Милорад Панић Суреп

српски песник, министар, антологилар и новинар

Милорад Панић Суреп (Глоговац, Богатић, 27. јануар 1912Београд, 22. април 1968)[1] био је српски песник, политичар, публициста, антологичар и новинар.

Милорад Панић Суреп
Лични подаци
Датум рођења(1912-01-27)27. јануар 1912.
Место рођењаГлоговац, Краљевина Србија
Датум смрти22. април 1968.(1968-04-22) (56 год.)
Место смртиБеоград, СР Србија, СФР Југославија

Панић је био дугогодишњи директор Народне библиотеке Србије и његовим залагањем је подигнута тренутна зграда НБС, као и основано Археографско одељење и Конзваторска лабораторија. Обављао је функцију министра културе.

Део његове приватне библиотеке налази се у склопу Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”.

Биографија

уреди
 
Милорад Панић Суреп са запосленим НБС

Милорад Панић, песник и истакнути културни посленик, рођен је у Глоговцу, у Мачви, 27. јануара 1912. године. Гимназију је завршио у Шапцу, а филозофски факултет у Београду. По дипломирању, запослио се у „Политици”, где се посветио писању репортажа са социјалном проблематиком. На почетку немачке окупације био је уз новинаре који су се залагали за борбу против окупатора, па је ухапшен и спроведен у логор на Бањици. Пустили су га уз писмену гаранцију неколико угледних грађана, међу којима је био и принц Ђорђе Карађорђевић.

После рата био је уредник Танјуга, први секретар Удружење књижевника Народне Републике Србије, оснивач Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе Србије. У јуну 1956. године постављен је за првог секретара Савета за културу Србије (републички министра културе) и на тој функцији остао три године. Био је један од иницијатора оснивања Модерне галерије (данашњи Музеј савремене уметности). Као директор Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе Србије покренуо је иницијативу да се уради први пописи наших старих градова, манастира, цркава, ризница, икона, рукописних књига и других вредности.

Суреп је био и управник Народне библиотеке Србије .[2] Његовим доласком на чело ове установе почела је изградња нове зграде Библиотеке,[3] која је била уништена током немачког бомбардовања Београда у априлу 1941. године.

Објавио је више песничких збирки („Ветар звижди“, „Просто“, „Ти долазиш“, „Лирика“ и других), антологија, летописа, есеја и полемика из историје уметности и историје културе. Добитник је више награда од којих су најзначајније „Октобарска награда Града Београда“ и „Вукова награда“.

Умро је 22. априла 1968. године у Београду и сахрањен је у Алеји народних хероја на Новом гробљу.

По њему је названа Награда „Милорад Панић-Суреп“.

Део његове приватне библиотеке налази се у склопу Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”.[4]

Дела

уреди
  • Ветар звижди
  • Просто
  • Ти долазиш
  • Жито
  • Ада
  • Светлост земаљска
  • Лирика
  • Филип Вишњић - Живот и дело[5]
  • Кад су живи завидели мртвима[6]

Референце

уреди
  1. ^ Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 598. 
  2. ^ "Управници Народне библиотеке Србије"
  3. ^ "Народна библиотека Србије
  4. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „"Adligatu" deo biblioteke Milorada Panića Surepa”. www.rts.rs. Приступљено 2020-11-10. 
  5. ^ "Филип Вишњић - Живот и дело[мртва веза]"
  6. ^ "Кад су живи завидели мртвима[мртва веза]"

Спољашње везе

уреди
Функције у институцијама културе
Директор Народне библиотеке Србије
1965—1968