Миочић
Миочић је насељено мјесто у саставу града Дрниша, у сјеверној Далмацији. Налази се у Шибенско-книнској жупанији, Република Хрватска.
Миочић | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Шибенско-книнска |
| Град | Дрниш |
| Област | Дрнишка Крајина |
| Становништво | |
| — 2011. | 70 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 52′ 58″ С; 16° 14′ 02″ И / 43.882762571671066° С; 16.233808554508072° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 380 m |
  Миочић Миочић на карти Хрватске | |
 Миочић Миочић на карти Шибенско-книнске жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 22321 Сиверић |
| Позивни број | +385 22 |
Географија уреди
Налази се на сјевероисточном ободу Петровог поља, у подножју планине Свилаје. Насеље је удаљено око 7 км сјевероисточно од Дрниша.
Историја уреди
Миочић се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини.
Култура уреди
У селу се налази храм Српске православне цркве Св. Јована Крститеља из 1934. године.
Становништво уреди
Према попису становништва из 2001. године, Миочић је имао 47 становника.[1] Насеље је према попису становништва из 2011. године имало 70 становника.[2]
| Националност[3] | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 36 (76,59%) | 402 (96,86%) | 415 (92,42%) | 555 (97,19%) | 648 (98,33%) |
| Хрвати | 8 (17,02%) | 10 (2,40%) | 9 (2,00%) | 5 (0,87%) | 11 (1,66%) |
| Југословени | 2 (0,48%) | 24 (5,34%) | 6 (1,05%) | ||
| остали и непознато | 3 (6,38%) | 1 (0,24%) | 1 (0,22%) | 5 (0,87%) | |
| Укупно | 47 | 415 | 449 | 571 | 659 |
| Демографија[3] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1857. | 414 | |
| 1869. | 418 | |
| 1880. | 447 | |
| 1890. | 496 | |
| 1900. | 545 | |
| 1910. | 600 | |
| 1921. | 536 | |
| 1931. | 640 | |
| 1948. | 642 | |
| 1953. | 663 | |
| 1961. | 659 | |
| 1971. | 571 | |
| 1981. | 449 | |
| 1991. | 415 | |
| 2001. | 47 | |
| 2011. | 70 | |
Попис 1991. уреди
На попису становништва 1991. године, насељено место Миочић је имало 415 становника, следећег националног састава:
Презимена уреди
- Бељан — Православци, славе Св. Јована
- Ветнић — Православци, славе Св. Јована
- Влајић — Православци, славе Св. Јована
- Вуковић — Православци, славе Св. Козму и Дамјана
- Дедић — Православци, славе Св. Архангела Михајла
- Малешевић — Православци, славе Св. Јована
- Мартић — Православци, славе Св. Јована
- Милетић — Православци, славе Св. Јована
- Мирчета — Православци, славе Св. Јована
- Мирчетић — Православци, славе Св. Јована
- Павлић — Православци, славе Св. Козму и Дамјана
- Ракетић — Православци, славе Лазареву Суботу
- Школопија — Православци, славе Св. Јована
Референце уреди
- ^ Попис становништва 2001., Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Извори уреди
- ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.
Спољашње везе уреди
- Тромеђа: Миочић Архивирано на сајту Wayback Machine (4. април 2015) (језик: српски)
Литература уреди
- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.
