Општина Станари
Општина Станари је општина у Републици Српској, БиХ. Сједиште општине је насељено мјесто Станари. На попису становништва 2013. у Босни и Херцеговини, 13 насељених мјеста, од којих је годину дана касније образована општина Станари су били у саставу града Добоја, и у њима је према коначним подацима за Републику Српску које је издао Републички завод за статистику, живјело 6.958 лица.[4] Посланици Народне скупштине Републике Српске су 9. септембра 2014. једногласно усвојили закон о оснивању општине Станари.[5]
| Станари | |
|---|---|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Босна и Херцеговина
|
| Ентитет |  Република Српска
|
| Сједиште | Станари |
| Становништво | |
| Становништво |  6.828[1]6.958[2] -[3] (2017 2013 1996) |
| Географске карактеристике | |
| Површина | 165 km2 |
|
| |
| Остали подаци | |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Начелник општине | Радојица Ћелић (УС) |
| Позивни број | 53 |
| Веб-сајт | opstinastanari.com |
ГеографијаУреди
Општина се налази у сливу ријеке Укрине, на подручју Крњина на сјеверу Републике Српске. На истоку се граничи са градом Добојем, на сјеверу са општином Дервента, на сјеверозападу са општином Прњавор, те на југозападу са општином Теслић.
Култура и образовањеУреди
У општини постоје два културно-умјетничка друштва: КУД "Лазарица" из Станара (основано 2008) и КУД "Церовица" из Церовице (основано 2009). У оквиру КУД-а "Церовица" постоји и етно група "Крин". Прије Одбрамбено-отаџбинског рата, у Станарима је постојало културно-умјетничко друштво "Рудар", које је основано седамдесетих година, али је током рата престало са радом. У Станарима постоји Центар за културу у коме се организују разне културне манифестације. У Станарима се налази централна ОШ Десанка Максимовић, а на простору цијеле општине постоји још 10 подручних школа.
Политичко уређењеУреди
Општинска администрацијаУреди
Начелник општине представља и заступа општину и врши извршну функцију у Станарима. Избор начелника се врши у складу са изборним Законом Републике Српске и изборним Законом БиХ. Општинску администрацију, поред начелника, чини и скупштина општине. Институционални центар општине Станари је насеље Станари, гдје су смјештени сви општински органи.
Начелник општине Станари је Радојица Ћелић испред Уједињене Српске, који је на ту функцију ступио након локалних избора у Босни и Херцеговини 2020. године. Састав скупштине Општине Станари је приказан у табели.[6]
ДемографијаУреди
По службеном попису становништва из 1991. године, свих 13 насељених мјеста која данас чине општину Станари су припадала општини Добој, и у њима је живјело 11.238 становника.
Приликом пописа становништва 2013. у Босни и Херцеговини, свих 13 насељених мјеста, од којих је годину касније образована општина Станари су били у саставу Града Добоја, и у тим насељима је према коначним подацима за Републику Српску које је издао Републички завод за статистику, живјело 6.958 лица.[4]
| Националност[7] | 2013.[4] | 1991. |
| Срби | 9.606 (85.48%) | |
| Хрвати | 1.162 (10.34%) | |
| Муслимани/Бошњаци [а] | 8 (0.07%) | |
| Југословени | 250 (2.22%) | |
| остали и непознато | 212 (1.89%) | |
| Укупно | 6.958 | 11.238 |
апсолутна етничка већинаУреди
| Број становника насеља по годинама пописа и етнички састав општине Станари, по насељеним местима, према попису из 1991. | |||||||||||
| насељено место | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | Муслимани | Срби | Хрвати | Југословени | остали |
| Брестово | 1.271 | 1.384 | 1.426 | 1.513 | 1.417 | 1.254 | 0 | 1.192 | 2 | 13 | 47 |
| Драгаловци | 896 | 996 | 1.110 | 1.204 | 1.312 | 1.031 | 3 | 32 | 858 | 86 | 52 |
| Јелањска | 656 | 749 | 874 | 827 | 843 | 701 | 0 | 682 | 0 | 3 | 16 |
| Љеб | 338 | 394 | 442 | 512 | 506 | 446 | 0 | 426 | 0 | 9 | 11 |
| Митровићи | 427 | 476 | 506 | 511 | 491 | 441 | 0 | 424 | 1 | 6 | 10 |
| Осредак | 481 | 555 | 603 | 707 | 730 | 605 | 0 | 408 | 152 | 42 | 3 |
| Остружња Горња | 153 | 377 | 453 | 509 | 510 | 495 | 0 | 491 | 1 | 2 | 1 |
| Остружња Доња | 835 | 763 | 924 | 1.024 | 1.120 | 1.130 | 2 | 1.090 | 3 | 17 | 18 |
| Радња Доња | 441 | 498 | 578 | 673 | 710 | 572 | 0 | 557 | 0 | 11 | 4 |
| Рашковци | 529 | 592 | 700 | 694 | 714 | 666 | 1 | 530 | 117 | 10 | 8 |
| Станари | 641 | 777 | 1.141 | 1.224 | 1.301 | 1.299 | 1 | 1.204 | 20 | 45 | 29 |
| Цвртковци | 622 | 769 | 915 | 998 | 945 | 897 | 0 | 888 | 2 | 0 | 7 |
| Церовица | 1.161 | 1.352 | 1.476 | 1.572 | 1.858 | 1.701 | 1 | 1.682 | 6 | 6 | 6 |
Насељена мјестаУреди
Новоосновану општину Станари чине сљедећа мјеста: Брестово, Драгаловци, Јелањска, Љеб, Митровићи, Осредак, Остружња Доња, Остружња Горња, Радња Доња, Рашковци, Станари, Цвртковци и Церовица. Сједиште јој је у Станарима.
ИсторијаУреди
До 1958. године Станари су били самостална општина. У саставу тадашње општине била су и насеља Тисовац и Љескове Воде, који су након поновног формирања општине остали у саставу града Добоја, као и насеља Поповићи и Кулаши у саставу општине Прњавор. 2014. године усвојен је закон о формирању општине Станари. До добијања статуса општине, Станари и 12 околних насеља су били у саставу града Добоја.
СпортУреди
НапоменеУреди
- ^ Муслимани су се на попису 2013. изјаснили као Бошњаци.
РеференцеУреди
- ^ „Процјена броја становника 2017.”
- ^ „Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013, РЕЗУЛТАТИ ПОПИСА”
- ^ „Процјена броја становника 1996.”
- ^ а б в Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013, РЕЗУЛТАТИ ПО НАСЕЉЕНИМ МЈЕСТИМА
- ^ Основана општина Станари
- ^ „Станари”. избори.ба. Приступљено 28. 6. 2021.
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
