ЖивотУреди

Током 80-их година прошлог века се истакао као дисидент и противник комунистичког режима, због чега је, између осталог, Милорад Вучелић захтевао да господин Ђого буде ухапшен. Занимљиво да су се односи између Вучелића и Ђога касније значајно поправили, чак толико да је Вучелић протестовао када је Ђого, неколико година касније, ухапшен (чак је предлагао да се Ђогу додели и орден).

Гојко Ђого је 1981. године осуђен на две године затвора због збирке песама „Вунена времена“ која је „вређала лик и дело Јосипа Броза Тита“.

Један је од тринаест интелектуалаца који су 1989. године обновили рад предратне Демократске странке.

У oктoбру 1991 снимљeн је телeфонски разговор између Ђоге и Радована Караџића у ком Караџић каже да би авионски напади на Сарајево могли резултирати погибијом oкo 300.000 Муслиманa, на штa Ђого одговара: „То треба све побити. Све побити.“[2]

Потпредседник је Међународног одбора за истину о Радовану Караџићу.

Много пута оптуживан да помаже скривање овог хашког бегунца, а у вези са тим на промоцији књиге „Ратна писма“ Радована Караџића је изјавио: „Радован Караџић је прегледао писма која смо намеравали да објавимо, али је из оправданих разлога стигао да стави извесне белешке на само нека од њих. У књизи нема никаквих трагова који би упућивали на везе и односе са Караџићем, али је евидентно да они постоје. Зашто бисмо то скривали? То је јасно свакоме ко узме у руке књигу Ратна писма“ Ова његова изјава је изазвала велике реакције, како симпатизера Радована Караџића, тако и политичара који су апеловали на полицију да испита Ђога поводом ових тврдњи.

На суђењу председнику Милошевићу у Хагу су, такође, пуштани снимци телефонских разговора између Радована Караџића и Гојка Ђога, који је те 1991. године (када су разговори начињени) био председник Удружења Срба из БиХ у Србији.

2005. године поводом позива Караџићеве супруге своме мужу да се доборвољно преда, Ђого је изјавио: „Зашто Тужилаштво у Хагу не објави документа која има и која добрим делом обеснажују оптужницу против Караџића, а посебно део за Сребреницу“. Овом изјавом Ђого је подигао питање да ли Тужилаштво Хашког трибунала скрива ослобађајућа документа против оптуженика. Овим поводом суд у Хагу се није огласио.

За дописног члана Академије наука и умјетности Републике Српске изабран је 27. јуна 1997, а за редовног 21. јуна 2004.[1] Гојко Ђого је члан Сената Републике Српске од 1996. године. Управни одбор Удружења књижевника Србије га је 30. марта 2012. предложио за дописног члана Српске академије наука и уметности.[3] Члан је Српског ПЕН центра. Добитник је више награда за свој рад, међу њима је и Награда Јован Дучић 2016. године.[4]

ИзвориУреди

  1. 1,0 1,1 „Гојко Ђого”. Академија наука и умјетности Републике Српске. 2004. Приступљено 31. 3. 2012. 
  2. ^ „Крвави плес по шехеру”. You Tube (6:20). Приступљено 15. 12. 2012. 
  3. ^ „За дописне чланове САНУ предложено 18 књижевника”. Радио-телевизија Републике Српске. 30. 3. 2012. Приступљено 31. 3. 2012. 
  4. ^ Интелектуалцима је боље да ћуте него да ударају главом о зид („Политика“, 9. април 2016)

Спољашње везеУреди