Отворите главни мени

Николај Иванович Јежов (рус. Никола́й Иванович Ежо́в; Санкт Петербург, 1. мај 1895Москва, 4. фебруар 1940) био је совјетски политичар и обавештајац, најпознатији као директор НКВД, совјетске тајне полиције од 1936. до 1938. године.

Николај Јежов
Ежов Николай Иванович 1895-1939.jpg
Николај Јежов
Биографија
Датум рођења(1895-05-01)1. мај 1895.
Место рођењаСанкт Петербург
Руска Империја
Датум смрти4. фебруар 1940.(1940-02-04) (44 год.)
Место смртиМосква
Руска СФСР, СССР
Политичка
партија
Свесавезна комунистичка партија (бољшевика)
ПотписNikolai Yezhov Signature 1938.png
народни комесар за унутарње послове (НКВД)
6. април 1938 — 9. април 1939.
ПретходникГенрих Јагода
НаследникЛаврентиј Берија

Садржај

БиографијаУреди

Завршио је основну школу, након чега се даље није образовао. Од 1909. до 1915. радио је као кројачки помоћник и физички радник. Јежов за разлику од већине Бољшевика није био јеврејског порекла, али је био ожењен пољском Јеврејком.[1] Након тога је служио у руској царској армији до маја 1917. године, када се придружио бољшевицима. Током грађанског рата био је борац Црвене армије. После рата је радио на разним партијским функцијама, а 1934. је постао члан Централног комитета Свесавезне комунистичке партије (бољшевика).[2]

Био је директор НКВД-а, совјетске тајне полиције од 1936. до 1938. године. Његов је мандат био обележен врхунцем Велике чистке, чији је био главни проводилац и при томе показао такву безобзирност да се тај период совјетске историје по њему назива јежовшчина. Упркос фанатичној оданости Стаљину, његова активност је попримила стихијски карактер у таквој мери да је и сам Стаљин закључио да од ње има више штете него користи.

Године 1938. је смењен, а следеће године, слично као и његов претходник Генрих Јагода, 1939. осуђен је за издају те погубљен 1940. године. Јежов, који је и због приватног живота обележеног развратом и садистичким испадима, створио репутацију једног од најомраженијих совјетских политичара, након тога је постао предметом једне од најпознатијих кампања damnatio memoriae, добивши међу историчарима уметности надимак „Нестали комесар“ и један од најпознатијих примера не-личности у аутократским и тоталитарним режимима.[3]

РеференцеУреди

  1. ^ Plocker, Sever. „Stalin's Jews”. 
  2. ^ Nikolai Ivanovich Yezhov: Biographical Notes, Приступљено 25. 4. 2013.
  3. ^ Jansen & Petrov 2002, стр. 210.

ЛитератураУреди

  • Jansen, Marc; Petrov, Nikita (2002). Stalin's Loyal Executioner: People's Commissar Nikolai Ezhov, 1895-1940. Hoover Institution Press. стр. 210. ISBN 978-0-8179-2902-2. 

Спољашње везеУреди