Отворите главни мени

Никанор (световно Светозар Поповић; Кишфалуба (Барања) 1831Темишвар, 9/22. јул 1901) је био епископ Српске православне цркве.

Никанор (Поповић)
NikanorP.jpg
Датум рођења1831
Место рођењаЛипово у Барањи
Хабзбуршко царство
Датум смрти22. јул 1901.(1901-07-22) (69/70 год.)
Место смртиТемишвар
Аустроугарска

Садржај

Световни животУреди

Епископ Никанор (у свету Светозар Поповић) рођен је 1831. у селу Кишфалуби близу Липове у Будимској епархији, у учитељској породици. Отац му је рано остао удовац и када се замонашио, постао је старешина манастира Привине Главе. Светозар Поповић је нижу гимназију завршио у Врбасу, а вишу у Пешти, где је завршио и правне науке. Богословију је завршио у Карловцима. Од 1860. до 1862. године био је професор карловачке гимназије, а од 1862. до 1890. године био је парохијски свештеник у Бачинцима (1862-1880) и Чуругу (1880-1890), вршећи у исто време и дужност окружног протопрезвитера жабаљског.[1] Био је као мирски свештеник и посланик на српском Црквено-народном сабору у Карловцима.

Монашки животУреди

Замонашен је 25. септембра 1890. године у манастиру Гргетегу од архимандрита Илариона (Руварца), добивши име Никанор. Пошто је краће време био старешина манастира Шишатовца, премештен је за настојатеља манастира Беочина, а потом произведен у чин протосинђела на Цвети 1891. године.

После избора за епископа темишварског произведен је за архимандрита 20. октобра 1891. За епископа је хиротонисан у карловачкој Саборној цркви 12/24. децембра 1891. године[2] од патријарха Георгија (Бранковића) и епископа вршачког Нектарија (Димитријевића) и пакрачког Мирона (Николића).

Умро је у Темишвару 22. јула 1901. и сахрањен на српском гробљу, у посебној гробници.

РеференцеУреди

  1. ^ "Српски сион", Карловци 1901. године
  2. ^ Слободан Костић: "Гробови епископа и грађана темишварских у православном српском Саборном храму темишварском 1757-1838. године", Темишвар 1938. године

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди