Миодраг Драгичевић
Миодраг Драгичевић (Београд, 14. априла 1994) српски је позоришни, телевизијски и филмски глумац.
Миодраг Драгичевић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | [1] 14. април 1994. |
Место рођења | Београд, СР Југославија |
Образовање | Факултет драмских уметности |
Универзитет | Универзитет уметности у Београду |
Рад | |
Активни период | 2014— |
Битне улоге | Чизмаши — „Жика Курјак” Пет — Михајло „Мичи“ Жигосани у рекету — Лука Нечиста крв — Хаџи Тома Бунар — Милош |
Веза до IMDb-а |
Биографија
уредиРођен је 1994. године у Београду. Завршио је спортску гимназију и тренирао кошарку седам година, али су га здравствени проблеми приморали да одустане од спортске каријере.[2] Након тога се посветио глуми и завршио Факултет драмских уметности у Београду у класи професорке Биљане Машић.[3][4] Прву филмску улогу одиграо је 2014. у кратком филму Ноћас ми срце пати. На телевизији је прву улогу одиграо 2015. године у серији Чизмаши, где је тумачио главног лика Жику Курјака. Овом улогом стекао је велику популарност. Након тога глумио је у филмовима Изгредници и Никог нема и ТВ серијама: Убице мог оца, Пет, Ургентни центар и Јутро ће променити све. Његова сестра Тамара Драгичевић је такође глумица.[5]
Године 2019. примљен је у ансамбл Југословенског драмског позоришта, заједно са колегом Јоакимом Тасићем и колегиницом Милицом Гојковић.[6]
Ожењен је колегиницом Оливером Бацић[7] с којом има кћер.
Улоге
уредиПозоришне представе
уредиПредстава | Улога | Текст | Драматургија /адаптација/ |
Режија | Позориште | Премијера |
---|---|---|---|---|---|---|
Хоћете ли да се играмо |
Марсел Ашар | Трупа Колектив | 2016.[8][9] | |||
Под жрвњем | Михаило | Драгослав Ненадић | Егон Савин | Југословенско драмско позориште | 16. октобар 2016.[10][11] | |
Деца радости | Ратник | Олга Димитријевић | Димитрије Коканов | Снежана Тришић | Атеље 212 | 13. новембар 2016.[12][13] |
Хотел Слободан промет | Максим | Жорж Фејдо | Милош Кречковић | Борис Лијешевић | Југословенско драмско позориште | 23. децембар 2016.[14][11] |
Ричард трећи | Други убица | Вилијам Шекспир | Славко Милановић Слободан Обрадовић |
Снежана Тришић | Народно позориште у Београду | 24. април 2017.[15][16] |
Осећај браде | Ксенија Драгунска | Димитрије Коканов | Миа Кнежевић | Атеље 212 | 6. октобар 2017.[17][18] | |
Пет живота претужног Милутина |
Милена Марковић | Александра Милавић Дејвис | 10. јун 2018.[19][20] | |||
Еквус | Алан Странг | Питер Шефер | Марко Манојловић | Београдско драмско позориште | 15. новембар 2018.[21][22] | |
Лоренцачо | Пјетро Строци, Мафио | Алфред де Мизе | Федор Шили Милош Кречковић |
Борис Лијешевић | Југословенско драмско позориште | 28. мај 2019.[23] |
Натан Мудри | Ђакон | Готхолд Ефрајм Лесинг | Димитрије Коканов | Јована Томић | 9. март 2019.[24] | |
Много буке ни око чега | Дон Хуан | Вилијам Шекспир | Милош Кречковић | Ива Милошевић | 29. новембар 2019.[25] | |
Каспар | Петер Хандке | Периша Перишић | Милош Лолић | 12. март 2021.[26] |
Филмографија
уредиГод. | Назив | Улога | |
---|---|---|---|
2010-е | |||
2014. | Ноћас ми срце пати (кратки филм) | Пицопевац | |
2015—2016. | Чизмаши (серија) | Живојин Станимировић „Жика Курјак” | |
2017. | Никог нема (кратки филм) | Сергеј | |
2017. | Изгредници | Станислав | |
2018. | Убице мог оца (серија) | Киза | |
2018. | Страно тело (кратки филм) | ||
2018. | Јутро ће променити све (серија) | Виктор | |
2018—2019. | Пет (серија) | Михајло „Мичи” | |
2018—2019. | Ургентни центар (серија) | Никола Ристић | |
2018—2021. | Жигосани у рекету (серија) | Лука | |
2019. | Војна академија 5 | Вукашин Пашић „Гром” | |
2020-е | |||
2020. | Отац | Младић на пумпи I | |
2020. | Јужни ветар (серија) | Бамби | |
2020. | Војна академија (серија) | Вукашин Пашић „Гром” | |
2020. | Предстража (серија) | ||
2021—2023. | Певачица (серија) | Димитрије | |
2021. | Нечиста крв (серија) | хаџи Тома | |
2022. | Бунар (серија) | Милош | |
2023. | Машина | ди-џеј | |
2023. | Јужни ветар: На граници (серија) | Бамби | |
2023. | Деца зла (серија) | Денис | |
2023. | True Hunting | Хенри | |
2024. | Златни рез 42 | ||
2024. | Дјеца Козаре |
Награде и признања
уреди- Годишња награда ЈДП 2019. године за колективну игру ансамблу представе Натан Мудри[27]
- Новоустановљена Награда „Небојша Глоговац” 2021. године, за улогу Каспара у истоименој представи[28]
- Награда „Бранка и Млађа Веселиновић” (2021)[28]
- Награда за лепоту говора Бранивој Ђорђевић (2021)[28]
Референце
уреди- ^ Koprivica, Jelena (3. 4. 2021). „Miodrag Dragičević: Duh Nebojše Glogovca oseća se u JDP-u”. Нова С. Приступљено 14. 4. 2021.
- ^ Nela i Đurđe Mečanin (28. 5. 2019). „PET NA PET - Miodrag Miša Dragičević: Jedini u porodici navijam za Zvezdu, ostali su Partizanovci”. mozzartsport.com. Архивирано из оригинала 28. 05. 2019. г. Приступљено 28. 5. 2019.
- ^ „Миодраг Драгичевић: Крадем занат од Берчека”, Вечерње новости, 21. новембар 2015.
- ^ „Миодраг Драгичевић: Да није било здравствених проблема, постао бих кошаркаш а не глумац”, Хелоу, 14. март 2018.
- ^ „Тамара и Миодраг Драгичевић: Желим да глумимо заједно, од њега много учим”, Блиц, 6. мај 2017.
- ^ „Jugoslovensko dramsko obeležilo svoj dan”. Б92. 3. 4. 2019. Приступљено 4. 4. 2019.
- ^ https://www.story.rs/celebrity-news/flash-news/209843/ekskluzivno-ozenio-se-misa-dragicevic-pogledajte-prve-fotografije-sa-vencanja
- ^ C, J. (8. 3. 2016). „Predstava “Hoćete li da se igramo” premijerno u Nišu”. Јужне вести. Приступљено 14. 4. 2021.
- ^ „Хоћете ли да се играмо?”. Театар Вук. Приступљено 15. 4. 2021.
- ^ „Под жрвњем”. Југословенско драмско позориште. Архивирано из оригинала 27. 01. 2021. г. Приступљено 15. 4. 2021.
- ^ а б Годишњак 39 2018, стр. 27.
- ^ „Деца радости”. Атеље 212. Архивирано из оригинала 20. 11. 2016. г. Приступљено 15. 4. 2021.
- ^ Годишњак 39 2018, стр. 60—61.
- ^ „Хотел Слободан промет”. Југословенско драмско позориште. Приступљено 15. 4. 2021.
- ^ „Ричард трећи”. Народно позориште у Београду. Архивирано из оригинала 16. 04. 2021. г. Приступљено 15. 4. 2021.
- ^ Годишњак 39 2018, стр. 39—40.
- ^ „Премијера: Осећај браде Ксеније Драгунске у режији Мие Кнежевић”. Атеље 212. 4. 10. 2017. Приступљено 15. 4. 2021.
- ^ Годишњак 40 2019, стр. 63.
- ^ „Пет живота претужног Милутина”. Атеље 212. Архивирано из оригинала 09. 08. 2020. г. Приступљено 15. 4. 2021.
- ^ Годишњак 40 2019, стр. 62—63.
- ^ Miletić, U. (14. 11. 2018). „Premijera komada „Ekvus“ 15. novembra u Beogradskom dramskom pozorištu”. Данас. Приступљено 15. 4. 2021.
- ^ „Еквус”. Београдско драмско позориште. Архивирано из оригинала 5. 12. 2018. г. Приступљено 15. 4. 2021.
- ^ „Лоренцачо”. Југословенско драмско позориште. Приступљено 15. 4. 2021.
- ^ „Натан Мудри”. Југословенско драмско позориште. Приступљено 15. 4. 2021.
- ^ „Много буке ни око чега”. Југословенско драмско позориште. Приступљено 15. 4. 2021.
- ^ „Каспар”. Југословенско драмско позориште. Приступљено 15. 4. 2021.
- ^ „Додељене годишње награде Југословенског драмског позоришта”. Танјуг. Радио-телевизија Србије. 3. 4. 2019. Приступљено 15. 4. 2021.
- ^ а б в „Dan JDP-a: Miodragu Dragićeviću nagrada Nebojša Glogovac”. Танјуг. 3. 4. 2021. Приступљено 15. 4. 2021.
Литература
уреди- Марковиновић Шолајић, Нина; Баштић, Томислав; Коларић, Александра [ур.] (2018). Годишњак позоришта Србије 2016/2017. (PDF). 39. Нови Сад: Стеријино позорје. COBISS.SR 231291143
- Марковиновић Шолајић, Нина; Баштић, Томислав [ур.] (2019). Годишњак позоришта Србије 2017/2018. (PDF). 40. Нови Сад: Стеријино позорје. COBISS.SR 231291143
Спољашње везе
уреди- Миодраг Драгичевић Театрослов на сајту Музеја позоришне уметности
- Миодраг Драгичевић на сајту Југословенског драмског позоришта
- Миодраг Драгичевић на сајту Tickets.rs