Нишавска епархија

Нишавска епархија
Нишавска епархија;
Основни подаци
Сједиште	Пирот
Држава	Србија
Основана	18. век
Укинута	1880
Архијереј
Титула архијереја	епископ нишавски

Нишавска епархија или Пиротска епархија је бивша православна епархија са седиштем у Пироту. Основана је у другој половини 18. века, издвајањем Пирота и горњег Понишавља из састава Софијске митрополије, која је припадала Цариградској патријаршији. Након ослобођења Пирота и горњег Понишавља у Српско-турском рату (1877-1878) и њиховог прикључења Србији, Цариградска патријаршија је 1879. године званично препустила све ослобођене области Београдској митрополији, која је новодобијену Нишавску епархију наредне 1880. године укључила у састав Нишке епархије.^[1]

Историја

Историја православног хришћанства у области горњег Понишавља је од најстаријих времена била биско повезана са значајним хришћанским средиштима у оближњем Нишу и Софији.^[2] Током средњовековог и раног нововековног раздобља, епархијска граница између поменутих центара пролазила је управо преко ове области. Средином 16. века, целокупно подручје Софијске митрополије (укључујући и Пирот) накратко је ушло у састав Српске патријаршије у Пећи, али је убрзо потом враћено у састав Цариградске патријаршије.^[3]

У другој половини 18. века извршено је управно преуређење Софијске митрополије у оквиру које је створена Нишавска епархија са средиштем у Пироту. Ова епархија је почетком 19. века издвојена из састава Софијске митрополије и такође је добила почасни ранг митрополије, што је био обичај у Цариградској патријаршији. Ова епархија је 1815. године спојена са Нишком епархијом, али је након 1821. године поново одвојена у посебну епархију.^[4] За митрополите у Нишавској епархији су по правилу постављани фанариоти.^[5] Средином 19. века, Цариградска патријаршија није препознала потребу да у епархијама на српском етничком подручју постави архијереје српске народности, што је потом искористила расколничка Бугарска егзархија у циљу неканонског запоседања Нишавске епархије.

Стицајем околности, томе је допринела и сама Цариградска патријаршија, која је 1867. године поставила бугарског свештеника Партенија Зографског за нишавског митрополита у Пироту, што се убрзо показало као велика грешка, пошто се он недуго након тога отргао од Цариграда и приступио Бугарској егзархији (1870). Тако је створена расколничка "Нишавска егзархијска епархија" којом је до 1874. године управљао Партеније Зографски, а након његове оставке администрирање над овом епархијом је поверено егзархијском митрополиту Јевстатију Палагонијском, који је 1878. године побегао у Бугарску.^[6] Након ослобођења Пирота у Српско-турском рату (1877-1878) створени су услови за обнову канонског поретка путем споразума са Цариградском патријаршијом (1879). У склопу општег договора о признавању аутокефалности Православне цркве у проширеној Кнежевини Србији, договорено је да подручје дотадашње Нишавске епархије уђе у састав аутокефалне српске митрополије.^[7] Администрирање над овом епархијом преузео је митрополит Михаило Јовановић. Наредне 1880. године Нишавска епархија је укинута, а њено подручје је прикључено суседној Нишкој епархији.^[1]

Епископи

Епархија успостављена у другој половини 18. века, а 1815. је укинута и спојена Нишкој епархији

Самуило (Грк), митрополит нишавски до 1815.^[8]

Митрополити Нишавске епархије^[8] Цариградске патријаршије од обнављања епархије 1821.

Име и презиме	Време службе	Националност	Напомене
Јероним	1821-1836	Грк
Нектарије	1837-1853	Грк
Антим	1853-1860	Грк
Софроније	1860-1868	Грк
Партеније Зографски	1869-1872	Бугарин	1872 епархија неканонско запоседнута од расколничке Бугарске егзархије

Неканонски епископи Нишавске епархије под Бугарском егзархијом

Слика	Име и презиме	Време службе	Напомене
	Партеније Зографски	1872-1874
	Јевстатије	1874-1878	администратор епархије, 1878 побегао у Бугарску

Администратор Нишавске епархије Београдске митрополије

Слика	Име и презиме	Време службе	Напомене
	Михаило Јовановић	1879-1880	Београдски митрополит aдминистратор епархије, 1880 подручје прикључено Нишкој епархији

Референце

^ ^а ^б Мидић 2012.
^ Јанковић 1984.
^ Вуковић 1996, стр. 165.
^ Вуковић 1996, стр. 436.
^ Вуковић 1996, стр. 113, 124, 218, 463.
^ Стојанчевић 1986, стр. 84, 88, 90.
^ Kiminas 2009, стр. 21, 28.
^ ^а ^б Српски јерарси 1766—1920^{[тражи се бољи извор]}^{[непоуздан извор?]}

Литература

Слијепчевић, Ђоко М. (1962). Историја Српске православне цркве. књ. 1. Минхен: Искра.
Слијепчевић, Ђоко М. (1966). Историја Српске православне цркве. књ. 2. Минхен: Искра.
Калић, Јованка (1984). „Ниш у средњем веку (Niš in Middle Ages)”. Историјски часопис (31): 5—40.
Јанковић, Марија (1985). Епископије и митрополије Српске цркве у средњем веку (Bishoprics and Metropolitanates of Serbian Church in Middle Ages). Београд: Историјски институт САНУ.
Стојанчевић, Владимир (1986). Србија и Бугарска од Санстефанског мира до Берлинског конгреса. Београд: Историјски институт, Просвета.
Лилић, Борислава (1993). „Бугарска егзархија у Нишавској епархији”. Лесковачки зборник (33): 181—187.
Вуковић, Сава (1996). Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Београд: Евро.
Popović, Svetlana (2002). „The Serbian Episcopal sees in the thirteenth century (Српска епископска седишта у XIII веку)”. Старинар (51: 2001): 171—184.
Војводић, Михаило (2003). „Како је Српска црква добила независност 1879. године” (PDF). Историјски часопис (50): 87—98. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 03. 2018. г. Приступљено 04. 08. 2017.
Живковић, Тибор (2004). Црквена организација у српским земљама: Рани средњи век. Београд: Историјски институт САНУ, Службени гласник.
Kiminas, Demetrius (2009). The Ecumenical Patriarchate: A History of Its Metropolitanates with Annotated Hierarch Catalogs. Wildside Press LLC.
Мидић, Далибор (2012). „Пиротска митрополија”. Епархија нишка. Архивирано из оригинала 21. 02. 2022. г. Приступљено 28. 07. 2017.

Спољашње везе

[FOOTNOTEМидић2012-1] а ^б Мидић 2012.

[FOOTNOTEЈанковић1984-2] Јанковић 1984.

[FOOTNOTEВуковић1996165-3] Вуковић 1996, стр. 165.

[FOOTNOTEВуковић1996436-4] Вуковић 1996, стр. 436.

[FOOTNOTEВуковић1996113,_124,_218,_463-5] Вуковић 1996, стр. 113, 124, 218, 463.

[FOOTNOTEСтојанчевић198684,_88,_90-6] Стојанчевић 1986, стр. 84, 88, 90.

[FOOTNOTEKiminas200921,_28-7] Kiminas 2009, стр. 21, 28.

[ReferenceA-8] а ^б Српски јерарси 1766—1920^{[тражи се бољи извор]}^{[непоуздан извор?]}

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]