Милица Шуваковић

студенткиња и учесница Народноослободилачке борбе

Милица Шуваковић Маша (Пакрац, 1912Бубањ, код Ниша, 15. децембар 1942) била је студенткиња и учесница Народноослободилачке борбе.

милица шуваковић
Милица Шуваковић
Лични подаци
Датум рођења(1912-00-00)1912.
Место рођењаПакрац, Аустроугарска
Датум смрти15. децембар 1942.(1942-12-15) (29/30 год.)
Место смртиБубањ, код Ниша, Краљевина Југославија (дејуре)
Србија под немачком окупацијом (дефакто)
Професијастуденткиња
Породица
СупружникСлободан Жилник
ДецаЖелимир Жилник
Деловање
Члан КПЈ одпре рата
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба

Биографија

уреди

Рођена је 1912. године у Пакрацу. Потиче из свештеничке породице, пореклом из Земуна. Била је активна у партијској организацији на Београдском универзитету и члан редакције листа „Жена данас“.[1]

Од половине 1940. године, када је избегла хапшење, живела је у дубокој илегалности, у Београду, све до марта 1941. године када се вратила кући у Земун. Ту су је на самом почетку рата ухапсиле усташе, заједно са оцем, протом Шуваковићем. Захваљујући заузимању пријатеља и протином угледу, убрзо су пуштени и прешли у Београд.[1]

Милица се вратила у свој ранији илегални стан у Драгачевској улици број 17, код Данице и Јелене Цветковић. Учествовала је у акцији уништавања камиона и помагала је Мати Видаковићу у изградњи паклених машина. Приликом експлозије једне такве машине, 4. јула 1941. године, Милица је лакше рањена и успела је да побегне, док је рањени Мате, заједно са својим станодавкама Јеленом и Даном, ухапшен и све троје су стрељани.[1]

Пошто се опоравила и добила нову лажну повластицу Милица је отпутовала из Београда. Крајем септембра 1941. године стигла је у Озренски партизански одред, из кога је затим прешла у Топлички партизански одред, у Пасјачку чету. Ту се упознала са Слободаном Жилником, касније народним херојем и са њим склопила први партизански брак у јужној Србији.[1]

Почетком 1942. године ухапшена је у Прокупљу и одведена у логор на Црвеном крсту у Нишу. У полицији и логору водила се под илегалним именом Јованка Поповић, учитељица из Сарајева. Пошто је Милица била пред порођајем, остале логорашице су се трудиле да јој помогну и да јој препусте мање напорне послове у логору. Заједно су биле куме Миличином сину и назвале га Желимир.[1]

Милица је била потпуно сигурна да ће бити пуштена, јер ни Специјална полиција ни логорске власти нису откриле њен прави идентитет. После бекства групе логораша, 2. децембра 1942. године, Гестапо и Специјала полиција предузели су енергичне мере да ухвате бегунце и јако су пооштрили режим у логору. Сутрадан после бекства, логорски лекар др. Велизар Пијаде рекао је Милици да мора да преда сина на чување ван логора.[1]

На стрељање 15. децембра 1942. године пошла је спокојна јер је сазнала да је мали Желимир предат њеној породици. Миличин син Желимир је познати српски и југословенски редитељ Желимир Жилник.[1]

Референце

уреди
  1. ^ а б в г д ђ е Жене Србије у НОБ 1975.

Литература

уреди
  • Жене Србије у НОБ. „Нолит“ Београд. 1975. година.