Нацрт:Народна библиотека Радислав Никчевић

Народна библиотека „Радислав Никчевић“ у Јагодини - Јавна библиотека у Јагодини основана је на иницијативу Јована Томића, предузимљивог библиотекара Народне библиотеке у Београду која је прихваћена у Министарству просвете и црквених послова тако да је Указом краља Петра I Карађорђевића од 27. априла 1909. основано неколико јавних библиотека у унутрашњости. Идеју о оснивању Јавне библиотеке у Јагодини прихватила је општинска власт Јагодине и са директорима Гимназије и Мушке учитељске школе, Сретеном Аџићем успела да се договори где и на који начин да обезбеди смештај и пратеће услове за ову државну културну установу.

Указом краља Петра I Карађорђевића од 27. априла 1909. године утемељује се Јавна библиотека у Јагодини. Јавна библиотека била је смештена у згради Гимназије. Прикупљање књига, обраду, формирање фонда и позајмљивање спроводио је њен једини библиотекар, професор латинског језика у Гимназији, Јован Чолић. После премештања Јована Чолића у Зајечар, библиотечко пословање не бележи напредовање. Почетком Првог светског рата Јавна библиотека је престала да постоји.

27. април се слави као дан библиотеке од 2010. године. До 2010. године се славио 23. јануар, што је и датум рођења Радислава Никчевића библиотекара „Народне књижнице и читаонице“ у Јагодини.

Историјат уреди

Читалиште уреди

Први податак о постојању Читалишта у Јагодини налази се у извештају Друштва српске словесности из 1851. године, у којем се оно помиње као корисник Гласника Друштва српске словесности. О даљем постојању и раду Јагодинског читалишта нема података, све до 1857. године, када Србски дневник бр. 10, доноси вест да се у Јагодини одржавају балови у корист Читалишта и да се оно даље развија захваљујући члановима и грађанима. Читалиште је и даље корисник Гласника Друштва српске словесности, што се закључује на основу дописа потпредседника Читалишта Косте Михаиловића, који захваљује Друштву за примљене књиге. Годину дана касније, 1858. године, Србске новине које издаје и уређује Милош Поповић, наводе могућност укидања Јагодинског читалишта.

У свом првом броју из 1869. године, лист Србија наводи да је Јагодинско читалиште обновљено, о чему сведочи и извештај Окружног начелника из 1869. године, у којем одбор Јагодинске општине потврђује да је „отварање Читалишта у грађанству доброг одзива нашло“. Дописник из Јагодине за лист Србија у броју 31, од 31. марта 1869. године, пише да Читаоница има преко 80 својих чланова и да то служи на част Јагодинцима.

Емило Цветић у својој књизи Споменици Јагодине наводи да, осим Ђуре Јакшића, у то време у Јагодини живи и ради велики број интелектуалаца, удружених не само у Читаоницу, већ и у Певачко друштво и дилетантско позориште. Због напредњачких идеја Светозара Марковића и слободоумности Ђуре Јакшића, укинута је општинска помоћ Читаоници и забрањен рад певачком друштву у Јагодини. Осим што је укинута финансијска помоћ Читаоници почетком 1874. године, убрзо јој је одузета и просторија у којој је била смештена.

У извештају министру просвете и црквених дела, маја 1875, наводи се да је Читаоница престала да ради јануара 1874. године. Читаоница није имала ни прихода ни расхода. Извештај садржи и списак ствари које је Читаоница поседовала, као и податак да су 1874. године радиле још две читаонице у селима Медвеђи и Јасики.

Података о раду Јагодинске читаонице нема дуги низ година, све до 1892. године, када је Потпорни одбор, који је бројао 15 чланова, основао Српску књижевну задругу, на основу чије иницијативе се обнавља рад Читаонице. Јагодинска читаоница је у том пероду добијала више листова.

Народна књижница и читаоница у Јагодини уреди

У архивској грађи наводи се да је 1922. године у Јагодини основано Удружење младих умних радника (УМУР), које је имало 30 чланова. Основни задатак овог удружења био је отварање народне читаонице и библиотеке. Историјски архив Србије поседује летак из 1923. године којим УМУР у Јагодини обавештава јавност о раду Читаонице и библиотеке у Јагодини.

Од 1923. до 1938. године постоје подаци о раду Удружења, носиоцима дужности председника, секретара, књижничара, као и кумулативном финансијском пословању. Простор за рад Народне књижнице био је у Првостепеном суду у Јагодини. У фонду је било око хиљаду дела из различитих области. Књиге је прибављао посебан одбор и њима су се служили сви чланови Удружења.

Завичајни музеј у Јагодини поседује оригинал „Записника са V седнице Управног одбора“, када је извршена примопредаја дужности благајника „Народне књижнице и читаонице“, на дан 29.9.1939. године. Народна књижница је имала чланске листове и водила је главну књигу чланова за 1938/39. годину. На скупштини УМУР-а одржаној 1938. године, за библиотекара је изабран Радислав Никчевић, правник.

Народна библиотека у Јагодини уреди

По завршетку Другог светског рата, 1945. године, Јагодинска библиотека основана је у оквиру Среског синдикалног већа, под називом Књижница и читаоница Среског синдикалног већа. После национализације куће породице Таушановић која се налази у центру града, у улици Кнегиње Милице 4, простор је дат на коришћење Библиотеци. У њему се и данас налази део фонда Јагодинске библиотеке.

Назив Народна библиотека први пут се помиње 1956. године. На основу пописа види се да је Јагодинска библиотека тада имала фонд од преко 12.000 књига и више од 2.000 чланова. У то време библиотека почиње са својим културним активностима. У овом периоду раде и сеоске књижнице и читаонице, које добијају листове: Борбу, Политику, Задругу, као и локални лист Нови пут.

Скупштина општине 1961. године доноси решење о оснивању Народне библиотеке у Светозареву (Јагодина), која врши матичне функције на подручју општине Светозарево. Решењем Народног одбора среза Светозарево, Народној библиотеци додељена је матичност за срез Светозарево и почиње сређивање и обрада фонда у Педагошкој библиотеци у Јагодини, као и у библиотекама основних школа.

Крајем 1973. године, Збор радних људи доноси одуку да Библиотека носи име по народном хероју Радиславу Никчевићу, који је у међуратном периоду био библиотекар Јагодинске библиотеке и један од оснивача УМУР-а. На основу Извештаја Народне библиотеке, крајем 1978. године, књижни фонд је износио 56.200 библиографских јединица. У току године уписано је око 5.000 чланова, односно сваки седми грађанин био је члан библиотеке.

Данас уреди

Дечије одељење

Данас је Народна библиотека у Јагодини модерна, јавна и културна институција, и као таква представља библиотечко-информативни центар Поморавског региона. Пратећи савремене трендове, почетком 21. века аутоматизовала је своје пословање. Министарство културе Републике Србије, 1994. године, Народној библиотеци у Јагодини доделило је да врши матичне функције за библиотеке Поморавског округа, при чему је она добила статус окружне библиотеке. Народна библиотека у Јагодини је 2004. године приступила систему узајамне каталогизације COBISS-у и на тај начин постала члан Виртуелне библиотеке Србије. Народна библиотека у Јагодини, чврсто ослоњена на читалиште из којег је потекла, више од сто шездесет година представља окосницу културно-образовног живота овог краја.

Управници уреди

Управници Народне библиотеке „Радислав Никчевић“ у Јагодини:

1958-1963. Мирослава Бошковић
1963-1967. Милан Радојевић
1967-1976. Драгољуб Младеновић
1976-1982. Милорад Трајковић
1983-1984. Светомир Милић
1984-1996. Лазар Тишма
1996-2001. Томислав Петровић
2001-2006. Милун Васић
2006- Весна Црнковић

Референце уреди

Здравковић, Љубица. Народни хероји. Јагодина: Завичајни музеј, 1988.
Историја српске културе. Горњи Милановац: Дечје новине, 1996.
Ковијанић, Гаврило. Трагом српских читалишта. Београд: Библиотека града Београда, 1986.
Стаматовић, Десанка. Читалишта у Србији у 19. веку. Београд: Народна библиотека Србије, 1984.
Скерлић, Јован. Писци и књиге. Књ. 1. Београд: Просвета, 1956.
Цветић, Емило. Споменици Јагодине. Ниш: Уметничка штампарија, 1914.
Архив САНУ, ДСС 1851/65
Архив САНУ, МПС 42, 105/1909.
Србске новине бр. 1 (1858).
Србске новине бр. 60 (1860).
Србске новине бр.162 (1868).
Србске новине бр. 9 (1869).
Томислав Петровић, „Године успона“, Нови пут, Култура (април 2001).
Томислав Петровић, „Интензиван књижевни рад“, Нови пут, Култура (април 2001).

Спољашње везе уреди

Званична презентација