Оптеруша (алб. Opterushë) насељено је место у Србији, у општини Ораховац. Административно припада Косову и Метохији, односно Призренском управном округу. Према попису из 2011. године било је 1.911 становника.[а]

Оптеруша
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округПризренски
ОпштинаОраховац
Становништво
 — 2011.1.911
Географске карактеристике
Координате42° 22′ 18″ СГШ; 20° 42′ 56″ ИГД / 42.37167° СГШ; 20.71556° ИГД / 42.37167; 20.71556Координате: 42° 22′ 18″ СГШ; 20° 42′ 56″ ИГД / 42.37167° СГШ; 20.71556° ИГД / 42.37167; 20.71556
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Оптеруша на мапи Србије
Оптеруша
Оптеруша
Оптеруша на мапи Србије

Овде се налази црква Светог Ђорђа.

ГеографијаУреди

Насеље је збијеног типа, и делом лежи у долини, а делом у страни брежуљка југоисточно од Ораховца, од којег је удаљено око 8 километара. Северно од села се уздиже брдо Милановац, а источно и западно пружају се питоми брежуљци. Јужно од села се простире долина према суседном селу Ретимљу. Подножјем брда Милановца води пут од Ораховца према Сувој Реци и повезује Оптерушу са тим градовима и суседним селима Зочиштем и Великом Хочом.

ИсторијаУреди

На једном узвишењу, на периферији села према северу, налази се гробље. У њему се налази неколико камених плоча у које су урезани крстови. У гробљу су зидине цркве Светог Ђорђа. Јужно од села, на једном узвишењу, била је црква Светог Спаса, о којој мештани не знају ни када је подигнута ни када је срушена. На њеним рушевинама је 1925. подигнута нова, која је покривена црепом и омалтерисана, па нема фресака. У селу се налази и црква Светог Николе, обновљена 1934. године.

У Оптеруши је 1979. године радила четвороразредна основна школа, истурено одељење матичне школе из Зочишта. У њој се изводила настава на српском и албанском језику, али миграција српског становништва је довела до смањења српских ученика.[1]

СтановништвоУреди

Према попису из 1981. године место је било већински насељено Албанцима. Након напада на Ораховац 1998. године Срби напуштају Оптерушу.

Упоредни преглед етничког састава становништва 1961, 1981. и 2011. године
Етнички састав према попису из 1961.[2]
Албанци
  
809 73,4%
Срби
  
264 24,1%
Роми
  
24 2,2%
Укупно: 1.097
Етнички састав према попису из 1981.[3]
Албанци
  
1.655 89,9%
Срби
  
173 9,4%
Роми
  
12 0,6%
Укупно: 1.841
Етнички састав према попису из 2011.[4]
Албанци
  
1.905 99,7%
Ашкалије
  
6 0,3%
Укупно: 1.911

Број становника на пописима:

Демографија[5]
Година Становника
1948. 912
1953. 1.011
1961. 1.097
1971. 1.345
1981. 1.841
1991. 2.177

Порекло становништваУреди

У Оптеруши је 1979. године било око 180 кућа, од којих су 27 српске, 4 циганске, а остало албанске. Четрнаест српских кућа се доселило из суседних села, осам некада давно из Пагаруше, четири некада давно из Братотина и две из Велике Хоче 1917. године. Преци седам кућа су се доселили из Дебра после Велике сеобе Срба.

Српски родови:

  • Банзић, седам кућа. Преци су им се доселили из Дебра после сеобе Срба под Арсенијем Чарнојевићем. Славе Митровдан, мала слава Свети Јован.[6]
  • Божанић, осам кућа. Преци су им се некада давно доселили из суседног села Пагаруше. Тамо су се презивали Јовановић, па су дошавши у Оптерушу узели ново презиме. Славе Ђурђиц, мала слава Ђурђевдан.
  • Бурзић, шест кућа. Не чувају предање о пореклу. Славе Аранђеловдан, мала слава Свети Аранђео.
  • Васић, четири куће. Доселили су се некада давно из Братотина. Славе Никољдан, мала слава Свети Никола летњи.
  • Симић, две куће. Доселили су се из Велике Хоче 1917. године. Славе Никољдан, мала слава Госпођиндан.[7]

Види јошУреди

НапоменеУреди

  1. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

  • Букумирић, Милета (1984). „Из ономастике јужне Метохије”. Ономатолошки прилози. V: 413—604. 

Спољашње везеУреди