Милорад Панић Суреп

Милорад Панић Суреп (Глоговац, Богатић, 27. јануар 1912Београд, 22. април 1968) је српски песник, антологичар и новинар.

Милорад Панић Суреп
MiloradPanicSurep2b.jpg
Датум рођења(1912-01-27)27. јануар 1912.
Место рођењаГлоговац,  Краљевина Србија
Датум смрти22. април 1968.(1968-04-22) (56 год.)
Место смртиБеоград,  СР Србија,  СФР Југославија

БиографијаУреди

Милорад Панић, песник и истакнути културни посленик, рођен је у Глоговцу, у Мачви, 27. јануара 1912. године. Гимназију је завршио у Шапцу, а филозофски факултет у Београду. По дипломирању, запослио се у "Политици", где се посветио писању репортажа са социјалном проблематиком. На почетку немачке окупације био је уз новинаре који су се залагали за борбу против окупатора, па је ухапшен и спроведен у логор на Бањици. Пустили су га уз писмену гаранцију неколико угледних грађана, међу којима је био и принц Ђорђе Карађорђевић.

После рата био је уредник Танјуга, први секретар Удружење књижевника Народне Републике Србије, оснивач Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе Србије. У јуну 1956. године постављен је за првог секретара Савета за културу Србије (републички министра културе) и на тој функцији остао три године. Био је један од иницијатора оснивања Модерне галерије (данашњи Музеј савремене уметности). Као директор Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе Србије покренуо је иницијативу да се уради први пописи наших старих градова, манастира, цркава, ризница, икона, рукописних књига и других вредности.

Суреп је био и управник Народне библиотеке Србије .[1] Његовим доласком на чело ове установе почела је изградња нове зграде Библиотеке [2], која је била уништена током немачког бомбардовања Београда у априлу 1941. године.

Објавио је више песничких збирки („Ветар звижди“, „Просто“, „Ти долазиш“, „Лирика“ и других), антологија, летописа, есеја и полемика из историје уметности и историје културе. Добитник је више награда од којих су најзначајније „Октобарска награда Града Београда“ и „Вукова награда“.

Умро је 22. априла 1968. године у Београду и сахрањен је у Алеји народних хероја на Новом гробљу.

По њему је названа Награда „Милорад Панић-Суреп“.

ДелаУреди

1. Ветар звижди
2. Просто
3. Ти долазиш
4. Жито
5. Ада
6. Светлост земаљска
7. Лирика
8. Филип Вишњић - Живот и дело [3]
9. Кад су живи завидели мртвима [4]

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди