Павле Левковић
Павле Левковић (Павао Лев или Pavao Löw; Загреб, 1910 — Дубровник, 1. јануар 1986) био је југословенски фудбалер и репрезентативац, официр ЈНА.
Павле Левковић | |||
---|---|---|---|
Лични подаци | |||
Датум рођења | 1910. | ||
Место рођења | Загреб, Краљевина Југославија | ||
Датум смрти | 1. јануар 1986.75/76 год.) ( | ||
Место смрти | Дубровник, СФРЈ | ||
Позиција | одбрана | ||
Сениорска каријера | |||
Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
Макаби (Загреб) Конкордија |
|
| |
Репрезентативна каријера | |||
1933 | Југославија | 3 | (0) |
Биографија
уредиРођен је 1910. године у Загребу. Пре Другог светског рата, припадао је кругу најистакнутијих чланова загребачког „Макабија“, познатог јеврејског клуба. Са Конкордијом је освојио два првенства Југославије (1930. и 1932).
Током 1933. наступио је на три утакмице за најбољу репрезентацију Југославије, све три на Балканском купу у Букурешту.
Почетком окупације Југославије ухапшен је 21. јуна 1941. у Загребу и одведен у логор Слано на Пагу, где је започео трку са смрћу која је трајала 800 дана. У августу исте године пребачен је у логор Јасеновац где опет бије свакодневну битку за голи живот. Из логора је побегао у септембру 1943. године. Прикључио се борцима Прве пролетерске бригаде. У току зиме 1941-42, у логоре Јасеновац и Стару Градишку спроведени су му отац Алфред, мајка Малвина и сестра Елза, али за њих није било спаса.
Одмах по доласку у партизане, истакао се храброшћу и бригом за људе, постао је командир чете и био примљен у Комунистичку партију. У новембру 1943. приликом напада на Травник, код Турбета је митраљезом сам штитио повлачење своје чете и био рањен. Добио је писмену похвалу штаба Прве пролетерске дивизије за »исказану храброст и умешно руковођење«.
Као човек високе културе, широког образовања и зналац више светских језика, убрзо је прерастао своје војне задатке и већ почетком 1944. био премештен на дужност при Врховном штабу за рад са »страним мисијама«. До краја рата био је на високим војним дужностима при штабовима Првог корпуса и Прве армије.
После рата променио је име у Павле Левковић, а као мајор ЈНА радио је у Комисији за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача, а потом све до пензионисања у Управи војне индустрије у Београду.[1] За рад у току рата и током послератног периода одликован је бројним ратним и мирнодопским одликовањима. Од 1963. до 1964. био је генерални секретар београдског Партизана.[2]
Из здравствених разлога је напустио Београд и преселио се у Дубровник. Преминуо је 1. јануара 1986. године у Дубровнику.[3]
Наступи за репрезентацију Југославије
уреди# | Датум | Место | Противник | Резултат | Гол | Такмичење |
---|---|---|---|---|---|---|
1. | 3. јун 1933. | Букурешт | Грчка | 5:3 | 0 | Балкански куп |
2. | 7. јун 1933. | Букурешт | Бугарска | 4:0 | 0 | Балкански куп |
3. | 11. јун 1933. | Букурешт | Румунија | 0:5 | 0 | Балкански куп |
Успеси
уреди- Конкордија
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Löw, Pavао (Pavle Levković)”. zbl.lzmk.hr. 19. 10. 2019. Приступљено 19. 10. 2019.
- ^ „Generalni sekretari FK Partizan”. partizan.rs. 19. 10. 2019. Приступљено 19. 10. 2019.
- ^ „Reprezentativci: Pavle Levković”. reprezentacija.rs. 19. 10. 2019. Приступљено 19. 10. 2019.
Спољашње везе
уреди- Павле Левковић на сајту reprezentacija.rs
- Павле Левковић на сајту eu-football.info