Википедија

Миодраг Драгичевић

Миодраг Драгичевић (Београд, 14. априла 1994) српски је позоришни, телевизијски и филмски глумац.

Миодраг Драгичевић
Датум рођења(1994-04-14)14. април 1994. (28 год.)[1]
Место рођењаБеоград, СР Југославија
Активни период2014—
ОбразовањеФакултет драмских уметности
УниверзитетУниверзитет уметности у Београду
Битне улогеПет — Михајло „Мичи“
Жигосани у рекету — Лука
Нечиста крв — Хаџи Тома
Бунар — Милош
Веза до IMDb-а

БиографијаУреди

Рођен је 1994. године у Београду. Завршио је спортску гимназију и тренирао кошарку седам година, али су га здравствени проблеми приморали да одустане од спортске каријере.[2] Након тога се посветио глуми и завршио Факултет драмских уметности у Београду у класи професорке Биљане Машић.[3][4] Прву филмску улогу одиграо је 2014. у кратком филму Ноћас ми срце пати. На телевизији је прву улогу одиграо 2015. године у серији Чизмаши, где је тумачио главног лика Жику Курјака. Овом улогом стекао је велику популарност. Након тога глумио је у филмовима Изгредници и Никог нема и ТВ серијама: Убице мог оца, Пет, Ургентни центар и Јутро ће променити све. Његова сестра Тамара Драгичевић је такође глумица.[5]

Године 2019. примљен је у ансамбл Југословенског драмског позоришта, заједно са колегом Јоакимом Тасићем и колегиницом Милицом Гојковић.[6]

УлогеУреди

Ово је динамичан списак и можда никада неће моћи да задовољи одређене стандарде у потпуности. Можете помоћи тако што ћете га проширити поуздано референцираним уносима.

Позоришне представеУреди

Представа Улога Текст Драматургија
/адаптација/		 Режија Позориште Премијера
Хоћете ли
да се играмо		 Марсел Ашар Трупа Колектив 2016.[7][8]
Под жрвњем Михаило Драгослав Ненадић Егон Савин Југословенско драмско позориште 16. октобар 2016.[9][10]
Деца радости Ратник Олга Димитријевић Димитрије Коканов Снежана Тришић Атеље 212 13. новембар 2016.[11][12]
Хотел Слободан промет Максим Жорж Фејдо Милош Кречковић Борис Лијешевић Југословенско драмско позориште 23. децембар 2016.[13][10]
Ричард трећи Други убица Вилијам Шекспир Славко Милановић
Слободан Обрадовић		 Снежана Тришић Народно позориште у Београду 24. април 2017.[14][15]
Осећај браде Ксенија Драгунска Димитрије Коканов Миа Кнежевић Атеље 212 6. октобар 2017.[16][17]
Пет живота
претужног Милутина		 Милена Марковић Александра Милавић Дејвис 10. јун 2018.[18][19]
Еквус Алан Странг Питер Шефер Марко Манојловић Београдско драмско позориште 15. новембар 2018.[20][21]
Лоренцачо Пјетро Строци, Мафио Алфред де Мизе Федор Шили
Милош Кречковић		 Борис Лијешевић Југословенско драмско позориште 28. мај 2019.[22]
Натан Мудри Ђакон Готхолд Ефрајм Лесинг Димитрије Коканов Јована Томић 9. март 2019.[23]
Много буке ни око чега Дон Хуан Вилијам Шекспир Милош Кречковић Ива Милошевић 29. новембар 2019.[24]
Каспар Петер Хандке Периша Перишић Милош Лолић 12. март 2021.[25]

ФилмографијаУреди

Год. Назив Улога
2010-е
2014. Ноћас ми срце пати (кратки филм) Пицопевац
2015—2016. Чизмаши (серија) Живојин Станимировић „Жика Курјак”
2017. Никог нема (кратки филм) Сергеј
2017. Изгредници Станислав
2018. Убице мог оца (серија) Киза
2018. Страно тело (кратки филм)
2018. Јутро ће променити све (серија) Виктор
2018—2019. Пет (серија) Михајло „Мичи”
2018—2019. Ургентни центар (серија) Никола Ристић
2018—2021. Жигосани у рекету (серија) Лука
2019. Војна академија 5 Вукашин Пашић „Гром”
2020-е
2020. Отац Младић на пумпи I
2020. Јужни ветар (серија) Бамби
2020. Војна академија (серија) Вукашин Пашић „Гром”
2020. Предстража [en] (серија)
2021. Певачица (серија)
2021. Нечиста крв (серија) хаџи Тома
2022. Бунар (серија)

Награде и признањаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Koprivica, Jelena (3. 4. 2021). „Miodrag Dragičević: Duh Nebojše Glogovca oseća se u JDP-u”. Нова С. Приступљено 14. 4. 2021. 
  2. ^ Nela i Đurđe Mečanin (28. 5. 2019). „PET NA PET - Miodrag Miša Dragičević: Jedini u porodici navijam za Zvezdu, ostali su Partizanovci”. mozzartsport.com. Архивирано из оригинала на датум 28. 05. 2019. Приступљено 28. 5. 2019. 
  3. ^ „Миодраг Драгичевић: Крадем занат од Берчека”, Вечерње новости, 21. новембар 2015.
  4. ^ „Миодраг Драгичевић: Да није било здравствених проблема, постао бих кошаркаш а не глумац”, Хелоу, 14. март 2018.
  5. ^ „Тамара и Миодраг Драгичевић: Желим да глумимо заједно, од њега много учим”, Блиц, 6. мај 2017.
  6. ^ „Jugoslovensko dramsko obeležilo svoj dan”. Б92. 3. 4. 2019. Приступљено 4. 4. 2019. 
  7. ^ C, J. (8. 3. 2016). „Predstava “Hoćete li da se igramo” premijerno u Nišu”. Јужне вести. Приступљено 14. 4. 2021. 
  8. ^ „Хоћете ли да се играмо?”. Театар Вук. Приступљено 15. 4. 2021. 
  9. ^ „Под жрвњем”. Југословенско драмско позориште. Архивирано из оригинала на датум 27. 01. 2021. Приступљено 15. 4. 2021. 
  10. ^ а б Годишњак 39 2018, стр. 27.
  11. ^ „Деца радости”. Атеље 212. Архивирано из оригинала на датум 20. 11. 2016. Приступљено 15. 4. 2021. 
  12. ^ Годишњак 39 2018, стр. 60—61.
  13. ^ „Хотел Слободан промет”. Југословенско драмско позориште. Приступљено 15. 4. 2021. 
  14. ^ „Ричард трећи”. Народно позориште у Београду. Архивирано из оригинала на датум 16. 04. 2021. Приступљено 15. 4. 2021. 
  15. ^ Годишњак 39 2018, стр. 39—40.
  16. ^ „Премијера: Осећај браде Ксеније Драгунске у режији Мие Кнежевић”. Атеље 212. 4. 10. 2017. Приступљено 15. 4. 2021. 
  17. ^ Годишњак 40 2019, стр. 63.
  18. ^ „Пет живота претужног Милутина”. Атеље 212. Архивирано из оригинала на датум 09. 08. 2020. Приступљено 15. 4. 2021. 
  19. ^ Годишњак 40 2019, стр. 62—63.
  20. ^ Miletić, U. (14. 11. 2018). „Premijera komada „Ekvus“ 15. novembra u Beogradskom dramskom pozorištu”. Данас. Приступљено 15. 4. 2021. 
  21. ^ „Еквус”. Београдско драмско позориште. Архивирано из оригинала на датум 5. 12. 2018. Приступљено 15. 4. 2021. 
  22. ^ „Лоренцачо”. Југословенско драмско позориште. Приступљено 15. 4. 2021. 
  23. ^ „Натан Мудри”. Југословенско драмско позориште. Приступљено 15. 4. 2021. 
  24. ^ „Много буке ни око чега”. Југословенско драмско позориште. Приступљено 15. 4. 2021. 
  25. ^ „Каспар”. Југословенско драмско позориште. Приступљено 15. 4. 2021. 
  26. ^ „Додељене годишње награде Југословенског драмског позоришта”. Танјуг. Радио-телевизија Србије. 3. 4. 2019. Приступљено 15. 4. 2021. 
  27. ^ а б в „Dan JDP-a: Miodragu Dragićeviću nagrada Nebojša Glogovac”. Танјуг. 3. 4. 2021. Приступљено 15. 4. 2021. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Миодраг_Драгичевић&oldid=25463393”