Перица Огњеновић

бивши српски фудбалер

Перица Огњеновић (Смедеревска Паланка, 24. фебруар 1977) је бивши српски фудбалер, а садашњи фудбалски тренер.

Перица Огњеновић
Ognjenovic-perica.jpg
Лични подаци
Пуно име Перица Огњеновић
Датум рођења (1977-02-24)24. фебруар 1977.(43 год.)
Место рођења Смедеревска Паланка, СФРЈ
Висина 1,70 m
Позиција нападач
Јуниорска каријера
Младост Гоша
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1993—1994 Младост Гоша 28 (9)
1994—1998 Црвена звезда 78 (19)
1999—2001 Реал Мадрид 12 (0)
2002 Кајзерслаутерн 2 (0)
2003 Далијан 2 (0)
2003—2004 Динамо Кијев 2 (0)
2005 Анжер 7 (0)
2006 Селангор 16 (2)
2006—2008 Ерготелис 26 (3)
2008—2009 Калитеа 9 (1)
2009—2011 Јагодина 43 (3)
Репрезентативна каријера**
1995—1998 СР Југославија 8 (0)
Тренерска каријера
2015—2016 Црвена звезда (млађе кат.)
2017 Србија до 17
2017—2018 Србија до 18
2020 Звијезда 09
* Датум актуелизовања: 21. март 2020.
** Датум актуелизовања: 21. март 2020.

Клупска каријераУреди

Огњеновић је прве фудбалске кораке направио у локалном клубу Младост Гоша из Смедеревске Паланке. За сениорски тим је дебитовао са шеснаест година. Клуб се тада такмичио у трећој лиги. Током 1994. године прелази у Црвену звезду.

Црвена звездаУреди

Већ у првој сезони је освојио дуплу круну. Добио је шансу на три утакмице у шампионату и једној у Купу, у тиму где су ведете били Дарко Ковачевић, Дејан “Рамбо“ Петковић, Небојша Крупниковић, Звонко Милојевић… Већ у наредној сезони је постао стандардан првотимац. Одиграо је 33 утакмице у шампионату – највише од свих играча у екипи и постигао осам голова, док је у походу на трофеј у Купу Југославије забележио осам наступа уз три постигнута гола, од којих је један у победи против Лознице (6:1), постигао директно из корнера. У сезони 1996/97, Звезда је у Купу победника купова избацила шкотски Хартс и немачки Кајзерслаутерн (4:0 у Београду после продужетака), док је тим Барселоне ипак био превисока препрека у осмини финала. Екипа је трећи пут узастопно тријумфовала у националном купу, у којем је Перица одиграо шест утакмица, док је у Купу купова забележио пет наступа. У другом делу сезоне је због повреде испао из ритма, па је улазио са клупе у финишу шампионата.

У сезони 1997/98. потпуно је бљеснуо и одиграо најбољу сезону у каријери. Са два гола решио је 108. вечити дерби против Партизана (2:0).[1][2] И наредна два дербија црвено-бели су добили, 109. са 2:1, а 110. дерби са чак 4:0 уз још један погодак Перице Огњеновића.[3][4] Ипак, те сезоне је Обилић стигао до титуле испред Звезде. Перица је у шампионату одиграо 24 утакмице уз девет постигнутих голова.

Од лета 1998. године, Огњеновић је понео и капитенску траку након преласка Дејана Станковића у Лацио. Перица је пружио сјајне партије у Купу УЕФА 1998/99. постигавши чак шест голова у седам утакмица и био је најбољи стрелац тима те сезоне у такмичењу које данас носи назив Лига Европе. Против грузијског Колхетија постигао је три гола у првом колу квалификација (један у победи од 4:0 на гостовању,[5] а два у убедљивом тријумфу од 7:0 у Београду).[6] У следећој квалификационој рунди противник је био руски Ротор из Волгограда, против кога је био стрелац по једног поготка у Русији и на београдској Маракани у две победе од по 2:1. У стрелце се уписао и против француског Меца у победи од 2:1 у првом мечу првог кола.[7] У реваншу није играо због парних жутих картона, а Звезда је у драматичној утакмици прошла на пенале. Наредни противник био је Лион, а Звезди због политичке ситуације није дозвољено да дочека француски тим у Београду, већ у Букурешту, где је Лион славио са 2:1. У Француској црвено-бели нису имали велике шансе за пролаз и поразом од 2:3 опростили су се од такмичења у Европи.

ИностранствоУреди

Огњеновић је у јануару 1999, у самој завршници зимског прелазног рока, прешао у Реал Мадрид.[8] Преговори менаџера Зорана Векића и тада првог човека Реала Лоренца Санса потрајали су јер су Мадриђани имали вишак фудбалера у нападу. На крају је одлучено да Самјуела Етоа пошаљу на позајмицу како би направили простор за Огњеновића.[8] Огњеновић код тренера Гуса Хидинка није добио шансу, а дебитовао је за Реал у завршници сезоне 1998/99. код наредног тренера, Џона Тошака. Највише времена на терену је провео у сезони 1999/00. код тренера Висенте Дел Боскеа. Забележио је 11 првенствених наступа, углавном улазећи у игру са клупе.[9] Наступио је и на пет утакмица у Купу Шпаније, а у овом такмичењу је постигао и свој једини гол за Реал, 3. фебруара 2000. у осмини финала против Сарагосе.[10] Освојио је Лигу шампиону 1999/00. са Реалом, али је у овом такмичењу наступио на само на две утакмице, провевши на терену укупно 15 минута (11 минута против Бајерна у групи, и четири минута против Манчестер јунајтеда у четврфиналу).[9] У сезони 2000/01. Реал је освојио титулу првака Шпаније, али Огњеновић у овој сезони није забележио ниједан наступ па му се овај трофеј не приписује. У августу 2001. је раскинуо уговор са Реалом.[11]

Након што је напустио Реал, Огњеновић наредних шест месеци није имао клуб, па је тренирао са својим тренером.[12] У јануару 2002, је након одрађене пробе потписао уговор са немачким бундеслигашем Кајзерслаутерном.[13][14] У Кајзерслаутерну је забележио тек два првенствена наступа, и на крају сезоне 2001/02. је напустио клуб. У јануару 2003. одлази на пробу у кинески Далијан, чији је тренер био Милорад Косановић.[15] У овом клубу се задржао тек око два месеца.[16] У новембру 2003. потписује за Динамо Кијев.[17] У украјинском клубу је провео нешто више од годину дана, али је током тог периода углавном играо за Б тим.[18] У другом делу сезоне 2004/05. је играо за француског друголигаша Анжер, а у мају 2006. одлази у Малезију где потписује за Селангор.[19] У децембру 2006. се враћа у европски фудбал и потписује за грчког прволигаша Ерготелис.[20] Након годину и по дана напушта Ерготелис, а затим у сезони 2008/09. игра за грчког друголигаша Калитеу.[21]

ЈагодинаУреди

Огњеновић је 29. јула 2009. године потписао за Јагодину,[22] па се тако после више од десет година вратио у српски фудбал. Дебитовао је за Јагодину у 1. колу такмичарске 2009/10. у Суперлиги Србије, када је на градском стадиону у Јагодини гостовала Црвена звезда. Гости из Београда су славили са 3:0, а Огњеновић је на терен ушао у 58. минуту уместо Ирфана Вусљанина.[23] Први гол у дресу Јагодине је постигао 6. марта 2010. у победи над ОФК Београдом 3:2.[24] Два гола је постигао 17. априла 2010. у победи 1:4 на гостовању БСК Борчи.[25] Јагодина је сезону 2009/10. завршила на шестом месту Суперлиге Србије, а Огњеновић је у овом такмичењу на 25 одиграних утакмица постигао три гола и забележио пет асистенција.[26]

Огњеновић је провео и сезону 2010/11. у Јагодини, у којој је одиграо 18 првенствених утакмица.[27] Након ове сезоне је завршио играчку каријеру.[28]

РепрезентацијаУреди

У дресу репрезентације СР Југославије је одиграо осам утакмица.[21] Дебитовао је 12. новембра 1995. године против Ел Салвадора (4:1), а последњи меч је одиграо против САД у победи од 1:0 на Светском првенству у Француској 1998. године, када је у игру ушао у 30. минуту. На том Мундијалу улазио је у игру у другом полувремену мечева против Ирана (1:0) и Немачке (2:2).

Тренерска каријераУреди

Лета 2015. је почео да ради у омладинској школи Црвене звезде.[29] У фебруару 2017. је постављен за селектора репрезентације Србије до 17. година.[30] Успео је ову селекцију да одведе на Европско првенство 2017. у Хрватској.[31] У конкуренцији Немачке, Републике Ирске и Босне и Херцеговине, Србија није успела да прође групну фазу на Европском првенству.[32] Након тога је Огњеновић био селектор и репрезентације Србије до 18. година, а са те позиције је смењен у августу 2018.[33]

У марту 2020. је преузео босанскохерцеговачког премијерлигаша Звијезду 09.[34]

ТрофејиУреди

Црвена звездаУреди

Реал МадридУреди

Динамо КијевУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „VREMEPLOV: Dan kada je Perica Ognjenović skinuo krunu golmanu Kralju (VIDEO)”. hotsport.rs. 29. 9. 2016. Приступљено 21. 3. 2020. 
  2. ^ „Времеплов: Огњеновић и Стипић хероји вечитих дербија”. mojacrvenazvezda.net. 27. 9. 2017. Приступљено 21. 3. 2020. 
  3. ^ „110: Zvezdin vozić odgovor Arkanovom režimu”. b92.net. 24. 2. 2016. Приступљено 21. 3. 2020. 
  4. ^ „Времеплов: Шоу Декија, Перице и друштва за 4:0 у 110. вечитом дербију”. mojacrvenazvezda.net. 8. 4. 2015. Приступљено 21. 3. 2020. 
  5. ^ Kolkheti - Crvena zvezda 0:4; uefa.com, 22. 7. 1998.
  6. ^ Crvena zvezda - Kolkheti 7:0; uefa.com, 29. 7. 1998.
  7. ^ Crvena zvezda - Mety 2:1; uefa.com, 15. 9. 1998.
  8. 8,0 8,1 „Deponovanim potpisom iz Beograda Perica Ognjenović konačno postao član madridskog Reala”. glas-javnosti.rs. 14. 1. 1999. Приступљено 21. 3. 2020. 
  9. 9,0 9,1 „Stats 99/00”. transfermarkt.com. Приступљено 21. 3. 2020. 
  10. ^ „Perica Ognjenović – Jedini gol za Real Madrid”. sportskasecanja.com. Приступљено 21. 3. 2020. 
  11. ^ „Konačno se rastali Perica Ognjenović i Real Madrid”. glas-javnosti.rs. 7. 8. 2001. Приступљено 21. 3. 2020. 
  12. ^ „Oprostiću Realu svaki dolar”. blic.rs. 21. 1. 2002. Приступљено 21. 3. 2020. 
  13. ^ „Ognjenović potpisao za Kajzerslautern”. arhiva.srbija.gov.rs. 16. 1. 2002. Приступљено 21. 3. 2020. 
  14. ^ „Perica debituje protiv Bazela”. blic.rs. 18. 1. 2002. Приступљено 21. 3. 2020. 
  15. ^ „Ognjenović na probi u kineskom Dalijenu”. b92.net. 11. 2. 2003. Приступљено 21. 3. 2020. 
  16. ^ „Biću bolji nego ikad!”. novosti.rs. 13. 1. 2007. Приступљено 21. 3. 2020. 
  17. ^ „Ognjenovic back in the big time” (на језику: енглески). uefa.com. 21. 11. 2003. Приступљено 21. 3. 2020. 
  18. ^ „Ognjenović: Zvezda i Real za dva života”. novosti.rs. 29. 4. 2012. Приступљено 21. 3. 2020. 
  19. ^ „Perica Ognjenović u Maleziji”. b92.net. 5. 5. 2006. Приступљено 21. 3. 2020. 
  20. ^ „Perica Ognjenović u Grčkoj”. mondo.rs. 15. 12. 2006. Приступљено 21. 3. 2020. 
  21. 21,0 21,1 „Ognjenović Perica”. reprezentacija.rs. Приступљено 21. 3. 2020. 
  22. ^ „Perica Ognjenović potpisao za Jagodinu”. politika.rs. 29. 7. 2009. Приступљено 21. 3. 2020. 
  23. ^ „JAGODINA – CRVENA ZVEZDA 0:3”. crvenazvezdafk.com. 15. 8. 2009. Приступљено 21. 3. 2020. 
  24. ^ „Spartak treći na tabeli JSL”. vesti-online.com. 6. 3. 2010. Приступљено 21. 3. 2020. 
  25. ^ „JSL: Zvezda vratila Partizan u igru”. mondo.rs. 17. 4. 2010. Приступљено 21. 3. 2020. 
  26. ^ „Stats 09/10”. transfermarkt.com. Приступљено 21. 3. 2020. 
  27. ^ „Stats 10/11”. transfermarkt.com. Приступљено 21. 3. 2020. 
  28. ^ „Perica Ognjenović završio karijeru!”. novosti.rs. 3. 5. 2012. Приступљено 21. 3. 2020. 
  29. ^ „INTERVJU NEDELJOM – Perica Ognjenović: Dobre igrače imamo, ali nemamo majstore!”. mozzartsport.com. 9. 8. 2016. Приступљено 21. 3. 2020. 
  30. ^ „Perica selektor! Ali još se ne zna ko će voditi zlatne Orliće?”. mozzartsport.com. 13. 2. 2017. Приступљено 21. 3. 2020. 
  31. ^ „Kadeti Srbije na Evropskom prvenstvu!”. zurnal.rs. 22. 3. 2017. Приступљено 21. 3. 2020. 
  32. ^ „Kadeti Srbije u poslednjem minutu ostali bez četvrtfinala, izbacila ih BiH”. zurnal.rs. 10. 5. 2017. Приступљено 21. 3. 2020. 
  33. ^ „Ognjenović pred smenom u reprezentaciji”. zurnal.rs. 18. 8. 2018. Приступљено 21. 3. 2020. 
  34. ^ „Perica Ognjenović novi trener Zvijezde”. mozzartsport.com. 9. 3. 2020. Приступљено 21. 3. 2020. 

Спољашње везеУреди