок страдања и борбе за опстанак налази се као један од експоната у Музеју холокауста у Аушвицу.
Види још
уредиИзвори
уреди- ^ „Мајка Кнежопољка, Милица Тепић”. Срби у БиХ. Приступљено 7. 2. 2018.
- ^ „Priča o fotografiji Žorža Skrigina: Milica Tepić, majka Knežopoljka simbol stradanja u zbijegu sa dvoje djece”. Buka. Приступљено 7. 2. 2018.
Спољашње везе
уреди- Сабљић, Славиша (24. 9. 2008). „Вечити избеглица са чувене фотографије-Интервју Бранка Тепића” (Политика). Приступљено 7. 2. 2018.
- „Majka Knežopoljka, Milica Tepić”. Potkozarje. Приступљено 7. 2. 2018.
