Остружња Доња

насељено мјесто у Станарима, Република Српска, БиХ

Остружња Доња је насељено мјесто у општини Станари, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 1.131 становника.

Остружња Доња
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетРепублика Српска
ОпштинаСтанари
Становништво
 — 2013.1.131
Географске карактеристике
Координате44° 43′ 55″ С; 17° 51′ 55″ И / 44.7319° С; 17.8653° И / 44.7319; 17.8653
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Остружња Доња на карти Босне и Херцеговине
Остружња Доња
Остружња Доња
Остружња Доња на карти Босне и Херцеговине

Историја

уреди

Остружња је добила назив по стругари која је постојала у прошлости, а становништво се бавило обрадом и прерадом дрвета.[1]

Први пут се помиње у 14. вијеку.[1] У насељу се налази „Илешев гроб”, на коме се из генерације у генерацију обнавља крст који га означава.[1] Према предању хајдук је отео дјевојку која није хтјела да се уда за њега, након чега их је стигао њен отац и на том мјесту убио отмичара.[1]

Географија

уреди

Остружња Доња удаљена је око 20 km од Добоја и налази се у близини Станара.[1] Насеље окружују три ријеке: Остружња, Радња и Врањак, које чине природну границу са насељима: Остружња Горња, Радња Доња и Церовица.[1] Смјештена је на обронцима Крњина.[1] Насеље је разуђеног типа, а куће су разбацане по брежуљцима.[1]

Култура

уреди

У Остружњи Доњој се налази храм Српске православне цркве посвећен Усјековању главе Светог Јована Крститеља[2] (Светом Јовану).[1] Градња цркве је започета 1997. а трајала је око три године.[1] Изграђена је добровољним прилозима и радом становника насеља.[1] Освештана је 5. августа 2001. године.[2] Прије изградње храма, становници су посјећивакли оближње цркве у Станарима и Церовици.[1] Најчешћа слава коју прославња око двије трећине становништва је Свети Стефан.[1] Слава Остружње Доње је Спасовдан (Вазнесење Господње).[1]

Образовање

уреди

У насељу постоји подручно одјељење Основне школе „Десанка Максимовић”.[1] У школи предаје наставница Аница Коваћевић, која је извела три генерације ђака.[1]

Привреда

уреди

Већина становништва је радила у руднику Станари, што је утицало на смањену стопу расељавање становништа на овом подручју.[1]

Становништво

уреди
Националност[3] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 1.098 1.098 1.018 919
Југословени 17 5 2 1
Црногорци 3 1
Хрвати 3 2 2 2
Муслимани 2 1 1
остали и непознато 11 10 1 1
Укупно 1.131 1.120 1.024 924
Демографија[3]
Година Становника
1961. 924
1971. 1.024
1981. 1.120
1991. 1.131

Знамените личности

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ „Огњишта: Остружња”. Радио-телевизија Републике Српске. 20. 12. 2010. Приступљено 20. 12. 2011. 
  2. ^ а б „Освећени храмови, Светосавски домови и рукопожени свештеници”. Српска православна црква: Епархија зворничко-тузланска. 2011. Приступљено 20. 12. 2011. [мртва веза]
  3. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе

уреди