Миодраг Ћупић
Миодраг Ћупић је српски књижевник, писац, музички педагог и пјесник, рођен 15. марта 1936. године у Загарачу (Црна Гора).[1]
Миодраг Ћупић | |
|---|---|
| Датум рођења | 1936. |
| Датум смрти | 2011. |
Живот и рад уреди
Основну школу је завршио у родном месту, у Никшићу учитељску школу. У Београду и Загребу је студирао књижевност.[1] Објавио је више од тридесет књига прозе, поезије, есеја, књижевне критике, а књиге су му превођене на више страних језика. Био је главни уредник књижевног часописа „Сквер” УКЦГ, члан предсједништва Удружења књижевника Црне Горе, почасни члан Интернационалног биографског центра Кембриџ, а Амерички биографски институт уврстио га је у едицију лидерства културе за 2008. годину[2].
Ћупић је био добитник више домаћих и страних књижевних признања и награда, између осталих и Вукове награде за животно дјело, награде „Марко Миљанов”, „Макаријевог слова”, као и Повеље Удружења књижевника Србије у знак посебног признања за прозни рад. Ћупић је добитник и награде Удружења композитора Црне Горе за збирку музичких есеја[3].
Његове књиге у прошлости, због слободне мисли, и отпора тоталитаризму, забрањиване су, а роман „Јади Горчина Петровића” ушао је у познату едицију „Црногорски роман XX вијека” (роман је у социјалистичко вријеме судски забрањиван и спаљен[4]). О Ћупићевом књижевном дјелу написано је много књижевних приказа, критика и есеја, а његове приче заступљене су у домаћим и страним антологијама.
Миодраг Ћупић је од оснивања био предсједник Редакцијског одбора Књижевне задруге Српског народног вијећа и члан Српског националног савјета Црне Горе.
Преминуо је изненада у Подгорици, 20. августа 2011. године, послије краће болести.[5] Своју библиотеку са вриједним насловима поклонио је Гимназији „Слободан Шкеровић“ у Подгорици.[6]
Награда „Миодраг Ћупић” уреди
Фондација за књижевност и културу „Миодраг и Бранка Ћупић” додјељује књижевну награду „Миодраг Ћупић”. Књижевна награда „Миодраг Ћупић” састоји се од плакете са ликом Миодрага Ћупића (рад вајара Света Радовића), дипломе и новчаног износа. Награда се традиционално уручује у Подгорици.
Досадашњи добитници награде „Миодраг Ћупић” су истакнути књижевници: Срба Игњатовић, Илија Лакушић, Ранко Јововић, Зоран Костић, Гојко Ђого, Радомир Уљаревић, Тодор Живаљевић, Будимир Дубак, Милутин Мићовић, Зоран Пешић Сигма, Новица Ђурић, Милица Краљ, Вишња Косовић[7][8], Александар Ћуковић[9][10], Бранислав Зубовић[11][12][13], Бећир Вуковић[14].
Референце уреди
- ^ а б Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 128.
- ^ „Preminuo književnik Miodrag Ćupić”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2021-03-28.
- ^ „Preminuo istaknuti književnik Miodrag Ćupić”. vijesti.me (на језику: српски). Приступљено 2021-03-28.
- ^ „Преминуо Миодраг Ћупић”. www.srpskenovinecg.com. Приступљено 2021-03-28.
- ^ „Preminuo istaknuti književnik Miodrag Ćupić”. vijesti.me. Приступљено 22. 1. 2022.
- ^ „Moralni i ljudski pogled na svijet”. old.dan.co.me. Приступљено 22. 1. 2022.
- ^ „Nagrada „Miodrag Ćupić” čeka novog laureata”. www.dan.co.me. Приступљено 2021-03-28.
- ^ „Лауреат Милутин Мићовић | Епархија будимљанско-никшићка”. www.eparhija.me. Приступљено 2021-03-28.
- ^ „Nagrada Miodrag Ćupić ravnopravno Zuboviću i Ćukoviću | SEEcult.org”. www.seecult.org. Приступљено 2021-05-12.
- ^ „Књижевна награда „Миодраг Ћупић” додијељена Зубовићу и Ћуковићу”. Православна Митрополија црногорско-приморска (Званични сајт) (на језику: српски). 2021-05-11. Приступљено 2021-05-12.
- ^ „Branislav Zubović i Aleksandar Ćuković dobitnici književne nagrade Miodrag Ćupić - CdM”. m.cdm.me (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-12.
- ^ „Regionalna književna nagrada „Miodrag Ćupić” Zuboviću i Ćukoviću – Montenegrina.net | Kultura, umjetnost i nasljeđe Crne Gore. Culture, Arts & Heritage of Montenegro.” (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-12.
- ^ Vujovic, Marija (2021-05-11). „Aleksandru Ćukoviću nagrada „Miodrag Ćupić””. onogošt.me (на језику: me). Приступљено 2021-05-12.
- ^ К., В. (10. 5. 2022). „ВУКОВИЋУ НАГРАДА „МИОДРАГ ЋУПИЋ“: Непрекинути процесу искуственог самопревазилажења у остваривању што ширих значењских простора”. Вечерње новости. Приступљено 13. 5. 2022.
