Област (административна јединица)

Област је врста административне јединице у Белорусији, Бугарској, Казахстану, Киргистану, Русији, Украјини и бившим државама Совјетском Савезу и Краљевини Југославији.

ЈугославијаУреди

 
Подела Народне Републике Србије на области 1949—1951. године.

У Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца области су постојале као административне јединице од 26. априла 1922. до 3. октобра 1929. године када их смењују бановине. У то време у Југославији је било 33 области.

У ФНРЈ области су постојале 1945-1963. године, али не као универзалне административне јединице. Прва је формирана Аутономна Косовско-метохијска област и она је као област последња остала да постоји, јер је 1963. године постала „Аутономна покрајина“. У Хрватској су 1945. године формиране области Далмација и Славонија, као административне јединице, већ 1947. године се укида област Славонија па у Југославији 1948. године постоје само област Далмација и Аутономна Косовско-метохијска област. 1949. године се у свим републикама Југославије осим у Црној Гори образују области као административне јединице и било их је 23, и то у Словенији: Горишка (седиште Нова Горица), Љубљанска и Мариборска; у Хрватској: Бјеловарска, Далматинска (седиште Сплит) Загребачка, Карловачка, Осјечка (Славонска) и Ријечка (Истарска); у Босни и Херцеговини: Бањалучка, Мостарска, Сарајевска и Тузланска; у Македонији: Битољска, Скопска и Штипска и у Србији: Београдска, Крагујевачка, Нишка, Тимочка (седиште Зајечар) и Титовоужичка; Косово и Метохија и Војводина су биле у рангу области. Следеће године се укидају области као административне јединице у Македонији, а 1951. године се укидају и усталим републикама СФРЈ.

Српске аутономне областиУреди

Српска аутономна област или скраћено САО је назив за српске аутономне територијалне заједнице у СР Хрватској и СР Босни и Херцеговини, у току процеса распадања Југославије.

БугарскаУреди

Република Бугарска је 1999. године административно подељена на 28 области, које су добиле имена по граду односно административном центру те области.

РусијаУреди

Руска федерација се дели на 85 административних јединица (федералних субјеката), од којих су 47 области.

УкрајинаУреди

Украјина је подељена на 24 административне јединице које се називају областима, једну аутономну републику и два града са посебним статусом.

БелорусијаУреди

Република Белорусија је подељена на 6 области или региона које су уједно и највише територијалне јединице а имена су добиле на основу административних центара.

Види јошУреди

ЛитератураУреди

  • Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултете, Београд