Отворите главни мени

Остружња Доња је насељено мјесто у општини Станари, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 1.131 становника.

Остружња Доња
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Република Српска
ОпштинаСтанари
Становништво
 — 2013.1.131
Географске карактеристике
Координате44°43′55″ СГШ; 17°51′55″ ИГД / 44.7319° СГШ; 17.8653° ИГД / 44.7319; 17.8653Координате: 44°43′55″ СГШ; 17°51′55″ ИГД / 44.7319° СГШ; 17.8653° ИГД / 44.7319; 17.8653
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Остружња Доња на мапи Босне и Херцеговине
Остружња Доња
Остружња Доња
Остружња Доња на мапи Босне и Херцеговине

ГеографијаУреди

Остружња Доња је удаљена око 20 km од Добоја и налази се у близини Станара.[1] Насеље окружују три ријеке: Остружња, Радња и Врањак, које чине природну границу ка насељима: Остружња Горња, Радња Доња и Церовица.[1] Смјештена је на обронцима Крњина.[1] Насеље је разуђеног типа, а куће су разбацане по брежуљцима.[1]

НазивУреди

Остружња је добила назив по стругари која је постојала у прошлости, а становништво се бавило обрадом и прерадом дрвета.[1]

ИсторијаУреди

Остружња се први пут помиње у 14. вијеку.[1] У насељу се налази „Илешев гроб“, на коме се из генерације у генерацију обнавља крст који га означава.[1] Према предању, хајдук је отео дјевојку која није хтјела да се уда за њега, након чега их је стигао њен отац и на том мјесту убио отмичара.[1]

КултураУреди

У Остружњи Доњој се налази храм Српске православне цркве посвећен Усјековању главе светог Јована Крститеља[2] (Светом Јовану).[1] Градња цркве је започета 1997. а трајала је око три године.[1] Изграђена је добровољним прилозима и радом становника насеља.[1] Освештана је 5. августа 2001. године.[2] Прије изградње храма, становници су посјећивакли оближње цркве у Станарима и Церовици.[1] Најчешћа слава коју прославња око двије трећине становништва је Свети Стефан.[1] Слава Остружње Доње је Спасовдан (Вазнесење Господње).[1]

ОбразовањеУреди

У насељу постоји подручно одјељење Основне школе „Десанка Максимовић“ (Станари).[1] У школи предаје наставница Аница Коваћевић, која је извела три генерације ђака.[1]

ПривредаУреди

Већи број становништва је радио у руднику Станари, што је утицало на смањену стопу расељавање становништа на овом подручју.[1]

СтановништвоУреди

Националност[3] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 1.098 1.098 1.018 919
Југословени 17 5 2 1
Црногорци 3 1
Хрвати 3 2 2 2
Муслимани 2 1 1
остали и непознато 11 10 1 1
Укупно 1.131 1.120 1.024 924
Демографија[3]
Година Становника
1961. 924
1971. 1.024
1981. 1.120
1991. 1.131

ПрезименаУреди

  • Грујић — Православци, славе Стевањдан[1]
  • Продановић — Православци, славе Јовањдан (поријеклом из Чечаве)[1]
  • Пекељевић[1] славе Св. Григорија Чудотворца
  • Стевановић — Православци, славе Стевањдан[1]
  • Кутић[1]
  • Ковачевић[1]
  • Видовић — Православци, славе Стевањдан[1]
  • Радић — Православци, славе Стевањдан[1]
  • Шљивић[1] славе Св. Симеона Богопримца — Симољдан
  • Зрнић[1] славе Ђурђевдан
  • Шушковић — славе Св. Стефана

Знамените личностиУреди

РеференцеУреди

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 „Огњишта: Остружња”. Радио-телевизија Републике Српске. 20. 12. 2010. Приступљено 20. 12. 2011. 
  2. 2,0 2,1 „Освећени храмови, Светосавски домови и рукопожени свештеници”. Српска православна црква: Епархија зворничко-тузланска. 2011. Приступљено 20. 12. 2011. [мртва веза]
  3. 3,0 3,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везеУреди