Никола Пушкаров
Никола Петков Пушкаров (1874. Пирдоп, Османско царство — 1934. Софија, Бугарска) је био први бугарски професор природних наука и активист у македонској револуционарној организацији.[1]
Никола Пушкаров | |
|---|---|
 Никола Пушкаров | |
| Пуно име | Никола Петков Пушкаров |
| Датум рођења | 14. децембар 1874. |
| Место рођења | Пирдоп, Османско царство |
| Датум смрти | 18. фебруар 1934. (59 год.) |
| Место смрти | Софија, Краљевина Бугарска |
Биографија уреди
Рођен је у бугарском граду Пирдоп 14. децембра 1874. (тада Османско царство), матурирао је из елементарне школе у Софији. После тога је био учитељ у граду Мирково. За време 1898. до 1901. студирао је природне науке на софијском универзитету. Наставио је професуру на високој школи у Скопју, где постане члан ТМОРО-а. 1902. добија позив Гоце Делчева да се ојача револуционарна пропаганда у скопском рејону. Тако Пушкаров 1902. постане председник тајне организације, при томе је био и уређивач тајне пропаганде "Слобода или смрт" (буг. Свобода или смърт).
Илиндански устанак 1903. уреди
За време илинданског устанка 1903. Пушкаров је имао као главни војвода скопског рајона 18 комита са 100 кг динамита и 200 бомби. 22. јула његова чета одседа у манастиру св. Јован, код села Ветерско. Од тамо имали су контролу на железницу Скопље - Велес. 1. августа 1903. комите се помере у село Новчане где минирају железничку пругу (миниран воз са 32 вагона).[2] 3. и 5. августа нападају турску јединицу која је чувала мост преко Вардара, даље нападају турску јединицу код манастира свети Јован. У наредним данима бугарске комите напали су турски башибозуки, тада се Пушкаров помера према бугарској граници. 20. августа пређу град Врање и Ђустендил. Тамо оснује нову чету комита коју одма шаље у Македонију. Нова чета се настани код Криве Паланке, после битке код Прелесије врати у Бугарску.
Након пропалог илинданског устанка Пушкаров је био на потерници Турака и знао је да не може да се врати у Скопље. Тако се нашао поново у Бугарској, где је био учитељ у Пловдиву, Софији и Видину. Више него револуцији посветио се науци. Издао је 1931. прву карту земљишта у Бугарској. Умро је 18. фебруара 1943. у Софији.
Види још уреди
Извори уреди
- Спомени Николе Пушкарова у "Движението отсамъ Вардара и борбата съ върховистите по спомени на Яне Сандански, Черньо Пеевъ, Сава Михайловъ, Хр. Куслевъ, Ив. Анастасовъ Гърчето, Петъръ Хр. Юруковъ и Никола Пушкаровъ; съобщава Л. Милетичъ", София, Печатница П. Глушковъ, 1927, поредица "Материали за историята на македонското освободително движение", Издава "Македонскиятъ Наученъ Институтъ", Книга VII (текст).
Референце уреди
