Отворите главни мени

Ново Село је насељено мјесто у Босни и Херцеговини у граду Бијељина које припада ентитету Република Српска. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 122 становника.

Ново Село
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Република Српска
ГрадБијељина
Становништво
 — 2013.122
Географске карактеристике
Координате44°46′ СГШ; 19°15′ ИГД / 44.77° СГШ; 19.25° ИГД / 44.77; 19.25Координате: 44°46′ СГШ; 19°15′ ИГД / 44.77° СГШ; 19.25° ИГД / 44.77; 19.25
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Ново Село на мапи Босне и Херцеговине
Ново Село
Ново Село
Остали подаци
Позивни број055

Садржај

ГеографијаУреди

ИсторијаУреди

ИсторијаУреди

Десетљеће након аустроугарске окупације Босне и Херцеговине протестанстске Дунавске Швабе из Баната основале су Францјозефелд (њем. Franzjosefsfeld) 1886. године код Бијељине. Влада је позитивно гледала на ове фармере и давала им је пореске концесије; 1890. године усвојен је посебан закон о „аграрним колонијама”, којим је по породици нуђено 20 хектара, без трошкова закупа прве три године и ниска хипотека која би истекла након 10 година, ако би узели босанскохерцеговачко држављанство.[1]

Ови колоности су насеље назвали по цару Францу Јозефу. Након Другог свјетског рата, сада у саставу новоосноване државе Јужних Словена, село је званично преименовано у Петрово Поље, а након инвације на Југославију 1941. преименовнао је у Шенборн (њем. Schönborn). Колонисти су увели савремен пољопривредне методе и били су веома успјешни и просперитетни. Због тога је село постало друга по величини њемачка заједница у Босни и Херцеговини, послије Виндторста (њем. Windthorst). У насељу је 1931. године живјело 1.130 Дунавски Шваба, а 1942. број се попео на 1.600.[2]

Пратећи распад унутрашње сигурности током Другог свјетског рата, нацисти су одлучили да евакуишу фолксдојчере из БиХ, а споразум о томе је потписан 30. септембра 1942. са властима НДХ.[3] Село је поново насељено након 1945. године са Србима, а комунистичке власти су уништиле или приприле све доказе њемачке историје или култуног насљеђа.

СтановништвоУреди

У насељу је 1942. живјело 1.500 становника Нијемаца који су по наредби њемачке команде исељени у Пољску.

Националност[4] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 32 55 101 201
Муслимани 56 23 59 70
Југословени 28 51 1 45
Хрвати 6 18 20
Албанци 3 9
Мађари 3
Македонци 1
остали и непознато 6 1 15 2
Укупно 122 137 200 347
Демографија[4]
Година Становника
1948. 190
1953. 425
1961. 347
1971. 200
1981. 137
1991. 122

РеференцеУреди

  1. ^ Noel Malclom, Bosnia: A Short History (1994), pp.142-143.
  2. ^ http://www.genealogienetz.de/reg/ESE/vl_bosn_ak.html#franzjosefsfeld
  3. ^ Valdis O. Lumans, Himmler's Auxiliaries: The Volksdeutsche Mittelstelle and the German Minorities of Europe, 1939-1945 (1993)
  4. 4,0 4,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везеУреди