Отворите главни мени

Мирко Бањевић (рођен је у Пјешивцима 1905. године, а умро у Београду 1968. године) је био црногорски и југословенски пјесник. Након завршеног Филозофског факултета у Београду радио је као новинар и уредник листа Побједа и часописа за књижевност и културу Стварање у Подгорици. Пркосно је због својих идеја робијао у злогласном затвору Главњача. Имао је тежак живот и пјесничку судбину. Бањевић је писац о коме је много писано, а најпознатији есеј о њему, у коме је пјесник Мило Краљ дао његов пјеснички портрет, носи назив „До искапи, до искона“. У Никшићу, постоји књижевна заједница „Мирко Бањевић“.

Мирко Бањевић
Датум рођења1905.
Место рођењаПјешивци
Датум смрти1968.
Место смртиБеоград

ДелаУреди

Објављене књиге:

  • Побуне ума, Никшић, 1930.
  • Шума, Никшић, 1930.
  • Огњена јутра, Параћин, 1940.
  • Његошев споменик, Цетиње, 1947.
  • Земља на камену, Београд, 1950.
  • Звјездани воз, Загреб, 1951.
  • Бездани, Цетиње, 1956.
  • Сутјеска, Цетиње, 1961.
  • До искапи, Београд, 1964.
  • Рожданици, Цетиње, 1968.

Спољашње везеУреди