Подлокањ

насеље у Новом Кнежевцу, Севернобанатски округ, Србија

Подлокањ (мађ. Podolkány) је насеље у Србији у општини Нови Кнежевац у Севернобанатском округу. Према попису из 2011. било је 144 становника.

Подлокањ
Центар села
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСевернобанатски
ОпштинаНови Кнежевац
Становништво
 — 2011.Пад 144
 — густина29*/km2
Географске карактеристике
Координате46° 01′ 10″ С; 20° 16′ 12″ И / 46.0195° С; 20.27° И / 46.0195; 20.27
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина72 m
Површина74,0* km2
Подлокањ на карти Србије
Подлокањ
Подлокањ
Подлокањ на карти Србије
Остали подаци
Позивни број0230
Регистарска ознакаKI

Положај

уреди

Насеље је удаљено шест километара од Банатског Аранђелова, са којим је повезано асфалтним путем. Подлокањ је насељен на једној нешто вишој греди.

Историја

уреди

Подлокањ је добровољачка колонија основана у Банату након Првог светског рата. Сам назив је старији и среће се са истоименим селом 1854. године, у срезу Турска Кањижа.[1]

У месту је у међуратном периоду основана школа, чија је зграда подигнута трошком државе 1929. године.[2] Године 1932. године ступили су ту на рад супружници учитељи - Коледин Милета и Јелена из Банатског Аранђелова.[3] Познати учитељски кадар чинили су: Милена Црквењаков (1929), Барачки Богољуб и Милка (1935) и други.

По подацима проте Милоша Поповића из Зрењанина,[4] Подлокањ је крајем 20. века насеље без православне цркве. Постоји црквена општина али без парохије, коју чини 87 домова са 261 душом. Православни верници припадају парохијском храму у Банатском Аранђелову.

Село уметничко дело

уреди

Миливој Бата Клепић је у напуштеном Дому културе основао уметничку галерију у којој се чува око 130 икона наших најпознатијих самоуких сликара. У дворишту музеја налазе се скулптуре савремених вајара, а у селу је сазидао двадесетак уметничких ћуприја.[5]

Демографија

уреди

У насељу Подлокањ живи 173 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 44,0 година (40,4 код мушкараца и 47,1 код жена). У насељу има 84 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,58.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[6]
Година Становника
1948. 502
1953. 501
1961. 457
1971. 331
1981. 274
1991. 172 172
2002. 217 218
Етнички састав према попису из 2002.[7]
Срби
  
211 97,23%
Југословени
  
5 2,30%
Мађари
  
1 0,46%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Напомене

уреди

→ * — Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Банатско Аранђелово, на којој се налазе три насеља, Банатско Аранђелово, Подлокањ и Сигет.

Галерија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ "Reichsgesetzblatt für die im Reichsrathe vertretenen Königreiche und Länder ...", Wien 1854.
  2. ^ "Време", Београд 1. новембар 1929.
  3. ^ "Просветни гласник", Београд 1. децембар 1932.
  4. ^ Милош А. Поповић: "Верско-црквени живот Срба у Банату", Зрењанин 2001.
  5. ^ „Подлокањ - цело село уметничко дело”. РТС. Приступљено 13. 11. 2020. 
  6. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  7. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  8. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

уреди