Парламентарни избори у Црној Гори 2020.

Избори за посланике у Скупштину Црне Горе 2020. одржани су 30. августа 2020. године.

Парламентарни избори у Црној Гори 2020.

← 2016. 30. август 2020. 2024. →
  Прва странка Друга странка Трећа странка
  Milo Đukanović.jpg PM Krivokapić (cropped).jpg Aleksa Bečić.png
Вођа Мило Ђукановић[а] Здравко Кривокапић Алекса Бечић
Странка Демократска партија социјалиста За будућност Црне Горе Демократе Црна Гора
Коалиција ЛП За будућност Црне Горе Мир је наша нација
Освојена места
30 / 81
27 / 81
10 / 81
Бр. гласова 143.515 133.261 51.298
Проценат 35,06 32,55 12,53

  Четврта странка Пета странка Шеста странка
  Dritan Abazović 2016.jpg Ivan Brajović October 2018 (43301838230).jpg Draginja Vuksanovic in Bijelo Polje, Montenegro (cropped).jpg
Вођа Дритан Абазовић Иван Брајовић Драгиња Вуксановић
Странка Уједињена реформска акција Социјалдемократе Социјалдемократска партија
Коалиција Платформа — Црно на бијело - -
Освојена места
4 / 81
3 / 81
2 / 81
Бр. гласова 22.679 16.769 12.835
Проценат 5,54 4,10 3,14

2020 Montenegrin parliamentary election map.svg

Изабрани председник Владе

Здравко Кривокапић
За будућност Црне Горе

ПозадинаУреди

Након парламентарних избора 2016. године, цјелокупна опозиција отпочела је колективни бојкот свих засједања Скупштине. У јануару 2017, 39 посланика од укупно 81 бојкотовало је скупштинска засједања, захтијевајући ванредне изборе који би се одржали најкасније до 2018, када су заказани сљедећи предсједнички избори.[1][2]

Светозар Маровић, тадашњи потпредсједник владајуће Демократске партије социјалиста (ДПС), ухапшен је 2016. због довођења у везу са дуготрајним случајем корупције у Будви; у оптужници Државног тужилаштва наведен је као „шеф будванске криминалне групе”, што је касније признао на суду. На крају је побјегао у Србију због наводног психијатријског лијечења у Београду, гдје тренутно борави. Црна Гора је више пута тражила његово изручење од Србије.[3] Маровић је у августу 2020. у свом разговору са медијима, првом од бјекства у Србију, оптужио руководство ДПС-а за корупцију, непотизам, партикратију и ауторитарност, такође оптужујући Мила Ђукановића за намјештање коруптивног процеса против њега и чланова његове породице.[4]

У извјештају од јуна 2018. године, који је објављен послије предсједничких избора у априлу исте године, Канцеларија за демократске институције и људска права ОЕБС-а позива на изборне реформе у Црној Гори и на више интегритета, непристрасности и професионалности у изборној администрацији.[5]

Протести против корупције у Влади коју преводи ДПС почели су у фебруару 2019. послије откривања снимака и докумената који указују на умијешаност највиших званичника у прибављању средстава за владајућу странку. Свих 39 опозиционих посланика 30. марта потписало је „Споразум за будућност”, који су предложили организатори протеста, а на којима су обећали да ће бојкотовати изборе 2020. уколико их буду сматрали нерегуларним. Маја 2020, организатори протеста позвали су на бојкот избора 30. августа, заједно са неким опозиционим странкама, тврдећи да избори неће бити одржани под фер условима.[6]

Одбор за реформу изборног система, који је имао подршку Европске уније, а у којем су учествовали припадници и власти и опозиције, распуштен је у децембру 2019, након што је опозиција напустила сједницу одбора у знак протеста због контроверзног закона о вјероисповијести који је усвојила власт, оптужујући владајућу странку за подстицање етничке мржње и немира.[7] Крајем децембра 2019. започео је други талас протеста против новоусвојеног закона којим се дејуре преноси власништво над црквеним грађевинама и посједима са Српске православне цркве у Црној Гори на државу.[8][9]

У извјештају о политичким правима и грађанским слободама из маја 2020, Freedom House је Црну Гору описао као хибридни режим, а не као демократију због пада стандарда у управљању, правди, изборима и слободи медија. Freedom House наводи да су године све већег заробљавања државе, злоупотребе моћи и тактике моћника које је примијенио дугогодишњи предсједник Владе и предсједник државе Мило Ђукановић гурнуле земљу преко ивице и по први пут од 2003. Црна Гора није категоризована као демократија. Извјештај је нагласио неједнаки изборни процес, случајеве политичких хапшења, негативна кретања везана за независност судства, медијске слободе, као и низ неријешених случајева корупције у влади коју предводи ДПС. Упркос поновљеним захтјевима опозиције, невладиног сектора и институција које подржава ЕУ за професионализацијом и неутрализацијом институција које контролишу изборни процес, оне су и даље под фактичком контролом владајуће коалиције коју предводи ДПС.[10][11][12]

Изборни системУреди

Свих 81 посланички мандат Скупштине Црне Горе бира се у једној изборној јединици користећи пропорционалну заступљеност затворених листа. Мандати се додјељују према Д’Онтовом систему са цензусом од 3%. Међутим, мањинским групама које чине не више од 15% становништва у изборној јединици даје се изузеће којим се цензус смањује на 0,7% са највише три посланичка мандата. Посебно изузеће даје се Хрватима, уколико ниједна листа не пређе цензус од 0,7%, листа са највише гласова добија један мандат ако добије више од 0,35% гласова.[13]

КампањаУреди

Социјалистичка народна партија, Уједињена Црна Гора, Радничка партија и независна група у Скупштини сложиле су се 1. маја 2019. да оснују нови свеопшти политички савез под именом „Да свако има”.[14][15] Савез се распао прије избора. У августу 2020. све три странке одлучиле су да се придруже предизборној коалицији са политичким савезом Демократски фронт (ДФ) под називом „За будућност Црне Горе”,[16] а то су учиниле и неке мање политичке странке, као што су Права Црна Гора (ПЦГ), Демократска странка јединства (ДСЈ), Демократска српска странка (ДСС) и Југословенска комунистичка партија (ЈКП).[17]

Грађански покрет Уједињена реформска акција (УРА) донијела је одлуку 11. јула 2020. да на изборе изађе независно, представљајући своју изборну платформу „Црно на бијело”, на челу са независним кандидатима, укључујући познату новинарку и активисткињу Милку Тадић, неке универзитетске професоре, новинаре, грађанске и НВО активисте, са лидером странке Дританом Абазовићем као носиоцем листе.[18] Изборна листа УРА-е такође садржи једног представника бошњачке Странке правде и помирења, као и неколико мањих локалних странака и иницијатива.[19]

Демократска Црна Гора (ДЦГ), Демократски савез (ДЕМОС), Нова љевица (НЉ), Партија пензионера, инвалида и реституције (ППИР) и НВО Друштво за истраживање политике, одлучили су да оснују предизборну коалицију под називом „Мир је наша нација”, са лидером Демократа Алексом Бечићем као носиоцем листе.[20][21]

Опозиционе Социјалдемократска партија (СДП) саопштила је 12. јула 2020. да ће на изборе изаћи самостално,[22] као и Социјалдемократе (СД), мањи коалициони партнер у Марковићевој влади, неколико дана раније.[23]

Албанска листа”, мањинска политичка коалиција коју су формирале Нова демократска снага (НДС), Албанска алтернатива (АА), Албанска коалиција Перспектива (АКП) и Демократски савез Албанаца (ДСА).[24] Неколико седмица раније, Демократска унија Албанаца (ДУА) пристала је да се придружи коалицији Демократске партије (ДП) и Демократски савез у Црној Гори (ДСуЦГ) под називом „Албанска коалиција — Једногласно”.[25]

Почетком августа 2020. Бошњачка странка (БС) најавила је да ће на изборе изаћи самостално, као и Хрватска грађанска иницијатива (ХГИ) и новоформирана Хрватска реформска странка (ХРС).[26]

Владајућа Демократска партија социјалиста (ДПС) одлучила је 1. августа 2020. да на изборе изађе самостално, са Андријом Поповићем као представником Либералне партије (ЛП) на изборној листи ДПС-а, а тренутним премијером Душком Марковићем као носиоцем изборне листе.[27]

Изборне листеУреди

Бр. Назив изборне листе Носилац изборне листе Напомена
1 Социјалдемократе — Иван Брајовић — Ми одлучујемо досљедно Иван Брајовић
2 Бошњачка странка — Исправно — Рефет Хусовић Ервин Ибрахимовић М
3 ХГИ. Свим срцем за Црну Гору! Адриан Вуксановић М
4 Социјалдемократска партија — Јака Црна Гора! Драгиња Вуксановић
5 Хрватска реформска странка Црне Горе — ХРС Радован Марић М
6 др Дритан Абазовић — Црно на бијело — др Срђан Павићевић Дритан Абазовић
7 Албанска коалиција „Једногласно”ДП, ДУА, ДСЦГ Фатмир Ђека М
8 Одлучно за Црну Гору! ДПСМило Ђукановић Душко Марковић
9 За будућност Црне ГореДФ, СНП, Народни покрет Здравко Кривокапић
10 Албанска листаГенци Ниманбегу, Ник Ђељошај Ник Ђељошај М
11 Алекса Бечић — Миодраг Лекић — „Мир је наша нација Алекса Бечић
Извор: Званична збирна изборна листа за избор посланика у Скупштину Црне Горе, dik.co.me [Државна изборна комисија Црне Горе, ДИК]

Мозначава изборну листу националне мањине

РезултатиУреди

Резултати[28][29]
Странка/коалиција Гласови % +/− Мандати +/−
Демократска партија социјалиста 143,515 35,06 −6,35 30 −6
За будућност Црне Горе 133,261 32,55 +12,32 27 +6
Мир је наша нација 51,298 12,54 +2,53 10 -2
Уједињена реформска акција 22,679 5,53 +1,85 4 +2
Социјалдемократе 16.769 4,10 +0,84 3 +1
Бошњачка странкаM 16,279 3,98 +0,82 3 +1
Социјалдемократска партија 12,835 3,14 −2,09 2 −2
Албанска листаМ 6,488 1,58 +0,31 1 0
Албанска коалицијаМ 4,675 1,14 +0,25 1 +1
Хрватска грађанска иницијативаМ 1,106 0,27 −0,20 0 −1
Хрватска реформска странкаМ 496 0,13 нова 0 нова
Неважећи/празни гласови 4,500 2,09
Укупно 413,894 100 81 0
Регистровани гласачи/излазност 540,026 76.64
Mозначава изборну листу националне мањине, којој није потребно да пређе цензус од 3%.

КонтроверзеУреди

13. августа, Државна изборна комисија (ДИК) на иницијативу Демократа Црне Горе, донела је мишљење којим и грађани са истеклим документима, којих је између 30.000—50.000, могу да остваре бирачко право, чак и са документима из времена СФРЈ, којих је око 7.500 заједно са грађанима без икаквих докумената.[30]

14. августа, опозициона коалиција За будућност Црне Горе издала је прво од неколико саопштења о хиљадама дупло уписаних бирача у бирачки списак Црне Горе и тзв. Косова,[31][32] иако Црна Гора по уставу не дозвољава двојно држављанство осим у специјалним случајевима.

НапоменеУреди

  1. ^ Није лично учествовао на изборима, али је водио кампању. Први на изборној листи је био Душко Марковић

РеференцеУреди

  1. ^ „Novi izbori kao uslov opozicije za povratak u Parlament”. www.slobodnaevropa.org. 30. 11. 2016. Приступљено 29. 8. 2020. 
  2. ^ „Krivokapić: Ponoviti izbore najkasnije do 2018.”. Mondo.Me Prod. 7. 2. 2017. Приступљено 29. 8. 2020. 
  3. ^ „Potpredsjednik Pažin insistirao u Beogradu da Svetozar Marović bude izručen Crnoj Gori”. www.gov.me. 5. 11. 2019. Приступљено 29. 8. 2020. 
  4. ^ „Marović: Đukanović bi da je Crna Gora država samo onih koji glasaju DPS, trenutak je za promjene”. vijesti.me (на језику: српски). 25. 8. 2020. Приступљено 29. 8. 2020. 
  5. ^ „Opposition Faces Uphill Battle in Looming Montenegro Election”. Balkan Insight. 6. 8. 2020. Приступљено 29. 8. 2020. 
  6. ^ „Ne izlazite na izbore, najavite opšti bojkot”. www.dan.co.me. 20. 5. 2020. Приступљено 29. 8. 2020. 
  7. ^ „Opozicija napustila sjednicu: Konjević tražio odlaganje, Koprivica ga optužio za opstrukciju”. vijesti.me (на језику: српски). 11. 9. 2019. Приступљено 29. 8. 2020. 
  8. ^ „Serbs protest in Montenegro ahead of vote on religious law”. Reuters (на језику: енглески). 26. 12. 2019. Приступљено 29. 8. 2020. 
  9. ^ „Montenegro’s Attack on Church Property Will Create Lawless Society”. Balkan Insight. 14. 6. 2019. Приступљено 29. 8. 2020. 
  10. ^ „Montenegro”. Freedom House (на језику: енглески). Приступљено 29. 8. 2020. 
  11. ^ „Crna Gora država pokradenih izbora”. dan.co.me. Приступљено 30. 8. 2020. 
  12. ^ „Kako se Crna Gora našla u 'hibridnim režimima'. www.slobodnaevropa.org (на језику: српски). 6. 5. 2020. Приступљено 29. 8. 2020. 
  13. ^ „Zakon o izboru odbornika i poslanika | Paragraf Lex”. www.paragraf.me. Приступљено 29. 8. 2020. 
  14. ^ „Potpisan sporazum "Da svako ima": Nismo konkurencija opoziciji, već DPS-u i njihovim satelitima”. vijesti.me (на језику: српски). 1. 5. 2019. Приступљено 30. 8. 2020. 
  15. ^ „New political alliance to be set up soon”. CdM. 30. 4. 2019. Приступљено 30. 8. 2020. 
  16. ^ „TV Vijesti: DF, SNP, Narodni pokret i Prava zajedno na izborima”. vijesti.me (на језику: српски). 31. 7. 2020. 
  17. ^ „SNP u Narodnom pokretu, Milačić na listi DF-a”. CdM. 24. 7. 2020. Приступљено 30. 8. 2020. 
  18. ^ „Šta piše i ko je potpisao platformu "Crno na bijelo": Smjena vlasti će izroditi drugačiju Crnu Goru...”. vijesti.me (на језику: српски). 11. 7. 2020. Приступљено 30. 8. 2020. 
  19. ^ „SPP Hazbije Kalača podržala Platformu Crno na bijelo”. vijesti.me (на језику: српски). 2. 8. 2020. Приступљено 30. 8. 2020. 
  20. ^ „Nova ponuda: Lekić, Rudović, Pavićević i Mijović na izbornoj listi Demokrata”. Standard. 11. 7. 2020. 
  21. ^ „U Crnoj Gori formiran "Građanski blok" mesec i po dana pre izbora”. www.rts.rs. 12. 7. 2020. Приступљено 30. 8. 2020. 
  22. ^ „"SDP neće u neprincipijelne koalicije". RTCG - Radio Televizija Crne Gore - Nacionalni javni servis (на језику: me). 12. 7. 2020. Приступљено 30. 8. 2020. 
  23. ^ „SD samostalno na parlamentarne izbore”. RTCG - Radio Televizija Crne Gore - Nacionalni javni servis (на језику: me). 7. 7. 2020. Приступљено 30. 8. 2020. 
  24. ^ „Forca, AA i DSA zajedno na izborima”. www.dan.co.me. 28. 7. 2020. Приступљено 30. 8. 2020. 
  25. ^ „Albanci u dvije kolone”. www.dan.co.me. 27. 7. 2020. Приступљено 30. 8. 2020. 
  26. ^ „Bošnjačka stranka predala listu za predstojeće izbore”. Portal Analitika (на језику: српски). 3. 8. 2020. Приступљено 30. 8. 2020. 
  27. ^ „Marković nosilac izborne liste DPS”. vijesti.me (на језику: српски). 1. 8. 2020. Приступљено 30. 8. 2020. 
  28. ^ „Konačni rezultati DIK-a: DPS 35.06, "Za budućnost Crne Gore" 32.55 odsto glasova”. vijesti.me (на језику: српски). Приступљено 31. 8. 2020. 
  29. ^ „Parlamentarni izbori 2020”. National Electoral Commission (на језику: me). Приступљено 31. 8. 2020. 
  30. ^ Црна Гора: Гласање могуће и са истеклим документима, чак и оним из СФРЈ, Б92, 13. август 2020.
  31. ^ Најмање 4.000 дупло уписаних бирача, Дан, 14. август 2020.
  32. ^ Појавио се нови списак лица са тзв. Косова у бирачком списку Црне Горе, Вечерње новости, 17. август 2020.

Спољашње везеУреди