Милутин Скочајић

Милутин Скочајић, (Подграђе код Мостара, 23. септембар 193623. април 2004) био је пензионисани генерал-мајор Војске Републике Српске. У периоду од 1992. до 1995. био је оперативац у команди Дринског корпуса ВРС и начелник штаба корпуса, а уједно и замјеник команданта корпуса.

Милутин Скочајић
Лични подаци
Датум рођења(1936-09-23)23. септембар 1936.
Мјесто рођењаПодграђе код Мостара, Краљевина Југославија
Датум смрти23. април 2004.(2004-04-23) (67 год.)
ОбразовањеВојна академија Копнене војске
Војна каријера
СлужбаСФРЈ
Република Српска
Југословенска народна армија (1957—1992)
Војска Републике Српске (1992—1994)
ВојскаЈугословенска народна армија
Војска Републике Српске
Чингенерал-мајор
Учешће у ратовимаРат у Босни и Херцеговини

Одликовања

Биографија

уреди

Рођен је 1936. у селу Подграђе. Отац Обрен, био је по занимању радник. Био је ожењен и имао је двоје дјеце.[1]

Послије ниже реалне гимназије ступа у ЈНА 20. августа 1957. Свечану обавезу дао је 1. новембра 1962. Нижи течајни испит завршио 1955. у Невесињу, Пјешадијску подофицирску школу 4. класа 1955-1957; Војну академију Копнене војске ЈНА 15. класа 1958-1962; Политичку школу 15. класа 1970-1971; Командно-штабну академију Копнене војске 24. класа 1971-1973. Све школе завршио са одличним успјехом само Политичку школу са врло добрим успјехом.[2]

У чин поручника произведен указом 23. новембра 1965. Унапређиван је у чин: пјешадијског капетана 1968; пјешадијског капетана прве класе 1971; пјешадијског мајора 1975; пјешадијског потпуковника 1979; пјешадијског пуковника 1986. У чин генерал-мајора унапријеђен је 28. јуна 1994. године.

Обављао дужности: командира 2. одјељеља у Гардијској бригади до 1958; питомац у Војној академији до 1962; командир пратећег вода у Гардијској бригади; командир пратеће чете; командир 1. вода аутоматичарске чете у истој бригади све до 1966; командир 3. пјешадијске чете у 13. пролетерској пјешадијској бригади у Ријеци до 1968: на школоваљу у Политичкој школи Београд до 1971; на школоваљу у Вишој Војној академији Копнене војске до 1973; командант пјешадијског батаљона у 408. пјешадијском пуку Нови Сад до 1973; референт у одсјеку за оперативно наставне послове Команде одбране града Београда до 1975: наставник на катедри опште тактике Центар високих војних школа у Београду гдје је обављао више наставничких дужности до 1981; наставник на катедри за партизанска дејства у Центру војних школа до 1985; водитељ у области методологије ратне вјештине у Центру војних школа до 1986; секретар комисије за докторате и послиједипломске студије у истом центру до 1991; водитељ студија за магистре и докторе Универзитета Војске Југославије до 1992; начелник штаба Дринског корпуса до 1994. године. Написао већи број чланака и скрипти за потребе наставе у тактици и методологији ратне вјештине.[2]

Пензионисан је 28. октобра 1994. године. Преминуо је 23. априла 2004.[1]

Одликовања и признања

уреди

Одликован у ЈНА:

Одликован у ВРС:

Током службе оцјењиван је тринаест пута, осам пута оцјеном истиче се и пет пута оцјеном нарочито се истиче.[1]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б в Блажановић Јово, Генерали Војске Републике Српске, Бања Лука : Борачка организација Републике Српске, 2005
  2. ^ а б Генерали Републике Српске 1992-2017 : биографски рјечник / Саво Сокановић и др, Бања Лука : Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске : Борачка организација Републике Српске, 2017.